Огласна табла
ЗДРАВЉЕ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Здрава исхрана и економија – да ли је здрава храна доступна свима?

Колико пута сте чули ове информације и препоруку стручњака за здраву исхрану? Сигурно неколико десетина пута.

Иако је наизглед једноставно хранити се здраво, поставља се питање да ли нам је свима то омогућено. У наставку текста откривамо шта каже статистика, да ли је здрава храна привилегија богатих, да ли здраве навике у исхрани морају бити скупоцене и како да у своју свакодневицу укључите здраву храну, а да притом не останете празног новчаника.

Здрава исхрана и економија – у каквом су односу?
Практиковање здравих животних навика може резултирати побољшаним изгледом коже, косе и ноктију, а смањује и вјероватноћу појаве стреса, анксиозности и других стања изазваних лошом исхраном.

Нажалост, здраве животне навике међу којима је и исхрана нису свима тако лако доступне.

Економски фактори играју кључну улогу и могу утицати на начин исхране и здравље. Фактори као што су: цена хране и лични приходи утичу на избор тога шта људи једу. Штавише, трошкови представљају главну баријеру за породице са ниским приходима за здравији избор хране. Неколико студија указује да су трошкови повезани са квалитетом исхране, а такође и са безбједношц́у хране.

Цијене хране су порасле у последњих неколико година и изазвале озбиљну забринутост за безбједност хране широм света.

Срећом, органски производи који пружају бројне здравствене бенефите све су повољнији и лакши за набавити. Они пружају бенефите попут редукције настанка болести као што су: висок крвни притисак, срчане болести, повишен холестерол, дијабетес, помажу људима да превазиђу бројне “болести модерног човека”.

Погледајте каква је ситуација 2022. године у нашем региону и сазнајте како можете побољшати своју исхрану без великих трошкова.

Како је инфлација 2022. године утицала на потрошачку корпу?

Податке о скоку цијена и инфлацији која констатно расте, нико није дочекао са осмехом на лицу.
Наравно, баш као и код претходних свјетских криза, до тренутне ситуације, која је заступљена у читавом свијету, није дошло без разлога. Читав низ фактора, утицао је на то да нам је данас потребно много више новца за основне животне намирнице.

Прије свега, ту је пандемија корона вируса, која је довела до оскудице основних намирница, услед затварања фабрика и мањка људства, као и логистичких проблема код неких од највећих светских извозника, попут Кине. Тада долази до раста цена робе и сировина, а државе својим грађанима и компанијама дају новчану помоћ како би се изборили са губицима.

Након изласка из изолације и тешких ситуација, људи почињу да троше средства и купују прекомјерно, потражња је велика, а понуда смањена. Све то опет, уз већ постојећу несташићу робе, води новим проблемима и мањком готово свих производа.

Потом, креће криза у Украјини која је довела до отежане трговине плином, нафтом и житарицама. Тако смо данас на Балкану, али и у другим деловима света, дошли до ситуације у којој се налазимо. Многи од нас питају се да ли ће наредног месеца имати довољно новца за основне намирнице, а да не говоримо о неким здравијим опцијама.

Према званичним подацима у августу 2022. је у Хрватској инфлација порасла за 12,3 подсто у односу на исти мјесец прошле године, док је у Србији та бројка 13,2 %. У Босни и Херцеговини потрошачке цијене у семптембру веће су за чак 17,3 посто у односу на септембар прошле године. Потрошачка корпа у Србији од марта до августа 2022. порасла је за чак 6000 динара (51 €).

Све што грађанин са просјечним примањима може да се запита јесте: Како се хранити здраво уз просечна месечна питања?

Како можете модификовати исхрану без великих трошкова?

Као што подаци говоре, цене намирница су у великом порасту посљедњих мјесеци, те је све теже говорити о здравој исхрани за особу са просјечним примањима. Ипак, нешто се може учинити, чак иако имате једнака примања, а веће трошкове. Пре свега, спремајте храну у оним количинама колико вам је довољно.

Ако приликом кувања ручка схватите да сте претерали са количином, дио оброка заледите на адекватан начин, уколико су то намирнице које подносе замрзавање.

Осим тога, оно на шта треба да мислите је:
Баланс између макронутријената
Обилност оброка и сатницу
Правилно комбиновање хране
Избор намирница

Пронађите провјерене продавце на пијаци и купујте домаће, а органске намирнице и намирнице високог квалитета купујте на акцијама.
Балансирање између протеина, масти и угљених хидрата

Врло је важна разноврсност хране у оброцима и унос довољне количине важних нутријената – протеина, масти и угљених хидрата.
Зато је важно да се ваши оброци састоје од воћа, поврћа, меса, житарица и млијечних производа.

Протеини су основни градивни елементи мишића. Не морамо да истичемо колико је њихов унос важан, посебно уколико се бавите појачаном физичком активношћу. Поред млечних производа, протеинима су богати и: бијело месо, риба, орашасти плодови и махунарке (пасуљ, грашак и сл.)
Када говоримо о угљеним хидратима важно је направити дистинкцију између простих и сложених. Сложени угљени хидрати се спорије разлажу у организму. Не оптерећују га и постепено подижу ниво енергије.

Последично, споријом разградњом ниво шећера у крви спорије расте. Неке од намирница које су извори сложених шећера су: интегралне житарице, кромпир, пасуљ и пиринач. Са друге стране прости шећери налазе се у слаткишима, грицкалицама и соковима.

Масти се такође могу подијелити на добре и лоше, а док добре смањују, лоше повећавају ризик од различитих обољења срца, али и других органа.
Добре масти налазе се у маслиновом уљу, орашастим плодовима и неким врстама рибе, док се лоше масти између осталог налазе у црвеном месу, грицкалицама, прженој храни и сл.

Тајминг је кључан – обилност оброка и сатница

Предлажемо вам да план исхране направите тако да једете мање количине хране више пута дневно. Врло је важно и да једете свакога дана у приближно или исто време.
Величина оброка и унос масти, протеина и угљених хидрата свакако зависи од ваших потреба. Разлике су условљене циљем – желите ли да смршате, угојите се, повећате мишићну масу или постигнете нешто друго?

Стога вам предлажемо да пронађете онлине калкулатор који ће, у зависности од ваше тежине и циља, одредити потребан унос нутријената. Наравно, разговор са нутриционистом је најбољи и једини проверени начин да успоставите избалансирану исхрану, па вам га од срца препоручујемо.
Лако доступне намирнице – шта јести, а шта избегавати?
Овде опет долазимо до кључног питања:

Које намирнице бирати, а не оптеретити месечни буџет у великој мери?

Да, лосос, друга морска риба, орашасти плодови, биљна млијека и органски производи јесу здрави, и сигурни смо да то знате. Али, немамо баш сви новца да их укључимо у своју исхрану.

Шта у том случају радити?

Лако доступне и релативно повољне намирнице попут свјежег воћа и поврћа увијек су добар избор. Осим тога, пажљиво одабрани млијечни производи, као што је пробиотски јогурт чини одличан извор хранљивих материја и поспјешује варење, а приближне је цијене као и сваки други јогурт.
Кромпир и пиринач као извор сложених угљених хидрата су и даље приступачни, а правилним комбиновањем и у адекватној количини чине сјајан избор.
Органске производе купујте на акцијама и сваког мјесеца издвајајте новац са стране, како бисте могли да на попусту купите већу количину органских житарица, уља, додатака исхрани, итд.

Избегавајте да једете нездраву храну у локалима брзе хране и ресторанима, који неријетко преукусну храну спремају у великим количинама уља. Осим што ћете позитивно утицати на свој организам, уштедећете и велике количине новца.

Добра комбинација намирница

Добром комбинацијом различитих намирница током једног оброка постижете боље варење и убрзавате метаболизам. Примјер нутритивно богатог доручка је овсена или јечмена каша са пробиотским јогуртом, обогаћена воћем и орашастим плодовима.

Наравно увијек можете одабрати и “јачу” опцију – јаја са сланином, сиром и раженим хљебом, а све те укусе ублажити финим здравим јогуртом пуним корисних пробиотика.

За ручак можете јести пребранац, или неко друго кувано јело, а приједлог за вечеру је риба или гриловано бело месо, сезонска салата и слично. Саветујемо вам да једете полако, а да на вашем тањиру има што више боја. То су најважније смјернице за здрав оброк.

Надамо се да вам је овај текст био користан и мотивисао вас да кренете путем избалансиране исхране. Иако је онима са дубљим новчаником лакше, као што сте могли да видите, избалансирана исхрана не мора да буде привилегија богатих. Пратите акције у омиљеним радњама, запутите се у већу куповину једном месечно и засигурно ћете уштедјети новац, а ваш организам биће вам захвалан.

Будите нам здрави, расположени и сити!

Сеебиз

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Данас су Часне вериге Светог апостола Петра

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за недељу – 29. јануар

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нова младост ужичке „Младости“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Часови без мобилних телефона од 1.фебруара у Техничкој школи Радоје Љубичић

ОГЛАСНА ТАБЛА

Проверен начин за припрему џигерице (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јачање подршке предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом

ОГЛАСНА ТАБЛА

Танасковићева: Држава не дугује пољопривредницима, али ће им исплатити додатних 15 милијарди динара

ОГЛАСНА ТАБЛА

Лажно се престављао као тржишни инспектор

ОГЛАСНА ТАБЛА

Акустично крстарење четвртком: Trio Bypass

ОГЛАСНА ТАБЛА