Ужице – Нема промотивног материјала о Ужицу, а повремено и о Србији, да се у њему не истиче значај и раритет старе хидроцентрале на реци Ђетињи. Али, ако бисте желели да посетите тај споменик културе и музеј технике, под заштитом државе, ето проблема јер здање централе може да се погледа, али не и да се уђе у њега.
Централа се отвара само повремено, приликом свечарских пригода. Да би је посетио туриста или становник Ужица потребно је да се јави на одређени број телефона.
Број је публикован на сајтовима ТО Ужице, ТО регије западна Србија, Народног музеја и осталих градских портала и у штампаним промотивним материјалима, уз објашњење да се, уз заказивање и пратњу кустоса централа може посетити од 9 до 17 часова. Али…
„Желео бих са пријатељима да посетим стару централу. Да ли је то број за заказивање посета?“, питао сам особу која се јавила на број тог телефона у Народном музеју Ужице.
„Јесте тај број, али централа је затворена. Може да се види само споља, али не и њена унутрашност. То није до нас“, рекла је особа која се јавила на број телефона за заказивање посета.
Међутим, Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице, каже за Данас да су обиласци централе могући, уколико се најаве три-четири дана пре посете, како би та установа имала времена да затражи и да, евентулано, добије сагласност управе ЕПС-а.
Ужичка централа је, подсећа, власништво тог државног предузећа.
„Процедура је таква да посету, неколико дана раније, морамо мејлом да најавимо ЕПС-у, Сектору за обновљиве изворе енергије, који то прослеђује директору и он о томе доноси одлуку“, казала је за Данас Стефановић.
Она је објаснила да је то неопходно, ради безбедности посетилаца, јер централа све време ради и производи електричну струју.
На питање да ли туриста, који је на дан или краће дошао у Ужице, истог дана може да посети централу, она је рекла да „то није могуће и да је потребно да се посета најави“.
„Са ЕПС-ом имамо потписан протокол о сарадњи и посете туриста су могуће под одређеним условима, а за њихов одговор на наш захтев су потребна три до четири дана“, казала је за Данас Стефановић.
Нјено објашњење је потврђено Данасу у Сектору за обновљиве изворе енергие ЕПС-а, уз истицање да „посете морају да се закажу упућивањем мејлова директору ЕПС-а и ПР служби тог предузећа“.
Владана Ракић из ужичке туристичке агенције Амиго травел, каже да „цела ситуација око ужичке централе није нормална“.
„Пре неку годину, са групом туриста из Јапана били смо затечени закључаном капијом. Молили смо чувара да отвори централу да би људи видели бар нешто, али рекао је да не може и то је било то“, сведочи за Данас Ракић .
Додаје да та агенција са садашњим руководством ТО Ужице, за разлику од претходних њених челика, одлично сарађује и да покушава да реши проблем, али су и њима, објашњава, „везане руке“.
„Проблем је у томе што је централа у власништву ЕПС-а, иако су је изградили Ужичани за потребе некадашње Ткачке радионице, а не ЕПС. Када туристи траже да виде унутрашњост централе, веома се разочарају када им кажемо да то није могуће и да могу да погледају зграду и ништа више“, истиче Владана Ракић.
Међутим, заменик градоначелника Драгољуб Стојадиновић, најавио је да би стара хдроцентрала, ускоро могла да буде отворена за туристе.
„У току су разговори са представицима ЕПС-а и мислим да ћемо и тај објекат врло брзо ставити у функцију туристичке понуде. Процедура је таква да морамо да се обратимо ЕПС-у за сагласност. То је компликовано и поједнставићемо ту процедуру, јер желимо да хидроцентрала буде у пуној функцији туризма у граду“, поручио је Стојадиновић.
Пре петанестак година, то исто су најављивали челници градске власти и залагали се за то да се ужичка централа издвоји из ЕПС-а и уступи Граду, односно Народном музеју Ужице, али од тога није било ништа.
Музејске вредности на Ђетињи у раскораку власништва
Стара електрана на Ђетињи је производила електричну енергију за Ткачку радионицу и комплетну јавну расвету у тадашњем Ужицу. Данас је она део ЕПС и производи 140 киловати, што је готово трећина потреба за јавну расвету града. Занимљиво је да је те 1900. године Ужице имало производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, а данас је ужичка Електродистрибуција само огранак краљевачке Електросрбије, истиче за Данас Миломир Даниловић, шеф одржавања у том ужичком предузећу, подсећајући да је град некада имао три хидроелектране, од којих је такозвана прва, у близини Великог парка, срушена после Другог светског рата због потребе развоја града.
Иначе, по Теслиним принципима полифазних струја, а по идеји Ђорђа Станојевића, пионира електрификације у Србији, ужичка хидроцентрала Под градом је изграђена 1900. године за потребе ондашње Ткачке радинице. Била је друга таква централа у свету, након оне која је, пет година раније, подигнута на Нијагари у Америци.
Власништво ЕПС-а
У Електродистрибуцији Ужице су одговорили нашој редакцији да централа није у њиховом власништву и да они „немају надлежност да организују обиласке и посете том објекту“, већ је, наводе, „власник ЈП ЕПС, Сектор за обновљиве изворе“.
Музеј технике, па доградња
Пводом века од изградње, централа је обновљена 2000. године. Старе Сименсове машине и даље раде, а у том здању је Музеј технике. ЕПС је 2018. године започео реконструкцију и доградњу централе али је, на захтев Грађанске читаонице Либергфаф из Ужица, Завод за заштиту споменика културе Краљево, прошле године, наложио ЕПС-у да обустави радове, иако су они већ били завршени.
ЕПС: Нема посета без најава
„Туристи и други заинтересовани грађани могу да посете и посећивали су већи број пута МХЕ Под градом. ЈП ЕПС је излазио у сусрет и одобравао унапред најављене посете, које су организовали Народни музеј Ужице, са којим је потписан протокол о сарадњи, Град Ужице и друге институције“, пише и одговору који је ЈП ЕПС доставио Данасу. Додаје се да ужичка централа „производи електричну енергију и, као и сваки други фабрички погон, не може се посетити без претходне најаве и сагласности“.
