ОГЛАСНА ТАБЛА
ЗАНИМЉИВОСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Зашто је теби теже него твојој чукунбаби?

Зато што ти мораш да будеш савршена

 

Замисли да си своја чукунбаба (или нечија чукунбаба). Удала си се са 18, и то за мужа којег су ти нашли родитељи. Имаш петоро деце (за сад) јер се тако ваља, и васпитаваш их како ти кажу мајка, свекрва, заова, јетрва, комшиница, јер тако мораш. Мораш и да послушаш мужа, свекра, девера, брата, пашенога, кума… Кад се опоравиш од порођаја (порађаш се код куће уз старије жене), бебу у завежљај па у поље. Окачиш носиљку на неко дрво, и одеш да копаш. Кад направиш паузу, подојиш је. Како ти дете прохода, испоручиш га старијој браћи, сестрама, бабама и дедама да га пазе док ти настављаш да рмбачиш и тако опет са следећим дететом. Кад су непослушни, зна се – за уво, ћушка, прутић по дупету. Кад је гладни – дојиш их докле год имаш млека, а онда кад их одбијеш од сисе – парче проје, друго ни немаш. Све у свему – како сви, тако и ти.

Да ли су чукунбабу мучиле ове бриге:

  • Јесам ли добро одабрала мужа и оца своје деце?
  • Да ли да имам друго/треће дете?
  • Како да се породим – код куће или у породилишту?
  • Да ли моја беба треба да има распоред храњења и спавања?
  • Колико дуго да дојим?
  • Да ли да спава у свом кревецу или са мном?
  • Да ли да је носим у слингу или возим у колицима?
  • Органска или неорганска храна?
  • Који метод васпитања да одаберем?
  • Јаслице, баба или жена за чување?
  • Сме ли да гледа телевизију?
  • Колико слаткиша сме да једе?
  • Треба ли да почне да учи страни језик?
  • Кад треба да почне да се бави спортом?
  • Кад детету да купим телефон?

Наравно да је ништа од овога није мучило. Зато што НИЈЕ ИМАЛА МОГУЋНОСТ ИЗБОРА. С једне стране, то је ужасно, и ниједна од нас не може да замисли да тако живи. С друге стране, онда када ти није омогућено да сам доносиш одлуке и самим тим сносиш одговорност за њих, много је мање лупања главом и гриже савести.

То је један од разлога што ти је тешко. Имаш велику могућност избора.

Знаш ли који је други разлог што ти је тешко? Тај што заправо НЕМАШ ТАКО ВЕЛИКУ МОГУЋНОСТ ИЗБОРА!

Погледај поново горњи списак и добро размисли о сваком питању. Да ли баш у потпуности можеш да контролишеш сваку од ових одлука и њихове исходе?

  • Шта ако ниси могла да знаш шта све одликује идеалног оца и мужа по твојој мери у тренутку кад си бирала, као млађа и неискуснија?
  • Одлучила си да се породиш код куће али је трудноћа ризична и неопходан је царски рез. Или си платила везу у породилишту али си свеједно прошла као боса по трњу?
  • Не желиш да ти беба много плаче, али она и поред свега што чиниш има грчеве и урла по два сата дневно.
  • Не желиш да јој намећеш утврђен распоред храњења и спавања – али, да ли ћеш моћи добро да функционишеш, радиш или адекватно се стараш о старијем детету или деци? Или – желиш да дете има распоред, али не успеваш да га спроведеш како си замислила?
  • Шта ако не успеш да дојиш, колико се год трудила? А шта ако ти иде дојење, али ти никако не прија и ниси задовољна, можда чак постајеш депресивна?
  • Шта ако си у малом стану и већ вам је тесно у брачном кревету, па не можеш спаваш са дететом а то желиш? А шта ако желиш да дете спава у свом кревецу а не успеваш да га навикнеш?
  • Ужасна ти је помисао да дете од годину дана даш у јаслице, али немаш новца за дадиљу? Или си одлучила да останеш кући са дететом јер мислиш да је то најбоље, али уништава те усамљеност и чезнеш за својим послом?
  • Одлучила си да дете не сме ни да примирише телевизору, али га чува твоја мајка која не може без својих серија и програма? Или ти немаш ништа против да повремено дете ставиш испред екрана док нешто порадиш по кући, али се муж противи и осуђује те због тога?
  • Решила си да твоје дете неће имати телефон до пубертета, али већ у првом разреду је једино у школи без телефона и почиње да пати.
  • Желиш да дете иде и на спорт и на језик и на програмирање, али немаш ни довољно новца ни времена за то. Или живиш у месту где не постоје такви садржаји…

Ми живимо и подижемо децу у уз уверење да је све могуће. Само треба да одабереш. Све можеш да контролишеш. Само треба да умеш. Што би се рекло, “све је ствар добре огранизације”.

А ако не успеваш, шта то радиш погрешно? До тебе је, наравно, па зар ти није све дато на послужавнику, шта сад измишљаш и извољеваш?!

Са нашим уверењима иду и наши циљеви. Да све радимо без грешке. Да будемо савршени родитељи. Да нам деца буду чудо једно од здравља, памети, доброте, успеха…

И нормално да се онда осећамо као да смо неуспех. Да нисмо довољно добри. Зато што је наше “довољно добри” – далеко изван домашаја иједног човека од крви и меса.

Недавно је објављено истраживање које показује да је у земљама са навећом родном једнакошћу, задовољство животом код девојака нарочито ниско. Парадоскално, свест о томе да данас имају велике могућности и слободу избора, учинила је да почињу јако да се плаше неуспеха. Раст могућности (или његов привид) довео је и до великог раста очекивања. Ако ниси успешна, то више није кривица друштва које те спутава, већ је до тебе. Ти си крива што си неуспешна. Примећујете ли паралелу са родитељством?

Заправо, не да нисмо свемогући, ни ми родитељи, ни девојке у земљама родне једнакости, него смо врло ограничени. Ограничени својим знањем, искуством, зрелошћу, новцем, временом, друштвеним нормама, законима, подршком окружења, подршком институција, политичком ситуацијом, али и пуком срећом и случајем. Нисмо немоћни, али тек нисмо свемоћни.

Што пре то прихватиш, пре ћеш престати да се осећаш кривом за све оне ствари које не можеш да промениш. И фокусираш се на оно што можеш. На пример, да прихватиш ону страну себе која греши, и која ће наставити да греши докле год живиш и биваш родитељем. Да научиш да видиш себе као несавршену а да ипак имаш добро мишљење о себи. Да поставиш себи реалније циљеве. Да се поздравиш са идејом да постоји само један прави рецепт како се подижу деца, и пронађеш СВОЈ ПРАВИ РЕЦЕПТ. Да сваки пут када ти неко сервира неко “мора” помислиш “да ли заиста мора?”, а када те неко убеђује да нешто можеш (само је све до добре организације), запиташ се “да ли ја то заиста могу, или себи опет постављам превисоке стандарде?”.

Јована Папан

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Мраз и даље прети воћу, род је под знаком питања – јака одбрана ипак постоји

Уручена Златна повеља књижевници Мирјани Ранковић Луковић

Ново радно време Голд гондоле од 4. марта

„На трци се тркај, не у саобраћају“

Реконструкција водене куле на Старом граду кроз програм ЕУ ПРО Плус

Временска прогноза за суботу – 2. март

Пореска управа објавила календар пореских обавеза фирми за март

У недељу бесплатни превентивни прегледи у Дому здравља Чајетина

Поклон ученика Уметничке школе Граду у години националне престонице културе (ВИДЕО)