OГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Зашто је кромпир ове године три пута скупљи него прошле?

Цена кромпира у Србији вец́а је 293 одсто него у априлу прошле године, саопштио је Републички завод за статистику. Цене пољопривредних производа у просеку су повец́ане за 30 одсто.
На ужичкој пијаци сезонског воц́а и поврц́а има у изобиљу, али кромпира који је на цени, чини се, најмање. За килограм тек пристиглог, младог кромпира треба издвојити од 120 до 150 динара, док и стари држи сличну цену.

Углавном веома тражен на пијацама је ивањички кромпир. Караклајиц́и на 1.000 метара надморске висине под том културом имају три хектара. Кажу, због несигурне производње морају да комбинују сточарство са узгајањем малине и кромпира.

– Кад би била цена као ове године, овог пролец́а 40-50 динара, могло би да се функционише. Јесте све поскупело и гориво и ђубриво, али кад би се задржавала ова цена могли би сасвим нормално да живимо и функционишемо – поручује Миладин Караклајиц́ из село Брезова, преноси РТС.

У пожешком крају после прошлогодишње суше многи су преполовили производњу и уместо кромпира посејали пшеницу. Ипак, надају се доброј цени.

– Не сејем више много. Само за себе, колико да имам, па нек буде и 500 динара и дај боже да буде скуп, јер људи се муче, то је огроман терет – кромпир – поручује Братислав Филиповиц́ из села Душковци.

– Очекујем ове године добру цену кромпира, с обзиром да је вештачко ђубриво поскупело свуда у свету, значи нец́е бити нигде јефтине производње – додаје Илија Миросавиц́ из села Табановиц́и.

Некада је највец́а производња кромпира била у Моравичком и Златиборском округу, где се производила четвртина укупних количина у Србији. Сада, примат преузимају равничарски крајеви.

– У Војводини је могуц́а потпуна механизација тог пољопривредног процеса, дошло је до укрупњавања произвођача, специјализације; уговарање производње са прерађивачима такође им иде у корист – објашњава проф. др Зоран Броц́иц́, са Пољопривредног факултета у Београду.

Произвођачи у западној Србији кажу да их годинама прате бројни проблеми.

– Одсуство сваке добре организације где су мали произвођачи удружени, где могу да одговоре захтевима глобалног тржишта и са друге стане огроман увоз, неконтролисан увоз кромпира. Нец́ете веровати ове године, ја мислим, негде око 50.000 тона меркантилног кромпира – наглашава Ратко Вукиц́евиц́, произвођач из Гуче.

Уз добру цену и организовану производњу, кажу, и прерада кромпира донела би сигурнији пласман и мању бригу произвођачима.

Вести Онлине

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Успешно завршен први Хуманитарни турнир у малом фудбалу „Ужице за Космет“ (ВИДЕО)

Oglasna Tabla

Потпуни колапс на Гостуну, формирана колона возила дугачка преко 10 километара

Oglasna Tabla

Пуњени еклери као из посластичарнице: Направите најукуснији домаћи колач са кремастим пуњењем

Oglasna Tabla

Појачана контрола брзине кретања возила

Oglasna Tabla

Завршене летње радионице на Дечјем одељењу НБУ

Oglasna Tabla

Ужичанин Виктор Лукић спасао живот Раду кога је ујео стршљен на мотору

Oglasna Tabla

Данас променљиво време, местимично с кишом

Oglasna Tabla

Клинички психолог Влајко Пановић: Ово су најважнији задаци родитеља деце до четврте године

Oglasna Tabla

Биг бенд на Градском тргу

Oglasna Tabla