ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА ЗАНИМЉИВОСТИ

Зараде 2.000 евра месечно, а раде 15 минута дневно?! Недостатак радника подигао цене услуга мајстори данас плаћенији од хирурга


Оглас за посао чобанина уз плату од 1.000 евра запањио је Србију, а кад смо видели и да водоинсталатер може да заради 2.000 евра месечно многи су остали у шоку.

Зашто су овакви послови толико плаћени и да ли смо „грешили“ завршавајући факултет уместо да учимо занат објаснили су председник Извршног одбора Уније послодаваца Србије Андрија Бркић и Милош Турински из Инфостуда.

– То је реалност. За посао пастира плата је деловала високо и сам оглас је имао довољно пријава. Плата водоинсталатера делује нама високо, али ако раде сами за себе зараде толико и за много мање него месец дана. Не исплати им се да раде за некога већ за саме себе. Не морају да чекају месец дана да би зарадили 2.000 евра – рекао је Турински.

Наводно је један водоинсталатер само три минута радио на WЦ шољи и за то узео 8.000 динара. Турински наводи да је то сасвим логична рачуница.

– Замислите да уради само пет таквих послова дневно и тако пет дана у недељи – наводи Турински.

Водоинсталатер би тако очас посла изашао на цифру од 200.000 динара. А радио би 15 минута дневно… Ако додамо и још неки „послић“ са стране цифра од 2.000 евра је достижна и то за врло кратко радно време.

– Фале нам тренутно радници у свим професијама. Ми то гледамо тако да покренемо иницијативе према Министарству образовања јер оно мора да буде укључено. Да планирамо, а не да чекамо проблем. Морамо да размишљамо унапред да бисмо решили проблем – рекао је Бркић.

Лекар заради 1.000 до 1.500 евра са све дежурствима у ковид болницама…

Зашто онда неко не оде на занат уместо да „јури“ највишу стручну спрему? Ако узмемо у обзир и одговорност коју лекар осећа према људском здрављу и животу, а водоинсталатер брине само да ли је гумица на чесми добро заврнута заиста делује збуњујуће.

– Неко време је био тренд да свако ко завршава школу одмах размишља о факултету и слушали смо како нам факултет отвара врата да се одмах запослимо. Али ми сада са занатлијама имамо проблем. Нису то само стари занати већ и рецимо грађевина. Немамо тесаре… Овакво питање захтева вишедеценијско планирање, а могуће је да нисмо можда имали праву организацију по питању тога шта ћемо када тај факултет завршимо – рекао је Бркић.

Турински је сагласан.

– Ми учимо да морамо на факултет, а систем не ради баш тако. Ми шест година уназад имамо дефицит. Више се траже по огласима људи са средњом стручном спремом него са високом. То је 60-40 одсто у корист средње школе или заната наспрам завршеног факултета. Чим недостају неки радници повећава се цена на тржишту рада – рекао је стручњак.

Турински је казао и да за таква занимања сада увозимо раднике јер Срби нису заинтересовани. Тако више није реткост у Србији да курир или достављач буде из Узбекистана, Турци или Кинези раде на грађевини, а на производним позицијама су радници са Шри Ланке.

(Курир.рс/Мондо)

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Саопштење Градског одбора Српске напредне странке Ужице

ОГЛАСНА ТАБЛА

Саопштење у вези квалитета ваздуха на територији града Ужица за 18.05.2024.

Викенд дијета за брзо прочишћење организма: Ево шта треба да једете да бисте се стесали

Може ли стид да нас учини бољом особом

Временска прогноза за недељу, 19. мај 2024.

Најављен збор у недељу у Луновом Селу

Србија и ове године на првом месту у Европи по расту броја туриста

Подељене омладинске картице (видео)

Јавни час прве помоћи за основце