Занатлије по зарадама могу да парирају професорима и докторима
И уз бројне стимулације за запошљавање, послодавци и даље имају проблем у проналажењу адекватног кадра. Често се дешава да огласи за послове из области заната и ИТ сектора, који су уједно и најдефицитарнија занимања на овдашњем тржишту рада, остану упражњени или са минималним бројем пријава. Осим тога, неретко се намеће и питање да ли су те пријаве уопште квалитетне и одговарајуће. Такви послодавци, открива Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”, на крају често остану без нових радника, иако су им они били преко потребни.
– С друге стране, у пољу трговине и продаје и даље се бележи тренд великих запошљавања и те делатности рада су већ годинама најтраженије, и од кандидата и од послодаваца. Тамо где не могу да нађу раднике, довијају се на различите начине. Имамо добар пример фирме са југа Србије која се бави производњом, а не може да нађе кадар. Послодавац је одлучио да стипендира ученике из локалне средње школе која има смерове који њима одговарају. Једини услов за то је да се ђаци после школовања обавезно запосле код њих – наглашава Турински.
Проблем није само у одласку радне снаге, него и у томе што за многа занимања нема заинтересованих ученика.
– Тај проблем треба решавати системски. Морамо колективно да радимо на едукацији младих који треба да изаберу некада и неку средњу школу, занатску. То уопште није срамота, то нису професије друге категорије, него добро плаћени послови који нуде стабилно запослење. По зарадама занатлије могу да парирају и професорима и медицинарима, а неки чак имају плате изнад њихових. Рецимо, професори примају око 75.000 динара, лекари око 100.000, а на огласима се, на пример, за електричара нуди почетничка плата од 150.000, за водоинсталатера око 200.000 динара – наводи Турински.
У свету, деца не заобилазе занатска занимања, док је овде то изгледа и ствар менталитета. Лакше је неком с овог поднебља да оде у Немачку да буде водоинсталатер, него да у Србији то исто ради.
Према речима Небојше Атанацковића, почасног председника Уније послодаваца Србије, ситуација на тржишту рада ће се ипак поправити тек са већим стимулансом у материјалном смислу, иако наша земља никад не може да буде конкурентна западу у том погледу.
– Ми зато имамо друге предности, јер радник са упола мањом зарадом може боље да живи у Србији него у западној Европи, где је живот скупљи, али се свеједно мора ићи ка томе да плате и овде буду веће, иако смо ми, као послодавци, већ изузетно оптерећени самом чињеницом да нема довољно понуђача – каже Атанацковић за Тањуг. Наводи и да ће занимања, као што су аутолимари, фарбари, аутоелектричари, увек бити у предности када говоримо о платама, него рецимо запослени у просвети или државној администрацији.
– Не зна се ко је траженији, јер дуги низ година Србија не школује довољно кадра у одређеним областима, па су на пример возачи тешких возила, односно аутобуса, најмасовнија потреба – нагласио је он.
Да тржиште диктира услове и одређује које професије су перспективније у погледу зарада, сматра и Бојан Станић, помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије.
– Некада када је у земљи било много електричара, водоинсталатера и возача, ова занимања су била плаћена мање него што је то данас случај. Временом се ситуација променила. Генерално посматрано, у последње време расте тражња за столарима, молерима, пекарима, керамичарима… – напомиње Станић. Додаје да су земљи потребни и високообразовани стручњаци, као што су лекари, али и занатлије, јер ће само тако земља имати одржив економски и друштвени развој. Зато је неопходно, сматра Станић, обезбедити континуиран раст зарада, односно стандарда становништва.
Каматица
