Многи колекционари у Србији сакупљају сасвим обичне ствари попут каменчића, поштанских марки или старих новчића, али Душан Дрндаревић из ужичког села Злакуса, од свог оца наследио је љубав за сакупљање несвакидашњих ствари – старих радио апарата и грамофона који заврше на бувљим пијацама или у прашњавим подрумима.
Ови уређаји који су били главно средство информисања у блиској прошлости и вредели читаво богатство, данас се могу наћи за по неку стотину динара или добити као поклон.
– Тренутно се код нас налази око десет радио “лампаша”, једна онако лепа збирка од којих смо већину куповали по бувљацима, радио апарати које је већ неко бацио или у њиховом простору нису нашли место, или су можда заменили модернији уређаји. Ми смо дошли на идеју тих месеци за време пандемије да направимо изложбу “радио не радио, свира ми радио”, где смо изложили нашу малу колекцију старих радио станица из којих се и даље чује звук и крчање фрекфенција, чувених у народу “лампаша”, да тај звук није изумрео, рекао је за РИНУ, Душан Дрндаревић колекционар ових необичних ствари.
У колекцији породице Дрндаревић могу се наћи јако ретки примери радио апарата за које и ако су нађени на пијаци за ситан новац, данас имају велику вредност.
– Мени некако најдражи апарат је “Космај 49” који је произведен у београдској фабрици Никола Тесла из 1947. године уз лиценцу страних компанија, али то је један апарат који се први производио у Србији и води се као уређај домаће производње. Такође у својој колекцији један радио пријемник макрке “Тесла” беле боје, за које сам чуо да је произведен у лимитираној серији од педесетак примерака који има знатно већу вредност у односну за коју сам га пазарио, и нажалост због старости нисмо успели да очитамо број модела, казао је Дрндаревић.
Оно што људи приликом селидби свхате да гломазни радио апарати немају сврху у њиховом дому и то продају, циљ ових фанатика који су спремни да издвоје ситан новац сачувају од заборава и удахну нови живот.
– Желимо да посетиоцима вратимо сећање на по њима у нека лепша времена безбрижнија, а и научимо неке нове генерације како је то некада функционисало јер заиста деца која долазе код нас у ђачким ексурзијама не знају како су радиле ни аудио касете, а камоли кад је радио грамофон и једино су имали сусрет преко серија или филмова, закључио је млади Дрндаревић.
РИНА