ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈА

Залагаонице грађанима нуде услуге уновчавања чекова или кеш уз провизије

На десетине залагаоница у Србији преко интернет страница клијентима нелегално нуде позајмице грађанима, иако само банке смеју да дају кредите и, под одређеним условима, институције електронског новца.

Залагаонице грађанима нуде услуге уновчавања чекова, уз провизије, обавештења каче по бандерама, а рекламе постављају испред својих локала. Чак и уз називе својих фирми стављају речи – кеш и чек, пише Еуронеwс Србија.

У залогаоницама кажу да им долазе људи који су у шкрипцу и којима треба готовина за плаћање рачуна, дечијих екскурзија, за враћање дугова и разних услуга, које чековима не могу да плате.

Систем функционише тако што за чек од 5.000 динара дају 4.500 динара, уз провизију од 10 одсто, а онај ко жели да „откупи“ чек после месец дана, залагоници мора да врати 5.000 динара.

Залагонице имају три опције за оне који за месец дана не сакупе новац да откупе свој чек.

Прва и најчешћа је да га пусте и да се кориснику преко банке наплате средства, друга је да клијент плати још 500 динара провизије за следећи, па исто толико за сваки наредни месец. Онима који сакупе 5.000 динара, враћају чек.

Са растом камата и све неповољнијим званичним условима задуживања, чини се да имају и све више клијената, јер је многим грађанима тешко да премосте до првог у месецу и наредне плате.

Економиста Драгован Милићевић каже за Еуронеwс Србија да залагонице узимају чекове као средство обезбеђења, а да им се обраћају грађани који не испуњавају услове да узму кредитне картице од банке или неке друге врсте позајмица, као и они који су све те могућности већ исцрпели.

НБС: Неовлашћено кредитирање је кривично дело
„То јесте велика камата, али они којима је новац потребан не размишљају о томе, јер је њихова потреба за готовином већа. Већина нема други избор и онда радије да 500 динара по чеку, јер с њима не може да плати оно што њему у том тренутку треба. Не раде то људи из задовољства, већ из потребе, зато што морају. С друге стране, код картица је годишња камата од 30, па и до 50 одсто, тако да се овако некима исплати“, сматра Милићевић.

Овај посао, који очигледно несметано обавља велики број залагаоница, како из Народне банке Србије кажу, представља кривично дело.

Из Народне банке Србије, међутим, подвлаче да су већ упозоравали да уновчавање чекова уз провизију преко посредника, било да су залагаонице или мењачнице, као и давање позајмица, није дозвољено и да представља неовлашћено кредитирање.

Наглашавају да су упознати са овом недозвољеном праксом, због које је запрећено казном затвора, као и да је у надлежности тужилаштва да утврђује одговорност власника фирми које се баве тиме.

Рад залагаоница није регулисан посебним прописима
У НБС кажу да, с обзиром да централна банка није надлежна за контролу залагаоница, они немају податке о распрострањености ове „услуге“.

„Према Закону о чеку, он је средство плаћања код којег је доспелост по виђењу. Међутим, када се неко попут залагаоница бави уновчавањем чекова уз провизију, то представља неовлашћено кредитирање. Провизија коју грађанин плаћа, а која представља разлику између износа на који гласи чек и износа који добије од залагаонице заправо је камата за овакво кредитирање. Ако грађанин преда чек на 5.000 динара залагаоници, а од залагаонице добије 4.500 динара, та провизија од 500 динара је заправо каматна стопа од 10 одсто, и то не годишња, већ недељна, петнаестодневна, месечна, у зависности од тога на који период се одлаже наплата или евентуално откуп чека“, кажу у НБС за Еуронеwс Србија.

Они истичу да се у Србији давањем кредита могу бавити само банке и под одређеним условима институције електронског новца и платне институције, као и посебни ентитети одређени посебним законом попут Фонда за развој.

„Рад залагаоница није регулисан посебним прописима, нити оне имају дозволу за рад Народне банке Србије. Бављење уновчавањем чекова на тај начин представља неовлашћено кредитирање, а Законом о банкама прописано је да ће се за кривично дело казном затвора од три месеца до пет година казнити онај ко се без дозволе за рад НБС бави давањем кредита и издавањем платних картица, а за то није овлашћен законом“, напомињу из НБС.

За петину мање реализованих чекова
У централној банци кажу да је, посматрајући годишње податке за период од последњих пет година, приметан пад од 21,4 одсто у броју реализованих чекова грађана и то са 7.913.291 чекова колико је било реализовано у 2018. години, на 6.217.277 чекова колико је било реализовано у 2022. години.

„Узимајући у обзир податке о реализованим чековима, статистика показује тренд смањена како броја реализованих чекова тако и укупне вредности реализованих чекова током година. Просечна вредност по реализованом чеку у посматраном периоду износила је нешто више од 4.600 динара“, кажу у НБС за Еуронеwс Србија.

Извор: Еуронеwс Србија

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Сладолед кошта око 1.800 динара, паркинг за цео дан преко 23.000

Пренос утакмице Данска-Србија у ГКЦ-у

XII Чикер МТБ Маратон

СПЦ данас обележава Силазак светог Духа на апостоле, празник Свете тројице

ОГЛАСНА ТАБЛА

Предстојеће МОСИ у знаку нових дисциплина, бројних концерата и великог броја учесника (ВИДЕО)

Временска прогноза за 23. јун 2024.

ОГЛАСНА ТАБЛА

„Рефест Златибор 2024“

Радови на пешачкој стази на Главици при крају

Драма код Косјерића: Аутобус пун туриста из Кине слетео са пута, сви су одмах евакуисани а надлежни извлаче возило