Грађани и еколошке иницијативе захтевају да се процес врати на почетак
Јавна расправа и презентација нацрта Регионалног плана управљања отпадом за девет градова и општина региона “Дубоко”, одржана 18. септембра у Ужицу, остаће упамћена као једна од најскандалознијих. Грађани су због својих примедби и питања трпели увреде и дискредитације од стране израђивача нацрта, а одговори су изостали. С обзиром на то да расправа није испунила свој
задатак, окупљени грађани и еколошке иницијативе захтевају да се процес врати на почетак, формира нова радна група која ће укључити представнике локалног становништва и кредибилне стручњаке, те да нацрт Плана буде израђен у складу са законом. “Они који су били задужени за спровођење јавне расправе, надлежни из градске управе и ЈКП “Дубоко”, покушавали су да их грађани не примете да су присутни, а уместо њих је вођење преузео стручни тим за израду поменутог плана који предводи проф. др. Сунчица Вјештица. То им није била улога нити имају надлежност да тако поступају. Уместо да одговоре на примедбе које смо саставили, а велики број грађана потписао, доживели смо пребацивање одговорности за системске проблеме на становништво, и личне увреде на рачун активиста. Мене је професорка Вјештица назвала “плавушицом” што је чин који је изазвао огромно незадовољство присутних, након чега је расправа прекинута.” изјавила је Бојана Костадиновић из Либерграфа. Једна од примедби грађана односила се на оцедне воде из депоније “Дубоко” које се преко Турског потока изливају у реку Лужницу. Директорка Завода за јавно здравље Ужице, др Марија Паликућа је на јавној расправи признала да анализе воде нису рађене од 7. маја 2024. Због небриге надлежних, Грађанска читаоница Либерграф из Ужица и иницијатива Право на воду урадили су независне анализе квалитета површинских вода Турског потока. Узорак је узет 30. августа 2024. године, три месеца након пожара, од стране акредитоване лабораторије “Анахем” из Београда. У свом стручном мишљењу о резултатима испитивања воде, дипломирани инжињер технологије и лиценцирани саветник за израду планова смањења ризика од кастастрофа, Душан Благојевић закључује да се ради о контаминацији површинске воде великих размера. “Анализе су показале да је вода у Турском потоку мртва и не би смела ни за шта да се користи. У анализираној води уопште нема кисеоника. Граница за хемијску потрошњу кисеоника, што је мера органског оптерећења воде и показатељ загађености, за отпадну воду која се испушта у канализацију је 500 мг/л. Када је вредност преко 500 мг/л отпадна вода не би смела ни у канализацију да се испушта. За водоток пете класе граница ХПК је 125, а у Турском потоку је овај параметар чак 1525 мг/л”, појашњава Благојевић. Вредности фосфора, гвожђа, мангана, ортофосфата су неколико пута веће од граничне вредности за водоток пете класе, алуминијум јона 29 пута, док су концентрације нитрита веће чак 43 пута. У води су пронађени и баријум, стронцијум, алуминијум, кадмијум, олово, жива и многи други опасни елементи. Уколико су, као што је овде случај, сви индикатори присутни у истом тренутку у води, потпуно је јасно да се ради о загађењу великих размера. “Одлучили смо се да анализе урадимо независно, због ниског нивоа поверења становништва у информације које су добили од институција, тек након што се пожар десио. Иако смо знали да ситуација није добра, резултати су превазишли најгоре сумње. Овде се очигледно ради о токсичној води, загађењу које се под хитно мора санирати.” изјавила је Жаклина Живковић из иницијативе Право на воду.
Заједничко саопштење иницијативе Право на воду и Либерграфа
