Стари Словени живели су у складу са природом од које су добијали храну и лекове, а и данас стручњаци сматрају да треба садити биљке које су аутохтоне и одувек познате у нашем поднебљу.
Многа религијска веровања о биљкама Словена сачувана су до данас кроз хришћанство, попут оног да храст не треба сећи и да грану треба унети за Божић.
На кров куће ставља се чуваркућа или, пак, перуника, јер штити од грома. Близу куће се не сади багрем, јер му је старо име било нерод. Такође, багрем не треба калемити.
Уколико је неко дрво исечено јер се осушило, или је корење почело да уништава темеље куће, можда је време да се преобликује двориште и да се предност да биљкама које су поштовали наши преци.
Прво треба засадити дрвеће и жбуње, а онда и цветнице.
Храст лужњак је најлепши украс који двориште може да има, јер је крошња лепо разграната и прави “дебео” хлад. Прија му близина воде, а ово свето дрво симбол је дуговечности.
Липа је за Словене била свето дрво, јер су цветови лековити. Липа пчелама даје добру пашу, а медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. Међутим, липа се сади са стране, близу, али не и изнад гарнитуре за седење.
Врба је у време када су кажњавана деца називана “мирко”, а врбовим гранчицама се на Младенце, Лазареву суботу и Цвети, ударају деца речима “расти као врба”. Кора врбе је лековита за прехладу.
Глог је лековит за срчана обољења, а уједно и најмоћније средство против вампира и демона. Ово је жилав, листопадни жбун који може да буде бео, црн или црвен, а бобице се беру када сазру и праве се џемови, чај, сок… Идеалан је да се обликује и као жива ограда, а приликом сађења треба додати креч у садну рупу.
Дрен први цвета у пролеће, а зреле плодове даје у јесен. Дреном се куће ките за Ђурђевдан јер је симбол здравља, а за Богојављење се даје деци да поједу дренов цвет да би били, отпорна на болести.
Јабука је омиљено воће, не једу се пре Петровдана и важан су свадбени детаљ. Срби су одувек калемили јабуке, а ко то није радио, није смео да их сече. Домаћа сорта петровача има бујно округло стабло и плод сазрева у јулу. Саднице коштају 200 динара.
Шљиву су Срби гајили и у постојбини и од тада је сачувана најквалитетнија сорта за сушење, пожегача. Покожица садржи најквалитетнија етарска уља.
Извор: Опанак
