Да корупција на факултетима постоји сматра 85,8 одсто анкетираних студената Универзитета у Београду, 12,8 одсто се изјаснило да је корупција екстремно изражена, а 14,2 одсто да нема корупције, показују резултати истраживања Агенције за спречавање корупције.
У анонимној онлајн анкети о стању корупције на Универзитету у Београду, спроведеној октобра 2021. године, учествовало је 1.052 студената свих година студија на шест факултета (Правни, Филозофски, Факултет политичких наука, Медицински, Факултет организационих наука и Математички факултет).
Да корупције на факултету на којем студирају нема, или је присутна у мањој мери, сматра близу једне половине анкетираних студената.
Само око три одсто учесника у анкети се изјаснило да корупција на Универзитету у Београду уопште нема, док 63 одсто сматра да је корупција распрострањена и веома изражена, а да је екстремно изражена оценило је 20 одсто анкетираних.
На питање да ли им је неко предлагао да посредују у давању мита ради полагања испита, стицања дипломе или остварења неке друге погодности у вези са студирањем, око 80 одсто студената се изјаснило да није имало такво искуство, док је нешто више од 14 одсто анкетираних дало потврдан одговор.
Од укупног броја анкетираних, 69 испитаника је одговорило да им је током студија неко од запослених на факултету (наставно или ненаставно особље) тражио мито.
На питање која врста мита је од њих захтевана 75 одсто је навело да им је тражен новац, нешто више од 13 одсто да им је тражен поклон, а скоро 12 одсто да је тражена услуга.
Како се наводи у резултатима истраживања, на питање која врста мита је од њих тражена, према речима анкетираних студената тражени су “пиће, бомбоњере, кафа, оловка, карте за концерт Бајаге, парфем”, а било је и “непристојних понуда” и нудјења “пића са професором”.
Медју анкетираним студентима један одсто је одговорило да су нудили мито запосленима на факултету ради остваривања неких погодности у вези са студирањем, а њих шесторо навело је да је као мито понудило новац.
Нешто више од три четвртине анкетираних се изјаснило да нема сазнања о томе да ли се на њиховом факултету може купити диплома.
Коруптивно понашање на факултету или Универзитету није пријављивало 96 одсто анкетираних, а њих девет (0,8 одсто) је пријавило корупцију. На питање какав је исход пријаве дата су 43 одговора, медју којима је 50 одсто оних који су потврдили да не знају какав је исход поступка, 18,6 одсто је казало да поступак није покренут, а нешто више од два одсто, односно један испитаник, да је поступак окончан.
Медју “узбуњивачима”, односно онима који су пријавили корупцију на свом факултету или Универзитету, 16,3 одсто се изјаснило да је трпело последице такве одлуке. Они су, како је објавиљено у резултатима истраживања, имали проблеме приликом полагања испита после пријаве корупције, доживљавали су психичко малтетирање и претње.
Више од 50 одсто учесника у анкети се изјаснило да би пријавило корупцију на свом факултету уколико би имали о томе сазнање. Већина испитаника се изјаснила да би корупцију пријавили Агенцији за спречавање корупције, затим факултету и Универзитету.
Радио Луна
