Rečica Perućac čuva drevno predanje koja počinje sa druge strane Tare, u selu Žljeb, ispod jedne stene na kojoj vekovima stoje upisani simboli i znaci koje još uvek niko nije pročitao.
Ova reka nastaje u podnožju Tare, vodopadom se stropoštava u Drinu, ima svoje vodenice, a imala je i prvu hidrocentralu u Perućcu, strugare i ribnjake.
Kraj Višegrada, pod jednim od visova Tare, još živi predanje o reci Perućac. Prema predanju, Perućac je izvirao pod natpisom, a zatvorila ga je Prokleta Jerina. Potom je izbacila vodu tačno po dijagonali, gde teče Perućac u Bajinoj Bašti. A kada je izvor zatrpan, na stenu su upisani simboli i to bojom koja odoleva vekovima.
Foto: Printscreen/RTS
„Oduvek od kada smo mi ovde, ovde smo se rodili i mi, i naši roditelji, i naši dedovi i pradedovi, to stoji. Samo smo čuli da ko bi znao te simbole pročitati, znao bi i Perućac otvoriti, da ponovo krene voda. Priča se da je neki arheolog Kraljevine Jugoslavije pred sam Drugi svetski rat prošao tuda i istraživao, ali ga je rat omeo u planovima da odgonetne to što je upisano u stene“, pričaju meštani.
Foto: Printscreen/RTS
Slični su simboli i u kanjonu Brusnice na Tari, istovetni su i toponimi, tu su i nekropole, a sve budi maštu i čeka odgovore. Postoji tu još skrivenih lokaliteta sa nekim porukama iz prošlosti koje stručnjaci tek treba da nam protumače.
Već svrstavana u najvrednije i najbogatije ekosisteme Evrope, Tara je i čudesna riznica kulturno-istorijskog nasleđa. Na njoj su sačuvane ne samo Pančićeva omorika, živi fosil svetske flore, već i poruke njenih drevnih stanovnika.
Izvor:kurir.rs
