Uroš Stamatović, nekadašnji prvotimac užičke Slobode, iz vremena koje
fudbalsko Užice sa setom i nostalgijom pamti i pominje, svakako je dobar
sagovornik na temu Slobode i slobodaštva.
Iako Uroša fudbalsko Užice dobro pamti, ne bi bilo zgoreg podsetiti se
njegovih fudbalskih početaka…
– Otac i majka su mi rođeni u Užicu, međutim, silom prilika živeli su u
Požezi i Lučanima, tako da se i moji fudbalski počeci vezuju za Lučane. U
januaru 1995. godine, put me dovodi u užičku Slobodu.
Kao omladinca, tadašnji, a i aktuelni trener Slobode Slobodan Dogandžić,
prekomandovao me je u prvi tim i odmah bacio u vatru zajedno sa Ivanom
Vukomanovićem, kasnijim igračem Obilića i Crvene Zvezde, Vladom
Matijaševićem i drugima…
Šta pamtite iz tog vremena, odnosno, kakva vas sećanja vežu za taj period ?
– Zaista lep period ! Pod dirigentskom palicom tadašnje struke Užičana,
Slobodana Dogandžića i Milovana Rajevca, decembra ’95. dešava se najveći
uspeh tadašnje generacije. Ulazimo u Prvu A ligu. Zaista me lepe uspomene
vežu za te dane… Publika nas je bodrila, nosila, ceo grad je bio okupljen
oko Slobode. Na proslavi ulaska u viši rang, i trubači su svirali na
stadionu.
Kako se dalje razvijao vaš fudbalski put ?
– Iz Slobode, put me odvodi u Kulu, u tadašnji Hajduk Rodić MB gde sam se
zadržao 6 godina.
Da li želja, nostalgija ili nešto treće, uglavnom nešto me je vuklo opet u
Užice, u moju Slobodu. Užičani u tom trenutku igraju Srpsku ligu. Tu su,
pored mene, bili i Ogi Čančarević, Žarko Udovičić, Petrović, Ostojić itd.
Sledi odlazak u inostranstvo, gde i danas sa uspehom živite i radite…
– Da, tako je, odlazim u Kanadu, u Bele Orlove iz Toronta. Tu sam se
igrački zadržao 4 godine. Treneri su mi, može biti zanimljivo, bili Milan
Čančarević, Steva Mojsilović, kao i legendarni Dragoslav Šekularac. U
Kanadi sam kasije zasnovao porodicu, definitivno preselio.
Neki profesionalni uspesi iz Kanade ?
– Bilo ih je dosta. Bio sam prvak Kanade kao igrač, trener, a i kao
menadžer. Sada sam menadžer i član stručnog štaba u Srpskim orlovima, bili
smo prvaci Kanade 2 godine. Zadovoljan sam.
Stižete li da pratite fudbalske aktuelnosti u Srbiji ?
– Da, naravno, koliko mi obaveze dozvoljavaju. Najviše pratim šta se dešava
u Slobodi, gde imam dosta prijatelja, i za koju me vežu jako lepe uspomene.
Verujem da će Đorić, Rajevac, Nešić i ostali, za koje pouzdano znam koliki
su zaljubljenici u užički fudbal, uspeti Slobodu podići na noge i vratiti
je tamo gde pripada, u sam vrh srpskog fudbala. Verujem u njih, njihove
dobre namere, i to im od sveg srca želim !
Puno hvala Urošu na izdvojenom vremenu. I kao što on Slobodi želi sve
najbolje, tako i mi njemu želimo puno uspeha na privatnom I profesionalnom
planu. Do skorog viđenja…
AUTOR:FK Sloboda
