Истраживања показују да готово четвртину хране бацимо. У време славља, економисти, еколози и духовници шаљу исте поруке – купујмо само онолико колико нам треба, а вишак поделимо са онима који немају. Новогодишња трпеза била је 10% скупља него прошле године, а више цене повећале су број оних који су на празничном тањиру имали тек оно основно.
Марко Јовановић из хуманитарне организације „Радост на дар“ каже да њихова црквена кухиња обезбеђује дневно више од 2.000 оброка за суграђане који су у тешкој материјалној ситуацији.
Многи су без крова над главом. Ко жели може да донира храну која је упакована, конзервирана, сви знамо како отприлике то треба да изгледа. То су и пакети уља, брашна шећера, пиринча, пасуља – наводи Јовановић.
И док се процењује да је пола милиона људи у Србији на ивици сиромаштва, истраживања показују да четвртину хране бацимо.
Катарина Жигић Благојевић из Банке хране истиче да се мора више водити рачуна о потрошачкој корпи, да се не купује баш све што је евентуално на снижењу.
Закон који је у ЕУ решио проблем бацања хране
У Србији се баци или уништи 10 пута више хране него што се донира. Да би прехрамбене компаније поклањале више, потребна је промена закона. Једна од највећих жеља хуманитарних организација у 2024. години је да се коначно укине порез на донацију хране.
То је урађено у 20 земаља ЕУ и од тада готово да нема проблема са бацањем хране. Све што је вишак или пред истек рока, компаније донирају народним кухињама или другим хуманитарним организацијама.
У Србији се, према проценама, више од 35 хиљада људи храни у народним кухињама.
Извор: ГЗС / РТС