12.2 C
Uzice
новембар 16, 2019
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

U prestonici crvenog zlata malinjaci porodice Stojić za primer celom svetu

Arilje – Pre tri ipo decenije, Stojići iz ariljskog sela Mirosaljci podigli su prve zasade maline. Na oko pet hektara uz vilamet i miker,

proslavili su se kao svetski rekorderi u prinosu crvenog zlata. Zbog novonastale situacije i neisplativosti proizvodnje, pre tri godine, promenili su sortu maline i opredelili su se za tuliman i polku.

„Sada imamo oko 2,5 hektara tulamina i 3,5 hektara polke. Dugo godina smo postizali visoke prinose vrhunskog kvaliteta kao i danas. Sa sortom vilamet postizali smo prinos od 28 do 31 tonu, a sa mikerom od 24 do 27 tona, i to bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje. Danas je situacija drugačija, na našim plantažama imamo prinose u tulaminu od 26 do 30 tona, a polke od 15 do 20 tona po hektaru “, kaže Milomir Stojić, višegodišnji svetski rekorder u prinosu crvenog zlata.

Malinjaci Milomira Stojića za primer celom svetu

Protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje, orošavanje i primena svih neophodnih agrotehničkih mera čine malinjak Milomira Stojića jednim od najreprezentativnijim u Evropi.

„Proizvodnja maline ne može da se radi na primitivan način i da se improvizuje, ko očekuje ozbiljnije prinose, mora da ima protivgradnu mrežu, sisteme za navodnjavanje. Polka ima na 3,5 hektara i sisteme za orošavanje, mora se neprestano ulagati i raditi u malinjacima jer vreme improvizacije je davno prošlo”, kaže Stojić za agenciju RINA. On smatra da je proizvodnja maline bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje veliki rizik za proizvođača jer ne može garantovati opstanak i egzistenciju malinara.

„Proizvođači koji ne mogu da proizvedu 20 tona maline po hektaru ne mogu da opstanu, sa današnjim cenama i vremenskim neprilikama koje nas prate. Svaki malinar treba da radi samo onoliko koliko može da odradi sam, odnosno sa članovima porodice, na pravi način uz primenu svih agrotehničkih mera, a onda će doći i prinos koji će moći da opravda rad koji je uloženu proizvodnju maline”, kaže Stojić za RINU.

Malinjaci Stojića u selo Mirosaljci pod protivgradnom mrežom.

Prema njegovim rečima proizvodnja maline ne može opstati ako se radi za cenu koštanja maline, trebalo bi proizvođači da imaju neku svoju zaradu, a pristojna zarada na cenu koštanja bi mogla da prođe na ivici od evra i po.

„Postoji mišljenje ljudi da je dovoljno da čovek u proizvodnji maline zaradi 20, 30 dinara, ja bih samo podsetio da su ljudi na krompiru ranije zarađivali puno više, kao i na šljivi i jabuci. Malina je nešto mnogo teže, vrednije i ozbiljnije i ona odnosi zdravlje ljudima i ne može se raditi za cenu koštanja”, zaključuje on.

Kopanje malinjaka privodi se kraju kao i đubrenje, a Stojić tvrdi da bez motike nema ni malinarstva.

„Nema hleba bez motike, nije normalno da se herbicidima tretira nešto što je živo i treba da da rod, u njega treba da se unese ono što biljka zahteva poput stajnjaka a tvrdim već dve decenije da bez motike nema malinarstva, motika je osnov za dobijanje kvaliteta i dugu eksploataciju zasada”, kaže Stojić dodajući da površine ne donose profit nego kvalitet i kvantitet po jedinici.

Da bi se osigurali od suše, Stojići su tri ipo kilometara doveli vodu do svojih malinjaka, a protivgradnom mrežom ne štite samo rod, već i zasade koji mogu poslužiti za primer u svetskoj enciklopediji proizvodnje crvenog zlata. Primer uspešne proizvodnje danas ogleda se i u odgovornosti svakog člana porodice.

„Mislim da je dobro imati protivgradnu mrežu i zbog mladog zasada za narednu godinu, dešavalo se da se mladi lastari polome i naredne godine, da nema šta da se veže . Sa druge strane, 3,5 km je tačno od bunara do ove tačke gde se sada nalazimo, tri vode imamo i tri godine smo radili na dovođenju vode da bi pokrili sve površine i uložili veliki novac i to nam garantuje sigurnost od suše, međutim, opet tvrdim da je sve u Božijim rukama“, kaže Stojić za agenciju RINA.

Dragan Stojić: Svi članovi porodice moraju biti uključeni u proizvodnju

Desna ruka Milomiru u svakodnevnim obavezama u domaćinstvu je 31-godišnji sin Dragan. On smatra da profitabilnost proizvodnje maline zavisi pre svega od članova porodice koji moraju biti uključeni u proizvodnju zajedničkim radom.

„Jedan čovek na velikoj površini ne može ništa sam da uradi, samo ako je porodica sa njim i ako ima punu podršku, onda može da uspe i prosperira. Sa druge strane, odluka da vilamet i miker zamenimo sa polkom i tulaminom pokazala se kao odlična jer definitivno smatram da je svež program budućnost maline. Ne planiram da proširujem zasade, imamo šest hektara maline i nije isto kada radite proizvodnju maline za svež program i kada radite za zamrznut tako da ni cena koštanja ne može biti ista. Prošle godine cena nije pokrila troškove proizvodnje maline većini proizvođača i ukoliko takva situacija bude i ove kalendarske godine, mnogi će odustati od malinjaka”, kaže Dragan Stojić za agenciju RINA.

Najsvetliji primeri srpskog malinarstva upravo su u ariljskom kraju. Ovde u Mirosaljcima, Stojići bi na najbolji način mogli svetu da predstave kako se i na koji način proizvodi crveno zlato zlata vredno, kako treba da izgledaju zasadi srpske maline, ali i biti primer kako više generacija jedne porodice neumornim radom, trudom i entuzijazmom opstaje u malinarstvu.

Izvor/Foto: RINA

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Zaboravite lift: Evo zašto je dobro penjati se uz stepenice svaki dan

Oglasna Tabla

16. novembar obeležava se kao Međunarodni dan tolerancije

Oglasna Tabla

Tajna pametne dece je u rečima koje čuju od svojih roditelja

Oglasna Tabla

На данашњи дан почела је Колубарска битка

Oglasna Tabla

Dva proverena recepta za savršen kiseli kupus

Oglasna Tabla

Ratni tenk „hočkis” iz Drugog svetskog rata pomeren zbog uređivanja platoa

Oglasna Tabla

Srbija prodaje 22 vojna kompleksa: Ponuđene kasarne, skladišta i jedna komanda

Oglasna Tabla

Poslednja utakmica u Užicu – Sloboda danas želi da kruniše jesen!

Oglasna Tabla

10 tipova ljudi na srpskim slavama

Oglasna Tabla