Ужице – Ужичанин, новинар „Блица“ Владимир Лојаница, чије се репортаже читају у даху, а написао их је много, решио је да их скупи на једно место. Тако је настала књига „Глув је дан без људи“, која је управо изашла из штампе.
Књига је збирка 57 репортажних и људских прича објављених у „Блицу“ од 2008. до 2021. гоине. Подељене у седам тематских поглавља, а издавач је Библиотека „Лјубиша Р. Ђенић“ из Чајетине.
– Уредник ове књиге је Зоран Шапоњић, а рецензент Михаило Меденица, обојица врсни репортери. Милош Цветковић Цвеле је заслужан за највећих број фотографија, лако су препознатљиве јер говоре речитије од речи, а част ми је да је лектуру потписао Лјубиша Ђуричковић, драги колега из „Блица“ – каже новинар Блица и аутор збирке Владимир Лојаница.
Kako kaže, knjiga se bavi sudbinama „malog“, običnog zaboravljenog, časnog čoveka koji tavori svoju muku za koju ga niko ne pita. Zaboravljen je i nepravedno skrajnut u hladovinu u novih idola i trendova današnjice.
Како каже, књига се бави судбинама „малог“, обичног заборављеног, часног човека који тавори своју муку за коју га нико не пита. Заборављен је и неправедно скрајнут у хладовину у нових идола и трендова данашњице.
Прича тог „малог“ човека, данас се тешко продаје савременом читаоцу јер у њој нема ништа скандалозно и шокантно, али су читаоци Блица препознали добру причу, те су редови нашег колеге допрли до великог броја људи, како преко нашег штампаног издања, тако и преко сајта Blic.rs.
– Усамљен, сиромашан, обесрпављен, сакат али вредан, узоран, такав човек постоји и сматрам да за њега треба да се зна – каже Лојаница, новинар и аутор књиге „Глув је дан без људи“.
– Вечно сам захвалан редакцији „Блица“ која ми је пружила шансу да пишем репортаже. Радећи ове приче остало ми је упечатљиво да ме је свако од тих људи – јунака ове књиге, једва дочекао да предамном отвори душу и на длану ми пружи своју судбину да је препичам. Не због тога да би од мене тражили помоћ, него само из разлога да се чује за бреме које носе. Нека ова књига буде споменик том народу! Успут бих њом да крунишем мој досадашњи рад на пољу најтежег али и најлепшег новинарског жанра – репортаже. У кући, кафани, на улици, стадиону, пецању, куд год – глув је дан без људи. Посве најглувљи, мене тај мук највише тишти, у запустелим српским селима.
Извор: blic.rs/
