Пријепоље – Белоглави суп насељава заштићено подручје кањона Милешевке. Вјекослав Века Јоксимовић, главни иницијатор, организатор и непосредни реализатор више него запаженог рада Удружења грађана „Јадовник”, истиче да је прва заштита урађена 1976. године што говори, заправо о вредности белоглавог супа и целог овог краја.
Јер, додаје он, држава се у то време није бавила много овим темама, па су само изузетно вредни детаљи могли бити почаствовани пажњом надлежних државних органа и институција. Уз белоглавог супа предмет прве заштите кањона је била и Панчићева оморика.
Западна страна кањона је посебно интересантна због микро климе која је вероватно пресудно допринела опстанку бројних ретких врста како животињског тако и биљног света. Ту је станиште једне мале сове која припада веома реткој врсти, регистровали смо два пара патуљастог орла кога у целој Србији има свега петнаестак парова. Од десет врста сове регистрованих у Србији, девет их живи у кањону Милешевке. Овде опстаје дивља мачка, има шакала, риса још нисмо регистровали али има назнака и о његовој присутности. Шакали су посебно интересантни јер су, заправо, они много крволочнији од вука, многи људи их не разликују, па сва она штета коју начини шакал, буде приписана вуковима.
Одмах после регистрације Удружења, у сарадњи са Србијашумама које су овлашћене од државе да управљају и газдују тим подручјем, кренуло се на изградњу хранилишта. Почетници у том послу су у нечему по мало и лутали, али кад су дошли стручни људи из Завода за заштиту природе, постало је јасно да се и у исхрани животиња поштују строга правила почев од терена, узлетишта до такозваних термичких стубова који омогућавају подизање птица чији је распон крила готово три метра!
„У сарадњи са професором Душком Ћировићем са Биолошког факултета, пола године после почетка рада хранилишта за белоглаве супове, почели смо да градимо хранилиште за медведа. Циљ је био да се хватају примерци мрког медведа и да им се стављају огрлице. На локацији Омар на Кашану направили смо прву хранилицу, покрили је са фото замкама а нешто касније у непосредној близини хранилишта за белоглавог супа, само у неким малим вртачама, поставили смо корита са кукурузом за медведа. Тако смо, на простору од седамдесетак квадратних метара, добили три хранилице за медведа и једну за белоглавог супа. Мада постоји теорија да дивље свиње не долазе тамо где има медведа, њу демантују снимци са наших камера на којима се види како велики вепар једе кукуруз намењен медведу који кружи на пристојној удаљености док се вепар гости његовом храном. Инсталирали смо видео надзор, све што је направљено искључиво је рађено по стручним упутствима и са дозволама надлежних. Сада имамо даноноћни видео надзор који прецизно региструје све посете”, наводи Јоксимовић.
Наравно, на првом месту активности Удружења је белоглави суп који опстаје на локацији Кашан као једној од три у земљи. Увац је ту причу о белоглавом орлу добро пласирао, често игноришући постојање одвојене колоније на Кашану, али колонија у кањону Милешевке је по много чему изузетна.
Реална су очекивања Јоксимовића да ће, у сарадњи са локалном самоуправом и државом, једног дана Кашан, Јадовник и цело ово подручје бити наслоњено на велике туристичке експедиције које долазе на Златар или Златибор. Њима се овде има заиста много тога понудити.
Мало је познато да овај крај, Караула, Милошев До и шире подручје Јадовника све доле до Милешеве и Хисарџика, Сопотнице и Страњана има неке специфичности које га сврставајају међу праве реткости. Заиста, оно што шире подручје Јадовника може да пружи љубитељима природе, историјских и културних знаменитости, мало ко има на тако малом простору. Готово да се за један дан пешице може све видети и доживети, а да, што је посебна драж целе те мисије, будете на чистом ваздуху, да се крећете у природи и сретате људе изузетне срдачности.
„Нашим средствима смо раније изградили једну осматрачницу на око 400 метара од хранилишта а сада имамо и једну непоследно уз хранилишта. Пар дана треба животињама да се навикну да нема опасности од камере или фото-апарата и онда нормално долазе по храну. Све се то снимцима региструје. Овим пројектом смо обновили стару осматрачницу, урадили нову са подземном мрежом каблова до Кашана и започели изградњу неке врсте кампа који ће бити оспособљен да прими и смести истраживаче, посетиоце и заљубљенике природе”, каже он.
Такође, оспособљене су четири осматрачнице на повољним локацијама тако да се љубитељима природе, туристима и радозналцима пружају неуобичајене могућности да посматрају ретке прмерке птица, гнезда и станишта белоглавног орла, можда и неког од три маркирана медведа.
„Кад се крене од Каћева према Бучју и Кумриној чесми осећа се посебна клима, сасвим другачијих карактеристика од климе у самом селу или ниже у Хисарџику или Бјелобабама. Ваздух је оштрији и после пар корака осети се да је неколико степени свежије. Ту сам ја са пријатељима из Удружења или клубова кад год имам слободног времена… Највеће богатство су, заправо, људи које срећем. Сви смо понели неке дечије успомене, неке слике Јадовника, флоре и фауне карактеристичне за то подручје па смо увек имали лаку комуникацију шта треба да се покрене као ’прича’”, каже Јоксимовић.
Текст је настао у оквиру пројекта “Заборављени туристички бисери Полимља”. Израду текста суфинансирала је Општина Пријепоље из средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Општине Пријепоље у 2023. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Извор: ПП Медиа / ГЗС