Иако је труба његова прва и највећа љубав послови на имању не могу да трпе, Марко каже да никада није бежао од посла који су започели његови преци. Данас заједно са својом вишечланом породицом обрађује око 70 ари земљишта, а пре свега баве се узгајањем купине.
„Било је дешавања посебно када су летњи периоди кошења и остало, да из аута седнем и трактор и кренем, тако да све постижемо. Имамо доста тога што нам је потребно напбза део посла, сада је ту и нова генерација трактора, колико су добри у неким стварима, можда и нису, светла имају на све стране тако може да се ради целу ноћ, буквално као и по дану, рекао је Трнавац.
Да је труба инструмент који је дубоко укорењен у традицији народа у у западној Србији говори и то да је и у породици Трнавац она нешто што је деценијама велика драгоценост.
„У Трнавцима је имао оркестар тај стари, чувени, прича се да су на Крфу свирали химну. Били су то старији људи који су били самоуки, талентовани, рекао је Јерота Трнавац Марков отац.
„Имам седам година и од своје четврте године свирам трубу, тада ми је тада показао како се свира”, каже Марков син, Јован Трнавац.
„Најдража награда ми је Златна труба, можда моји наследници крену да свирају у њу, али она за сада стоји овако као трофеј и не дира се”, рекао је Трнавац.
