OGLASNA TABLA – INFO
BAJINOBAŠTANSKE VESTI

Tara – kraljica među planinama

Planina Tara, jedinstvena i neponovljiva, smeštena je u zapadnoj Srbiji, tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Oivičena veličanstvenim kanjonom Drine sa svoje severozapadne strane, ponosno se uzdiže nad njim ogledajući se u hladnoj, zelenoj reci.Na drugu stranu pak, spušta se ka kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje oslanjajući se na Zlatibor i Mokru goru, stvarajući tako jednu od najlepših prirodnih celina u Srbiji.

Celo područje Tare proglašeno je 1981. godine nacionalnim parkom koji zauzima skoro 25000 hektara. Ovo je jedinstveno područje u Evropi čijih je oko 80% teritorije pokriveno mešovitom crnogoričnom i belogoričnom šumom, a preko 70 biljnih vrsta su endemski primerci. Nama najpoznatija, a ujedno i najvažnija je Pančićeva omorika koja je u ovom području uspela da preživi poslednje ledeno doba. Bogat životinjski svet, sa čak 58 vrsta sisara i oko 140 vrsta ptica, samo je još jedan od zanimljivih podataka koji ovu planinu čini posebnom.

Tara je izuzetno atraktivna u turističkom smislu jer poseduje ogroman prirodni potencijal i raznovrsne sadržaje. Jednako je privlačna i leti i zimi, a zanimaciju ovde mogu pronaći kako deca, tako i odrasli različitih dobi. Prelepa planinska jezera, netaknuta priroda, vidikovci sa kojih se pružaju nestvarno lepi pogledi, arheološka nalazišta, kulturno-istorijski spomenici, tradicija – sve je to sabrano u ponudi ove naše lepotice. Ne treba zaobići ni pitomost i domaćinski duh stanovnika Tare što je svako još jedan od razloga da je posetite.

Od Beograda do Tare može se doći na više načina, ali meni je nekako najdraži put uz Drinu, reku koja je bila inspiracija velikom Andriću. Rešili smo da odsednemo na Mitrovcu jer nam je on delovao kao idealna baza za planirane obilaske, što je zaista i bio. Putujući ka Mitrovcu ne znam ni koliko puta smo stali radi fotografisanja, a s obzirom na broj stajanja, pravo je čudo da smo uopšte uspeli stići istog dana. Ne verujem da je neko na Taru dolazio ovim putem, a da se nije zaustavio pored čuvene kućice na Drini, pa tako ni mi ne propuštamo ovu atrakciju.

Stigli smo predveče u Mitrovac, ostavili stvari u apartmanu i krenuli u šetnju da upoznamo mesto.

Mitrovac na Tari

Mitrovac je malo mesto, oko 25km udaljeno od Bajine Bašte. Smešteno je na zaravni okruženoj visokim jelama, na nadmorskoj visini od oko 1100 metara. Mestom dominira dečje odmaralište koje se svojom arhitekturom stapa u ovdašnji prirodni ambijent. Tu su još i info centar, dva restorana, jedna kafana, jedna solidno opremljena, ali manja prodavnica i tek nekoliko vikendica i kuća za izdavanje. Možda će neko pomisliti kako je ovo premalo za jedno turističko mesto, ali verujte da vam zaista ništa više i nije potrebno pored svih prirodnih lepota koje vas ovde čekaju.

Na samom ulazu u Mitrovac dobrodošlicu će vam poželeti velika drvena statua mrkog medveda sa sklopljenim prednjim šapama i pogledom podignutim ka nebu koji, ne znam da li voljom autora ili sasvim slučajno, izgleda kao da moli za sopstveni opstanak. Odmah uz statuu je pomenuti info centar Nacionalnog parka Tara, izuzetno lepo i tradicionalno uređen sa bogatom ponudom suvenira. Ovde možete kupiti i turističku kartu na kojoj su ucrtane sve znamenitosti NP Tara, ali i planinarske staze kojih ovde ima, verovali ili ne, skoro 300.

ta obavezno obići na Tari

Ako bih makar i pokušala da vam dočaram sve lepote Tare, možda mi ni knjiga ne bi bila dovoljna. Zato ću izdvojiti mesta koja su lako dostupna svima – i starijima, i onima sa malom decom, ali i onima manje spretnima koji nisu spremni za velike planinarske avanture.

Crveni potok i Tepih livada

Na samo kilometar od Mitrovca nalazi se rezervat prirode Crveni potok koji je ime dobio po potoku koji usled jačih padavina, prelazeći preko crvene ilovače, poprimi njenu crvenu boju. Zbog guste mešovite šume, u kojoj se nalaze i primerci Pančićeve omorike, ovo mesto podseća na prašumu, a posebno je lepo kada ga jesen oboji svojim čarobnim bojama. U središtu rezervata se nalazi lokalitet Tepih livada. To je svojevrsno tresetište koje se kao neki raskošan tepih ugiba na dodir. Ovo tresetište je staro nekoliko hiljada godina, a godišnje raste samo 1mm. U blizini rezervata je i lokalitet Sovina šumska učionica, specijalno uređen za osobe sa invaliditetom. To je 400m duga šumska staza sa edukativnim tablama na kojima je prikazan biljni i životinjski svet Tare.

Možda ne najlepša, ali svakako najfotografisanija atrakcija u blizini Mitrovca je vidikovac Banjska stena. Do njega se dolazi lepo uređenim, nasutim šumskim putem bez uspona. Veći deo puta može se preći i kolima, ali je lepše prošetati, iako je vidikovac od centra Mitrovca udaljen oko 5km. Vidikovac je uređen, sa klupama za odmor i ogradom, a pogled na jezero Perućac, kanjon reke Drine i delove Bosne i Hercegovine je zaista fascinantan.

Preporuka je da do vidikovca idete u jutarnjih satima jer su fotografije, zbog položaja sunca, mnogo lepše od poslepodnevnih.

Perućac

Perućac je turističko naselje na reci Drini, smešteno otprilike na pola puta između Mitrovca i Bajine Bašte. Dok se od Mitrovca do Perućca spuštate putem u vidu serpentina, uživaćete u neverovatnim pejzažima. Obavezno zastanite na proširenju koje se nalazi na samom početku tog puta jer se odavde pruža fantastičan pogled na akumulaciono jezero Perućac.

Preko puta tog proširenja je zanimljiva stena sa koje turisti prave nezaboravne selfi fotografije, ali budite oprezni ako se upuštate u ovu avanturu – što zbog saobraćaja, što zbog visine na kojoj se nalazite.

Ako u Perućac dolazite tokom jula ili avgusta, vrelinu letnjih dana možete ublažiti na lepo uređenoj plaži na jezeru. Tu su i ograđeni bazeni za decu, tuševi i kabine za presvlačenje. Prostor za kupanje je ograđen bovama, a voda je izuzetno prijatna. Kako biste upotpunili doživljaj, možete iznajmiti pedalinu ili čamac, a vožnja brodom Drinom i njenim kanjonom je tek nešto posebno.

U Perućcu se nalazi i jedna od najmanjih reka na svetu – Vrelo. Zbog svoje dužine od 365 metara poznata je i kao reka Godina. Teško je porediti lepotu njenog izvora i njenog ušća. Kada vidite njen snažni penušavi izvor pomislite kako će on da preraste u veliku, dugu reku, a onda posle samo 365m dolazite do mesta gde se ova rečica u vidu bujičnog vodopada kaskadno stropoštava u Drinu praveći veliku buku. Na samom ušću je prelep restoran na čijoj terasi izrađenoj od drveta možete uživati u prijatnoj hladovini uz neko piće ili ukusno pripremljen obrok – moja preporuka je pastrmka na žaru.

U Perućcu postoji i srednjovekovni lokalitet Mramorje, gde možete videti zavidan broj nadgrobnih spomenika – stećaka od kojih najstariji datiraju iz XIV veka. Stećci su različitih veličina, a samo neki od njih su ukrašeni uklesanim mačem, štitom ili polumesecom. Sličan lokalitet postoji i u selu Rastište.

Manastir Rača

Manastir Rača se nalazi na desnoj obali istoimene rečice, u neposrednoj blizini Bajine bašte. Prema predanju, manastir je podigao kralj Dragutin u XIII veku. Tokom svog postojanja više puta je uništavan i obnavljan, a poslednja obnova bila je 1961. godine kada su podignuti i novi konaci. Čak je zabeleženo da su u XVIII veku beogradski mitropolit Metodije i sokolski knez Stevan prodali manastir beogradskom veziru za 15000 groša. Zalaganjem arhimandrita račanskog Hadži Melentija, čija statua postoji u porti manastira, manastir je otkupljen i vraćen Eparhiji žičkoj.

Ovo izuzetno lepo zdanje, okruženo šumom obraslim padinama Tare, spomenik je kulture od izuzetnog značaja. U periodu od 1941-1943. godine ovde je čuvano Miroslavljevo jevanđenje. Riznica manastira Rača bila je jedna od najbogatijih manastirskih riznica, ali su mnogo toga uništili Turci, a značajan deo su za vreme velikih seoba monasi izneli u Austrougarsku. Danas se u manastirskoj riznici nalaze uglavnom lični predmeti Hadži Melentija, ali i deo zemljišne dokumentacije manastira.

Za vreme turske vladavine manastir je bio i značajan centar račanske prepisivačke škole. Čak je i poznati putopisac tog vremena, Evlija Čelebija, zabeležio da je ovde bilo 300 kaluđera-prepisivača.

Izvor Lađevac

Od manastira Rača, pešačkom stazom dugom oko 2km, dolazi se do skrivenog, ali ne i teško dostupnog vrela Lađevac. U periodu kada smo mi boravili na Tari ova staza je bila zatvorena, pa smo išli okolnim, nešto dužim asfaltnim putem, sa dosta uspona. Nismo znali kakav je kvalitet puta, pa smo išli peške, ali oni koji ne vole duga pešačenja mogu kolima doći skoro do samog vrela. Usput je bilo dosta divljih kupina koje su nam dobro došle kao osveženje. Kada smo stigli do vrela, zaboravili smo na umor. Ostali smo zapanjeni prizorom.

Voda koja penušajući izbija iz niza krečnjačkih pukotina spuštala se sa visine od 18 metara preko bigrenih naslaga koje je sama stvorila. Prosečna temperature vode je oko 15 stepeni, a meštani kažu da je lekovita i da pomaže u lečenju kožnih i očnih bolesti.

Kaluđerske Bare

Kaluđerske Bare su zaselak na planini Tari koji predstavlja njen turistički centar. Ovde se nalaze brojni privatni smeštajni kapaciteti, nekoliko prodavnica, restoran, ali i savremeni hoteli kao što su Omorika i Beli bor.

Kaluđerske Bare su od Bajine Bašte udaljene 16km, a od Mitrovca oko 30. Smeštene su na nadmorskoj visini od 1059m, a celo područje je obraslo prelepom šumom crnog i belog bora, jele i smreke. Ovde postoje brojne uređene pešačke staze i sportski tereni, a za ljubitelje zimskih sportova tu su i staze za skijanje i sankanje. Ipak, po mom skromnom mišljenju, iako je Tara zimi zaista idilična pod snegom, leto je bolji period za posetu jer je tada turistima dostupno dosta više aktivnosti – od pešačenja i biciklizma, preko plivanja, vožnje kajakom i krstarenja, do paraglajdinga, kanjoninga i posmatranja mrkog medveda.

U neposrednoj blizini Kaluđerskih bara nalaze se Manastirski konaci sa malom crkvom, koji pripadaju manastiru Raču i dva uređena izletišta – Hajdučka česma i izletište kod jezera Jarevac.

Ako ka Kaluđerskim Barama krenete iz Mitrovca, na oko 6km od Mitrovca nailazite na putokaz ka vidikovcu Osluša. Od ove raskrsnice do samog vidivca ima nešto više od kilometar solidnog makadamskog puta. Vidikovac je lako dostupan i uređen, sa pratećim informativnim tablama, a ujedno je i mesto sa kojeg uzleću paraglajderi. Odavde se pruža divan pogled na Drinu, Bajinu Baštu i delove Bosne i Hercegovine.

Zaovine

Ovo šumovito planinsko područje obuhvata selo Zaovine sa 28 zaselaka, istoimeno jezero i kanjon Belog Rzava. Jezero Zaovine može se svrstati među najlepša jezera Evrope, a na njegovoj plavoj boji pozavidela bi mu i mnoga mora. Turisti, ali i lokalno stanovništvo u letnjim mesecima ovde pronalaze spas od vrućine.Ovo zvezdasto jezero formirano je izgradnjom brane Lazići na belom Rzavu. Uz samu branu je i jedan vidikovac sa kojeg se na jednu stranu pruža pogled na jezero Zaovine, a na drugu na jezero Spajići.

Zaovine su poznate i kao mesto gde je Josif Pančić otkrio Pančićevu omoriku. Zanimljiv podatak je i da se 50% živog sveta planine Tare nalazi baš na ovom području, a u blizini je i stanište sivog sokola koji je prirodna retkost Balkana.

Osim po veličanstvenoj prirodi, ovaj kraj je prepoznatljiv i po jedinstvenim primercima narodnog graditeljstva, ali i po mesnim i mlečnim proizvodima koji su među najkvalitetnijima na domaćem tržištu.

Izvor: danautj.wixsite.com

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Počelo uklanjanje otpada na Drini

Oglasna Tabla

U Bajinoj Bašti proglašena vanredna situacija

Oglasna Tabla

Nole na Tari: Koliko samo lepote i bogatstva nudi naša Srbija

Oglasna Tabla

Plakati sa porukom „Hvala dedi na pobedi”

Oglasna Tabla

Bukove šume na Tari nominovane za Uneskovu listu svetske prirodne baštine

Oglasna Tabla

Stećci na obali Drine, srednjovekovno zajedničko blago četiri države Jugoslavije

Oglasna Tabla

Razgovori o tunelu Kadinjača: Kineska delegacija obišla trasu

Oglasna Tabla

Sibirska plavorepka prvi put viđena u Srbiji, ornitolozi je pronašli na Tari

Oglasna Tabla

HOROR U BAJINOJ BAŠTI: Majka i sin pronađeni mrtvi u stanu!

Oglasna Tabla