Home / FOTO RAZGLEDNICA / Svi su danas „angažovani“. Bitno je za šta se neko angažuje: Bend „Brat“

Svi su danas „angažovani“. Bitno je za šta se neko angažuje: Bend „Brat“

Nakon prvih pesama i vrlo brzo  posle prvih svirki na festivalima, užički hard core bend “Brat“ skoro da bi sa grehom prema ostatku populacije i dalje mogli zvati „užičkim“, osim kao odrednice gde u ličnoj karti piše: mesto rođenja. Nekako prirodno „našli su žicu“, tekstovima, muzikom, nastupom i odnosima sa rajom: publikom i kolegama, da su jednostavno svakome postali omiljeni „brat“ , kako se to u žargonu kaže za ortaka s kim možete popiti pivo uz prijatno ćaskanje. Od osnivanja do danas, originalna postava se malo menjala, što svakako govri o tome da se radi o društvancetu čvrsto povezanom jednom idejom koju furaju. Frontmen, Ivan Radović, s kojim smo prozborili par reči i kao najavu prvog, reklo bi se dugo, ali i taman, očekivanog albuma, Nemanja Ilić i Žarko Jovanović na gitarama, Srećko Borčić na bas gitari i  Luka Jelisavčića na bubnjevima, članovi su benda Brat.

U nekom od ranijih intervjua istakli ste da je bend osnovan na Sretenje. Sad, slušajući punck hard core, jedan tipičan srpski muzički “konzument” mogao bi pomisliti: e baš mi vi imate veze sa srpskim praznicima, običajima…Koliko , kako u kojim stvarima je takav lik u zabludi i druga stvar: koliko je bogata srpska hard core scena koja neće postaviti takvo pitanje?

-Pa pazi, mi generalno verujemo u te stvari, praznike i slično,  i to i nama je izuzetno značajno što smo nastali na Sretenje jer je to Dan državnosti naše zemlje, i samim tim  ima neku posebnu draž , i zato to uvek i ističemo. Mislim da bi ljudi, generalno, više pažnje trebali da obraćaju na praznike i njihovo značenje, a ne samo da se raduju prazniku „nerada“, 1. maju. A što se tiče hard core scene kod nas, situacija sada i nije toliko loša. Neki bendovi prestaju sa radom, neki se vraćaju na scenu, a neki novi počinju svoje putovanje. Bitno je da budu istrajni i uporni, i biće sve ok. Ima par HC festivala u zemlji i solidno se to radi. Ekipa iz MTA promotion radi fantastične koncerte domaćih i inostranih bendova, i što je najbitnije: sve je bolji odziv publike. Pomenuo bih bendove Hit by pain iz Čačka, Bronze iz Beograda, Reflection iz Gornjeg Milanovca, Inkviziciju iz Pozege…ima ih još dosta, al da se neko ne uvredi,staću ovde.

U maloj demokratskoj zajednici zvanoj bend Brat, sigurno da postoji raspodela zaduženja, nema eskploatacije i zloupotreba radne snage, pa nam predstavi ko šta radi kod vas, odnosno – raspodelu funkcija i zaduženja?

-Pa naravno da ima raspodele poslova. Mislim da je to normalno i da stvari lakše funkcionisu  ukoliko svako zna šta treba da radi. Konkretno, kod nas, Žarko je zadužen za vizuelni identitet benda, ja- za organizaciju svirki. Normalno, svi ucestvujemo u radu benda, neko manje, neko više zbog  privatnih  obaveza ,jer -da se razumemo: mi od ovoga ne živimo , i što se tiče računa: na nuli smo ( za sada!). Pesme i aranžmane radimo zajedno i s podjednakom raspodelom posla . Nemanja nekada dođe sa dobrim tekstom, Srećko sa zanimljivim aranžmanom, Luka sa svojim ludim idejama, Žarko sa dobrim rifovima, i sve se to lepo uklopi na kraju.

Nakon nastupa na Zaječarskog Gitarijadi, pre dve godine, što je bio jedan od prvih ozbiljnijih nastupa van Užica, i po logici stvari trebalo je da inicira širu popularnost i više gostovanja , činilo se da se mi više nadamo  nego što su vam se stvarno pružile mogućnosti za tako nešto..Da li ste vi zadovoljni tokom stvari u tom pogledu, i šta bi se kao plus i minus moglo reći na tu temu?

-Pa nije da nismo zadovoljni, al nešto ni preterano nemamo neke vajde od toga. Sama činjenica da smo ušli u finale,bili visoko rangirani, nam je vise donela „pluseva“ kod nas lično: za veće samopouzdanje, inicirala  se ozbiljnije krene  sa radom, jer je neko video da to ipak nešto vredi. Minusa nema, Gitarijada je institucija sama po sebi. Svako ko se sa ovim bavi, bilo iz ljubavi ili neke koristi, sigurno je kao klinjo maštao da svira na toj manifestaciji a ni mi nismo drugačiji. Na povećan broj svirki nije uticalo nesto posebno- opet smo sami morali da jurimo nastupe. Ali,  u tome je draž svega ovoga, i hard corea.

Pesma “Imamo li problem” sa prvog albuma postala je zaštitni znak jednog dela Užičana, a reklo bi se da se dosta primila i na ostatak Srbije, a posebno je popularna kod adolecenata..Razumeju li mladi poruku te pesme, a imam utisak, da se i njeno značenje, u onom opštem smislu, promenilo u odnosu na vreme i cilj s kojim je pisana..

-Nije se nista promenilo. Klinci su i dalje besni, nasrću jedni na druge, k***e se, nose noževe, utoke…, tako valjda pokazuju svoju muškost i skrivaju lične nedostatke. Pesma opisuje događaj koji se desio našem bliskom drugaru u jednom lokalu gde je napadnut od grupe klinaca, iz čista mira, i kada je krenuo da se obračuna sa njima, prva rečenica mu  je bila „imamo li problem?“. Mislim da generalno to pitanje „imamo li problem?“ znači mnogo više, nego sam taj događaj. Pa, pogledajte u kakvom društvu živimo?! Evidentno je da imamo problem.

Po definiciji muzika koju svirate i stvarate  je u domenu one koja se zove “angažovanom”. Da ostavimo po strani da taj termin, kao i mnogo drugih, postaje pomalo stvar populističkog rečnika, pa da objasnimo u kom smislu muzika to zaista jeste?

-Pa u pravu si. Danas su svi angažovani, od starleta do predsednika. Bitno je za šta se neko angažuje. Mi se trudimo da svojim pesmama podstaknemo nekoga na razmišljanje: zašto „imamo problem“, zašto ne treba da trpe kurve i drukare. Takvi ljudi kvare društvo, loše utiču na našu decu. Muzika je jak medij za narod, nekada i veliko sredstvo kontrole, ali ljudi ne reaguju kao pre na poruke koje  „angažovana“ muzika nosi sa sobom. Punk je danas ponovo u trendu, i nadam se da će svest kod mlađ ih naraštaja probuditi, da se iskaže ponovo taj revolt, donekle anarhija, a ne da „šurimo bika“, kapiraš?!!

Pošto smo ispevali mnogo puta i naučili napamet svaki takt  “….problem ”-a, i “Fish in Ljubish” , „Pretvoren u krik“…, na red je došao prvi album, na kome je, uz nove pesme, sve to sabrano, a koji je rađen u Novom Sadu. Šta sve tu imamo ? Nastavlja se linija koja je započeta ili ima nekih novosti po pitanju zvuka?

-Zvuk, i sam pravac je i dalje tu. Naravno da smo i mi malo zreliji nego pre 4 godine, pa su nam i tekstovi, a i aranžmani malo ozbiljniji. Na ovom albumu smo radili prehodne četiri godine i on predstavlja neko razdoblje koje smo prošli kao bend i kao ljudi u tom periodu. Na albumu imamo par gostiju, naše „junake iz mladosti“ pa je on, u neku ruku,  poseban za nas. Obrađivali smo i ozbiljne teme, ali smo i ostali dosledni, donekle, onoj dozi šaljivosti koju smo imali ranije, kao u pesmi „Visibaba“. Snimali smo ga kod čuvenog Gosn Bandara iz benda Piknik, i to je bilo neverovatno lepo, a i naporno iskustvo. Produkciju je takodje radio Bandar, i toplo preporučujem bendovima saradnju sa ovim čovekom.

Hteli ili ne, postali ste i muzički i moralni uzor mnogim mladim ljudima, pa i bendovima iz Užica. S vaše tačke gledišta, liči li ta pozicija na onu koju su vaši uzori imali naspram vas?

-Drago mi je sto smo postali moralni uzor mladima. To je, opet velika odgovornost za nas, ali i opomena da ostanemo na pravom putu. Hard core je takav,naši uzori,ako se tako mogu nazvati ,iz tog žanra predstavlju prave moralne gromade na svetskoj sceni.Mi smo mnogo naučili od starije HC ekipe iz Užica, Old bones crew. Oni gaje taj frienship unity respect fazon godinama i prestavljali su nam neku zvezdu vodilju kako treba da se ophodimo jedni prema drugima i prema ljudima oko nas.

Uži deo regiona imao je priliku da vas vidi na nekoliko koncerata od početka godine, pri tome mislim na Užice i Požegu. Gde se još ide ovog leta i šta nakon toga?

Malo smo usporili sa svirkama ove godine, upravo zbog snimanja albuma. Album ce izaći uskoro, kao i prvi singl, pa smo više skoncentrisani na te stvari. Godinu smo otvorili u Domu omladine u Beogradu sa bendovima Deca apokalipse, DZoo, i Iskaz na jednoj fenomenalnoj svirci. Odmah potom smo svirali na festivalu HITH, takodje u Beogradu, a koji organizuju naš i drugari iz benda Trnje, jedna sjajna ekipa ljudi i muzičara. Ta je svirka bila totalni haos, došlo je dosta naših drugara iz Užica i bilo je bas dobro zezanje.

Sledeći sigurni datumi su 10. avgust na HillsUp festivalu gde nastupamo oko 24h, što je sjajna stvar za bend u usponu kao što smo mi,i hvala organizatorima na tome. Posle toga smo u Banatskom Sokolcu na Rock village festivalu 25. avgusta .To je jedan predivan festival i ambijent gde sviraju i bendovi iz Afrike,Evropskih zemalja kao i domaći bendovi.

Svako ko je u mogućnosti neka poseti HillsUp i Rock Village jer svojim lineupom i ambijentom gde se održavaju svakako to zaslužuju.

Izvor:pasaz.rs/Milunka Nikolić/ Foto: Atila Sabo

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/