ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА ЗДРАВЉЕ

Свака трећа особа у Србији биће гојазна, мушкарци посебно у опасности

Празници су ту а самим тим и изобиље на трпези. За неке и прелазак са посне на мрсну храну. Професорка Мирјана Шумарац каже за РТС да је најбољи савет умереност у исхрани. Истиче да је гојазност хронична болест и да то често не схватају ни пацијенти, али ни лекари. Упозорава да су предвиђања да ће свака трећа особа у Србији у наредних десет година имати проблема са килограмима.

Професорка Мирјана Шумарац наводи да ако након поста нагло кренемо са засићеним мастима, посебно ако их комбинујемо са концентрованим шећерима, онда ћемо изгубити корисност поста.

Истиче да је још опасније то што смо примирили систем, ензими раде на нижем нивоу, а када се унесе толико засићених масти, може да се догоди акутни панкреатитис.

„Тада је потреба за дигестивним ензимима за варење већа и када се то искомбинује са алкохолом, колеге гастроентеролози, посебно хирурзи, имају пуне руке посла“, поручује професорка.

По броју гојазне деце смо у европском врху

Око 650 милиона људи у свету живи са гојазношћу, од тога 157 милиона деце.

„У нашој земљи су сада већ стари подаци од пре пар година да је свака пета особа гојазна, а свака друга особа има прекомерну телесну масу. То су озбиљне бројке, али што је још горе предикције шта ће се дешавати у наредних десет година су стварно застрашујуће“, наводи професорка Шумарац.

Истиче да се сматра да ће у нашој земљи свака трећа особа бити гојазна, а да су мушарци посебно у опасности.

На питање зашто су предвиђања за мушкарце тежа, каже да је тешко дати прецизан одговор – да ли мање обраћају пажњу или су им другачији критеријуми.

„Оно што је још више забрињавајуће је што су и дечаци у тој категорији“, додаје Шумарац.

Указује да је највећи проблем што су нам деца гојазна и да су подаци да је у предшколском узрасту чак 10 одсто њих гојазно, као и да смо по томе у самом европском врху.

Гојазност – хронична, озбиљна и прогресивна болест

Говорећи о томе како гојазност утиче на наше здравље, професорка Шумарац каже да је гојазност хронична, озбиљна и прогресивна болест и да тога нису свесни ни пацијенти, али ни сви лекари.

Наводи да има 20 одсто лекара који се нису још освестили да је гојазност болест, као и да је то проблем у целом свету и да је важно радити на едукацији и самих лекара, али и пацијената.

„Постоје бројне препреке да се овај проблем реши. На једној страни је и политичка воља и ангажовање, на другој страни је баш то препознавање гојазности као хроничне болести – то је можда и суштина ствари. Поред тога, гојазност је јако скупа за лечење, те особе су и стигматизоване, па и то треба избећи“, додаје професорка.

Каже да у борби са гојазношћу постоје велики изазови и да је то пре свега лака доступност нездраве хране, као и да је много мање здраве хране на располагању.

„Да би се то променило, морамо да радимо на здравственом просвећивању с једне стране, а с друге стране морају и пацијенти да победе своје традиционалне вредности и нешто што им је породично уграђено“, наглашава Шумарац.

Поручује да су последице гојазности бројне и да се преко 200 болести везује за гојазност.

„Најчешће су кардиоваскуларне болести, али не само инфаркти или шлог већ и аритмије што многи пацијенти уопште не повезују са гојазношћу, па и многи доктори доскоро нису везивали. Поред тога, ту је и срчана слабост, бубрежне болести, а да не говоримо о дијабетесу где учесталост дијабетеса значајно расте већ кад индекс телесне масе пређе 30“, наводи професорка.

Како се ослободити вишка килограма

Указује да је приступ пацијенту најважнија ствар – да се схвати да је борба са килограмима једна озбиљна борба и да не буду препуштени сами себи.

Наводи и да је ту важно победити хедонистички део приче, да не једемо само зато што смо гладни, већ да једемо због потребе за задовољством.

Често каже пацијентима да ништа није црно-бело, али да је „правило свих правила“ да се не једу концентровани слаткиши.

„Онда иду масти, умереност у уносу калорија, не дозволити да стално варирамо у тежини, јер сваки пад тежине, чак и успешним дијетама, доводи до успоравања метаболизма и онда се догоди да улазимо у други проблем, можда чак и већи него ослабити, како одржати редуковану телесну масу“, објашњава професорка.

Објашњава и да особа која је изгубила килограме и дошла до неке задовољавајуће тежине, поредећи се са особом која никада није била гојазна, и даље мора да уноси 300 до 400 калорија мање да би успела то да одржи.

Извор: РТС

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Трећег дана мале матуре осмаци полажу тест из изборног предмета

Струја неће поскупети ове године, ЕПС креће у реформе

Момо Капор: Како се Српкиње свађају на мору

ОГЛАСНА ТАБЛА

Почиње пријављивање кандидата за пријемне испите на факултетима

Почео јубиларни 10. XCross на Златибору

ОГЛАСНА ТАБЛА

Температура данас до 39 степени, а биће још врелије

Почео са радом дечији базен на плажи, улаз бесплатан (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Други дан мале матуре осмаци полажу тест из математике

Почиње лето, обданица најдужа, а ноћ најкраћа