ОГЛАСНА ТАБЛА
ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈА

„Сукоб у Украјини не би требао да утиче на скок камата“

https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo
https://www.youtube.com/watch?v=DemPRUbaZDo

Након напада Русије на Украјину, свет је у страху, посебно ако сукоб додатно ескалира, јер би последице таквог сценарија, пре свега економске, могле да се одразе не само на ове две зараћене државе, већ и на цео свет. Тако бар тврде стручњаци, а да су у праву видело се одмах након првих испаљених граната, када су цене многе берзанске робе готово подивљале
То се пре свега односи на гас и нафту али и на пшеницу, због чега постоје стрепње да би овај сукоб, ако се не заустави, могао да направи потешкоће на глобалном нивоу, тим пре што се светска економија и привреда још увек нису опоравиле од последица пандемије корона вирусом. Додатну неизвесност ствара и то што су сукоби неочекивано интензивни, па прети опасност да се у њих укључе и други.

Ипак, треба сачекати да се види како ће се даље одвијати ситуација и које све економске последице свет може да очекује од овог, за сада, регоионалног оружаног сукоба.

Професор Факултета за банкарство и финансије, Малиша Ђукић за “Блиц Бизнис” каже да треба бити обазрив приликом процена али оно што је за сада видљиво то је да овај сукоб већ направио значајне поремећаје на тржишту енергената на глобалном нивоу.

– Када то кажем мислим пре свега на неизвесност везану за снабдевање енергентима која неминовноо условљава и ризик раста њихових цена који онда условљава и општи раст инфлације, што треба имати у виду.

Анкете које су недавно рађене на финансијском тржишту Европе и Америке, показују да ће у првом кварталу ове године, инфлација због оваквих трендова са енергентима, изаћи из циљане. Те анкете показују и да би се у другом кварталу она свела на пројектованих три односно два посто. То је све под претпоставком да сукоб не ескалира у непредвиђеном смеру – објашњава професор Ђукић.

Он додаје да што се тиче других последица, попут раста каматних стопа и стања јавног дуга, исувише је рано давати прогнозе.

 

– Ту су подељена мишљења јер ниједној централној банци није интерес наглог скока каматних стопа и то зато што су многе државе, пре свега САД, због короне, забележиле велики скоК јавног дуга. Ако би оне и даље расле могле би да додатно угрозе привредни раст. Другим речима повећање задужености било би велика омча и врло је осетљиво питање за многе економије и зато мислим да не треба очекивати нагли скок каматних стопа – наводи Ђукић.

Иначе, цена нафте је одмах након сукоба скочила за 4,69 одсто и износила је 101,93 долара по барелу, што је први пут од 2014. године. Цена гаса, је до краја дана у Европи поскупела за чак 52 одсто и премашила ниво од 1.600 долара за 1.000 кубних метара. Све то уноси немир, посебно у земљама Европске уније, које око 40 посто гаса увозе из Русије, а сирове нафте близу 30.

Извор: каматица.цом

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Срећно, средњошколци! Матурантски плес на Тргу партизана у Ужицу (ВИДЕО)

ОГЛАСНА ТАБЛА

После сунчаних интервала, пљускови и грмљавина, понегде град и олујни ветар

Од сутра радови у Улици Станоја Главаша

Град са милион динара помаже породици Јојић из Кремана чија кућа је изгорела у пожару

“Наша Златка“ освојила три златне медаље

Високи нивои хербицида пронађени у више од половине узорака сперме, открива истраживање

Стамбени кредити и зајмови привреди стагнирају – када се може очекивати пад камата

Олакшице за струју и гас – најсиромашнијима највеће субвеције

Промоција збирке песама “Кошмари Кошара”