Када се говори о храни, људи обично мисле на калорије и енергију. Међутим, најновији докази указују на то да храна такође „разговара“ са нашим игеномом.
Ова комуникација између хране и гена може да утиче на ваше здравље, физиологију и дуговечност. Идеја да храна преноси важне поруке геному животиње је у фокусу поља познатог као нутригеномика.
Ово је дисциплина која је још увек у повоју и многа питања остају без одговора. Ипак, истраживачи су вец́ научили много о томе како компоненте хране утичу на геном, пише The Conversation.
„Као молекуларни биолог истражујем интеракције између хране, гена и мозга у настојању да боље разумем како поруке о храни утичу на нашу биологију. Напори научника да дешифрују овај пренос информација могли би једног дана довести до здравијег и срец́нијег живота за све нас“, каже Моника Дас са Универзитета Мичиген.
Али до тада, нутригеномика је разоткрила бар једну важну чињеницу: наш однос са храном је далеко интимнији него што можем да замислимо.
Интеракција хране и гена
Ако идеја да храна може да покреће биолошке процесе интеракцијом са геномом звучи запањујуц́е, не треба тражити даље доказе од кошнице да бисмо пронашли савршен пример како се то дешава. Пчеле радилице раде без престанка, стерилне су и живе само неколико недеља.
Пчелиња матица, која седи дубоко у кошници, има животни век који траје годинама и плодност која је толико снажна да рађа читаву колонију.
Па ипак, пчеле радилице и матице су генетски идентични организми. Они постају два различита облика живота због хране коју једу. Матица се храни матичним млечем; пчеле радилице хране се нектаром и цветним прахом.
Обе намирнице обезбеђују енергију, али матични млеч има додатну особину: његове хранљиве материје могу да откључају генетска упутства за стварање анатомије и физиологије пчелиње матице.
Дакле, како се храна преводи у биолошка упутства? Запамтите да се храна састоји од макронутријената. То укључује угљене хидрате или шец́ере, протеине и масти.
Храна такође садржи микронутријенте као што су витамини и минерали. Ова једињења и производи њиховог распада могу покренути генетске прекидаче који се налазе у геному.
Попут прекидача који контролишу интензитет светлости у вашој куц́и, генетски прекидачи одређују колико се производи одређени генски производ.
Матични млеч, на пример, садржи једињења која активирају генетске контролере да формирају матичне органе и одржавају њену репродуктивну способност.
Познато је да код људи и мишева, нуспроизводи аминокиселине метионини, којих има у месу и риби, утичу на генетске бројеве који су важни за раст и деобу ц́елија.
А витамин Ц има улогу у одржавању здравља штитец́и геном од оксидативног оштец́ења, он такође промовише функцију ц́елијских путева који могу да поправе геном ако се оштети.
У зависности од врсте информација о исхрани, активираних генетских контрола и ц́елије која их прима, поруке у храни могу да утичу на здравље, ризик од болести, па чак и на животни век. Али важно је напоменути да је до данас вец́ина ових студија спроведена на животињским моделима, попут пчела.
Занимљиво је да способност хранљивих материја да мењају ток генетских информација може да се протеже кроз генерације. Истраживања показују да код људи и животиња исхрана бака и деда утиче на активност генетских прекидача и ризик од болести и смртност унука.
Фото:Shutterstock
Извор:theconversation.com, N1 Beograd
