7.8 C
Uzice
април 15, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Stop torturi u pet koraka: Šta da uradite ako ste žrtva porodičnog nasilja

Nasilje u porodici predstavlja jedan od gorućih problema srpskog društva, ali sistem – prilagođen novim zakonom donesenim pre dve godine – je sada na strani žrtve.

Da je nasilje u porodici pošast srpskog društva, potvrđuju i podaci Ministarstva pravde, koji ukazuju na to da je od juna 2018. godine do 31. januara 2019. razmatrano čak 31.900 slučajeva nasilja u porodici.

Primeri koji dobro ilustruju dubinu problema, nažalost, uporno se gomilaju. Tako je početkom aprila javnost pogodilo stravično ubistvo u Užicu – Goran Maćić (57) izbo je nasmrt svoju bivšu suprugu Snežanu Maćić (51), a potom presudio sebi. Ovom stravičnom događaju prethodio je razvod dvoje supružnika. Odmah posle razvoda u februaru ove godine Snežana je prijavila Gorana da joj je pretio „da će nju povrediti, a sebe ubiti“. Na osnovu ovoga Osnovni sud u Užicu izrekao je Goranu meru zabrane prilaska Snežani i komunikacije sa njom. Posle izricanja mere, kada mu je i oduzeta lovačka puška, on više nije pretio, ali je početkom ovog meseca došao u stan u kojem je živela, izbo je nasmrt, a zatim presudio sebi. Slučaj nesrećne žene nalazio se u grupi za koordinaciju sprečavanja nasilja u porodici u osnovnom tužilaštvu u Užicu. Da li je brutalni zločin mogao da bude sprečen? O tome i o načinima na koji žrtve mogu da upotrebe sistem protiv nasilnika razgovarali smo sa tužiteljkama Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Milicom Ljubičić i Mirjanom Stajkovac. Ove tužiteljke se već više od godinu dana kao članice grupe za koordinaciju za sprečavanje nasilja u porodici u Drugom tužilaštvu susreću s različitim životnim pričama žrtava koje su doživele neki vid nasilja. Svaki slučaj, kažu, priča je za sebe, ali načini na koje tužioci postupaju uvek ostaju isti.

1. PRIJAVITE NASILNIKA

Kad se desi nasilje, najbitnije je da se odmah pozove policija da se nasilje prijavi, kaže tužiteljka Stajkovac.

– Bitno je da se konstatuje ukoliko ima nekih povreda. Takođe, ukoliko je bilo nekih povreda, žrtva se može fotografisati i svojim telefonom jer kasnije tokom postupka, njen iskaz, fotografija, nalaz lekara mnogo su čvršći dokaz na sudu – objašnjava ona. Prema rečima naše sagovornice, u slučaju nasilja u porodici rad policije je veoma bitan.

– Policajci su moje oči, uši, oni treba da prenesu šta se dešavalo na terenu – kaže Stajkovac.

Efekti implementacije zakona vide se po tome što broj prijava raste, ističe njena koleginica Milica Ljubičić, inače koordinatorka za nasilje u porodici u Drugom osnovnom tužilaštvu i koordinator za medije Udruženja sudija i tužiaca.

2. SVEDOČITE O TORTURI

– Naša praksa pokazuje da sada imamo mnogo veći problem na terenu dokazivanja, a ne na prijavljivanju nasilja, jer problemi nastaju u kasnijim fazama istrage, zbog toga što žrtve vrlo često povlače svoje iskaze, koji su često jedini dokaz u postupku – naročito kada žrtva prvi put govori o nasilju koje je trajalo duže vreme, koje nije prijavljivano ranije, a svedoka događaja nema ili ne žele da se mešaju u porodične stvari. Polazeći unapred od ove mogućnosti u okviru rada našeg odeljenja nastojimo da obezbedimo od početka i druge dokaze i predupredimo ovakve situacije, što nije jednostavno, pa se vrlo često suočavamo sa nemogućnošću da dokažemo nasilje ukoliko izostane svedočenje žrtve – ukazuje Ljubičićeva, i dodaje da uskraćivanje iskaza vrlo često u sudskim postupcima dobija negativan epilog.

3. PRAĆENJE SLUČAJA

Zakon predviđa da nakon što policajac proceni rizik od nasilja u porodici, ti slučajevi odlaze na grupu za koordinaciju.

– U 99 odsto slučajeva ti predmeti podrazumevaju dalji rad i praćenje. Mali je broj predmeta koji se završi na samo jednoj koordinaciji. Koordinacija je timski, složen rad i rad koji može delovati nevidljivo jer se razlikuje od prethodnog postupanja – slanja izveštaja tužilaštvu koje je tek nakon toga prikupljalo potrebna obaveštenja od policije, Centara za socijalni rad i drugih ustanova i organa, pri čemu su ovi postupci razmene informacija trajali dugo bez vođenja računa o svim prethodno preduzimanim radnjama unutar jedne porodice, dok se sada te informacije prikupljaju i razmenjuju odmah unutar rada grupe koja poseduje sve informacije i kontinuirano prati prilike u porodici, kontroliše rizik i prati žrtvu. Rad je prevashodno usmeren na zaustavljanje nasilja i pružanje podrške i zaštite žrtvi koja se poziva da učestvuje u radu grupe svaki put kada se proceni da je u izradi individualnog plana podrške potrebno uključiti i žrtvu, jer plan mora biti prilagođen potrebama konkretne žrtve. Sa ovim ciljem u našem tužilaštvu postoji baza podataka svih prijavljenih učinilaca i žrtava i svih preduzetih mera u porodici, što omogućava adekvatno reagovanje sa svakom promenom rizika od nasilja – objašnjava Ljubičić, i kao primer toga navodi slučaj žene koja je godinama trpela ozbiljno nasilje, a nije htela da ga prijavi.

4. PODRŠKA ŽRTVI

– Žena je poslala dopis Centru za socijalni rad da trpi ozbiljno nasilje. Centar je potom slučaj odmah prezentovao grupi za koordinaciju. Tražila sam da vidim žrtvu, jer mi osim njenog iskaza nismo imali ništa. Ona je došla ovde, bila je jako nepoverljiva. Minimizirala je i svoju izjavu u Centru. Onda sam se trudila da joj objasnim kakav je njen položaj i šta može da očekuje od nas. Kada je zadobila poverenje, počela je da se otvara, došla je ponovo na koordinaciju. Za to vreme kroz rad grupe i mere koje su preduzimane žrtva je počela da se oseća bezbedno jer smo joj svi bili na raspolaganju. Napravili smo plan koji je bio prilagođen njenim potrebama, i to se završilo tako što je njen muž uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora. U međuvremenu u rad grupe uključili smo i Autonomni ženski centar, s kojim imamo odličnu saradnju, koji je pomogao u savetodavnom radu sa žrtvom. Porodično nasilje je jako osetljivo i složeno zbog specifičnosti odnosa unutar porodice i zahteva visok nivo profesionalizma svih koji postupaju u ovim predmetima koji mora da postoji, od prijave nasilja do okončanja postupka – objašnjava ona.

Autonomni ženski centar pruža pravnu i psihosocijalnu podršku ženama koje preživljavaju ili su preživele nasilje u porodici, partnersko i seksualno nasilje.

– Svaka žena koja nam se obrati ima različito doživljeno iskustvo nasilja. Taj doživljaj najviše zavisi od njihovih iskustva u primarnoj porodici, od životnih okolnosti, pa i od samog karaktera žene, a često i od tradicionalnih shvatanja toga šta jeste, a šta nije nasilje, čak i kada je reč o nečemu što mislimo da se lako prepoznaje. Žene znaju da kažu da nije bilo fizičkog nasilja, a kada pitate da li su ikada udarene, one kažu da „dobijaju šamare“ – kažu u ovoj organizaciji.

5. NEZAVISNOST

Grupa za koordinaciju ima mogućnost da zove i Nacionalnu službu za zapošljavanje kako bi pomogla žrtvi da nađe posao, što je i činjeno u prethodnom periodu.

– Mi smo ih zvali u nekoliko navrata, jer su te žene najčešće ekonomski zavisne od svojih muževa. To se naročito vidi kada se desi da okrivljeni odu u zatvor, a one ostanu same sa decom materijalno neobezbeđene – objašnjava naša sagovornica.

Međutim, Služba za zapošljavanje nije uvek od velike pomoći. To potvrđuje Mirjana Srajkovac, navodeći slučaj žene kojoj je pokušala da pomogne.

– Imali smo žrtvu kojoj smo pokušali da nađemo posao, međutim zaposleni u toj instituciji nam je rekao da vrlo malo poslodavaca iznosi konkurse Nacionalnoj službi. Ta žena je nezaposlena, majka četvoro maloletne dece, nema nepokretnosti na svoje ime, sve se vodi na svekra, supruga. Ona je odlučila da ga napusti, međutim jedino mesto gde je mogla da ode jeste kod majke koja živi u garsonjeri. Ako bi otišla kod nje, u toj garsonjeri bi ih bilo šestoro. Jedan od dečaka kojem se bliži punoletstvo je odlučio da ostane u svojoj kući jer on je odrastao tu. A ona je vezana za decu. Ali tu je bio Autonomni ženski centar koji joj je dao psihološku podršku. Ubrzo je sama našla posao i zaposlila se kao spremačica – objašnjava naša sagovornica.

Korisni telefoni:

192 – policija (prijavite nasilnika)

0800-100-007 – SOS linija (informišite se o vašim pravima)

011/2656-178 – besplatna pravna pomoć ženama koje prolaze kroz sudske postupke

Izvor:blic.rs/piše:Bojana Bogosav/FOTO: SHUTTERSTOCK

 

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

6. sajam obrazovanja „Zanimanje, znanje, zvanje“ u organizaciji Osnovne škole „Milivoje Borović“ iz Mačkata

Oglasna Tabla

Planirano oko 50 specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama širom Srbije

Oglasna Tabla

Podnošenje zahteva: Pčelarima subvencije, 720 dinara po košnici

Oglasna Tabla