Огласна табла
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Стартне бројке за 2023: Од поскупљења – до поскупљења

У 2023. годину улазимо са инфлацијом нешто већом од 15 одсто, скупљим кредитима, најављеним већим ценама струје и гаса која ће се, већ је сигурно – додатно повећати. Годину иза нас обележило је и увођење онлајн фискализације, електронских фактура, потом продаја руске Сбербанке домаћој АИК банци, хакерски напади на катастар чији је рад превентивно био „закључан“, слање радника Фијата на рад у иностранство, субвенције младима за куповину сеоских кућа, субвенције (неким) мамама за куповину првог стана, поскупљење некретнина, раст кирија, протести поштара, пољопривредника, рудара, просветара, теткица…

Овако, у бројкама, изгледа економија Србије у 2022. години:

Инфлација
15,1% – износила је стопа међугодишње инфлације у новембру. Толико су, од новембра 2021. до краја новембра 2022. године, поскупели производи и услуге у Србији. Највећи скок цене бележи огрев – 49,4 одсто, потом млеко, сир и јаја који су поскупели за чак 43,1 проценат, док су кирије за најам стана увећале цену у просеку за чак 30,1 одсто.

Процењена стопа инфлације за 2022. годину, према последњем саопштењу Републичког завода за статистику, износи колико и новембарска међугодишња инфлација – 15,1 одсто.

Привредни раст – БДП
2,3 % – за толико је, према проценама РЗС, ове године већа укупна економска активност у Србији него 2021, мерена реалним кретањем бруто домаћег производа (БДП).

Зараде
75.353 динара – износи просечна зарада у октобру 2022, последња коју је у овој години објавила званична статистика.

Ипак, половина запослених људи у Србији примала је знатно мање…

57.810 динара – износи статистичка медијална зарада, што значи да половина запослених у нашој земљи није могла да премаши овај износ.

Скупља струја и гас
6,5 % – у просеку, поскупела је струја у септембру ове године

8% – у просеку, поскупљује струја за домаћинства у јануару 2023.

8% – додатног поскупљења струје од Србије захтева ММФ у још три наврата, сваки пут по минимум 8 одсто: 1. маја, 1. новембра и 1. маја 2024. године.

95 % – поскупео гас у јулу 2022.

11% – поскупљује гас за домаћинства од 1. јануара.

10% – додатног поскупљења гаса од Србије захтева ММФ у још три наврата, сваки пут по минимум 10 одсто: 1. маја, 1. новембра и 1. маја 2024. године.

12,4 динара – нова је цена киловат-часа електричне енергије од 1. јануара 2023.

4,5 динара – нова је цена киловат-часа гаса од 1. јануара 2023.

Замрзнуте цене намирница
Уредба о ограничавању висине цена основних животних намирница примењивала се током целе 2022. године, а уведена је још крајем 2021.

Наставља се и у 2023.

114,99 динара – кошта килограм шећера,

219,99 динара – цена је литра јестивог сунцокретовог уља,

84,7 динара – цена килограма брашна тип Т-400,

78,65 динара – цена килограма брашна тип Т-500 глатко,

319 динара – цена килограма пилетине (за цело пиле),

750,20 динара – цена килограма свињског бута без костију,

738,10 динара – цена килограма свињске плећке без костију,

689,70 динара – цена килограма свињског врата са костима,

659,45 динара – цена килограма свињске крменадле са костима.

Скупљи кредити
5 % – износи референтна каматна стопа Народне банке Србије, према којој се одређују све остале динарске каматне стопе у земљи.

НБС је од априла до децембра девет пута укупно повећавала референтну каматну стопу, која јој служи као основно оруђе за борбу против инфлације. Почетком априла ова стопа је била на нивоу од један одсто, на колико је спуштена још у децембру 2020. године, у јеку пандемије. Прво повећање, на 1,5 одсто, уследило је 7. априла ове године, да би крајем године дошла до пет процената.

Последично, поскупели су сви динарски кредити у земљи.

Поскупели су и евро кредити, пошто је истовремено и Европска централна банка подигла своје каматне стопе.

Рат у Украјини, продаја Сбербанке
Рат Русије и Украјине почео је 24. фебруара 2022. године. То је, економски гледано, светску економију која је тек кренула да се опоравља од пандемије коронавируса – гурнуло наниже. Поскупели су енергенти, последично се завртела инфлациона спирала, свет је увео санкције Русији, а Русија свету.

Иако је домаћа АИК банка још у новембру 2021. потписала купопродајни уговор о преузимању Сбербанке Србија, али и свих банака у власништву руске Сбербанк групације у региону – у Словенији, БиХ, Хрватској и Мађарској, рат у Украјини и последично уведене санкције према руским банкама убрзале су продају банака у власништву Сбербанк групације на европском тржишту, али – различитим купцима.

9,5 милиона € – платила је Хрватска поштанска банка за куповину Сбербанке у тој земљи. Колико је АИК банка платила за Сбербанку у Србији није обелодањено, а како је порталу Н1 речено у Народној банци Србије, тај податак је – пословна тајна.

Милион за Сокола
3.481 пријава – пристигла је на конкурс Србија воза за ново име брзог воза који ће саобраћати пругом Београд – Нови Сад. Жири је изабрао решење које је осмислио дизајнер Андрија Арсић и име „соко“.

1 милион динара – предвиђена је награда за „кума“ брзог воза.

А и читаоци портала Н1 су предлагали имена новог брзог воза. Неки од занимљивих предлога били су: Брзи воз Нови Броз, Степска АВждаја, Схиноплохов, Брзак, Монареил, Мрзобрз, Муњевити Мона, Метро Мона Трансконтинентал…

Теткице без топлог оброка
70.000- 90.000 динара – износе судски и парнични трошкови које теткице и други запослени на минималцу који су тужбом захтевали своја права морају да плате, под претњом извршитеља.

Теткице које раде у школама за минималац, без топлог оброка и накнада за регрес, потражиле су своја права на суду. Те тужбе су их скупо коштале, пошто је Врховни касациони суд променио дотадашњи став и донео нови закључак који каже да су ове накнаде ипак садржане у „голом“ минималцу.

Муке по субвенцијама за маме
20 % – износи субвенција државе мамама које су родиле бебу у 2022. и купују први стан. Ова добра идеја у пракси се за неке мајке показала – веома лоше.

Уместо да уживају у мајчинству, поједине маме су ове 2022. године јуриле од банака, преко катастра, нотара, инвеститора, продаваца, до општинских секретаријата, у жељи да добију субвенцију за куповину првог стана који им је држава омогућила. Месецима су чекале на одговор комисије, неке су одбијене јер су уз захтев послале уговор, а не предуговор, једној која се такође јавила порталу Н1 субвенција је одобрена, али је на уплату чекала два месеца.

Надлежно министарство не мења уредбу иако је то обећано још у августу…

Хакерски напад на катастар
27 дана – Од 14. јуна до 11. јула, катастар при Републичком геодетском заводу и цео ИТ систем је био у својеврсној добровољној блокади.

3.500 рачунара, 450 сервера, 3 петабајта података – обухвата ИТ систем РГЗ.

Наиме, од 14. јуна ИТ инфраструктура Републичког геодетског завода била је на мети интензивног хакерског напада, саопштио је тада РГЗ, „због чега је закључан целокупни информациони систем, који до отклањања претњи није доступан грађанима и другим спољним корисницима„. Тог дана у Србији је потпуно стао промет некретнина – ниједна промена није могла да се упише у катастар. Потпуна блокада је трајала неколико дана, да би уследило постепено укључивање система.

еФискализација и еФактуре
100 € – по уређају износила је субвенција коју је држава давала фирмама за прелазак на нови модел фискализације који је заживео од 1. маја

100 € – по локацији износила је још једна субвенција за ове обвезнике.

130.966 – обвезника фискализације добило је субвенцију за еФискализацију, каже Министарство финансија.

5 милијарди динара – исплаћено је на име те помоћи привредницима.

Заживео је и систем електронских фактура, који би од јануара 2023. требало да се прошири на целу привреду уз одређене изузетке (попут фирми које су ван система ПДВ-а на пример и не послују са јавним сектором).

Упућени, попут Удружења произвођача софтвера већ апелују да се примена е-фактура одложи због бројних проблема „на терену“.

Нови аранжман са ММФ
2,4 милијарде евра – вредност је новог стенд-бај аранжмана који је Србија склопила са ММФ.

Аранжман је одобрио одбор извршних директора ММФ у децембру 2022.

Минимална плата и плата за живот
35.000 динара – износи минималац у 2022. години.

40.020 динара – износи нови минималац за 2023. годину.

114.000 динара – износи плата за живот мерена реалним трошковима живота.

То је пута више од важеће минималне зараде.

И 51 одсто више од тренутне просечне плате у Србији.

И дупло више од медијалне зараде коју не може да премаши половина запослених у нашој земљи…

Извор: N1/Даниела Илић Красић

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Комбуха је право лековито чудо, еликсир младости и дуговечности

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нови поласци на линији Турица- Севојно

ОГЛАСНА ТАБЛА

У ужичком породилишту рођенo шест беба

ОГЛАСНА ТАБЛА

57. Саветовање агронома и пољопривредника Србије на Златибору

ОГЛАСНА ТАБЛА

Хаварија у Коштици, нормализација водоснабдевања до 16 часова

ОГЛАСНА ТАБЛА

Представа “Свињски отац”

ОГЛАСНА ТАБЛА

Акустично крстарење четвртком: Trio Bypass

ОГЛАСНА ТАБЛА

У Стопића пећини уређена нова стаза дужине 60 метара ( видео)

ОГЛАСНА ТАБЛА

Просечан рачун за гас биће већи за око 1.400 динара?

ОГЛАСНА ТАБЛА