7.6 C
Uzice
новембар 11, 2019
FOTO RAZGLEDNICA LEPOTA I ZDRAVLJE

Šta sve treba da znate o proizvodnji vina od kupina

Ekološki uzgojene plodove karakteriše veliki sadržaj šećera, organskih kiselina, ali i drugih korisnih nutritivnih sastojaka. Za isplativu proizvodnju, potrebno je poštovati i određena pravila.

Kao najpogodnije sorte kupina za eko proizvodnju, za naše agroklimatske uslove pokazale su se čačanska beztrna, loh nes i triplkraun. One su dale najbolje rezultate u proizvodnji. Najviše roda daje čačanska beztrna, mada svaka od navedenih sorti iako ostvaruje najbolje rezultate, ima i izvesnih nedostataka.

O neodstacima, prednostima, kao i o proizvodnji vina od kupina, razgovarali smo sa stručnjakom za voćarstvo, Snežanom Korać, iz PSSS Užice.

Odlike eko uzgajanih kupina

Ekološki uzgojene plodove karakteriše veliki sadržaj šećera, organskih kiselina, ali i drugih korisnih nutritivnih sastojaka. Za isplativu proizvodnju, potrebno je poštovati i određena pravila.

Osnovu dobre proizvodnje čini pravilno prihranjivanje i nega biljaka u toku njihove vegetacije. Pre nego što se krene sa đubrenjem, potrebno je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Pored osnovnog đubrenje u rano proleće, obavezno je još i prihranjivati kupinu tri puta u toku godine, a u zavisnoti od potreba, odraditi i folijarno prihranjivanje i fertigaciju„, objašnjava Korać.

Od primenjene agrotehnike, rezidba je svakako najznačajnija pomotehnička mera. Kupina se orezuje, prema njenim rečima, u proleće i u toku godine po potrebi orezuju se mladi letolastari. Krupnoća i kvalitet plodova značajno se povećavaju nakon urađene rezidbe.

  • KUPINOVO VINO
  •  05.09.2019. 12:00

Šta sve treba da znate o proizvodnji vina od kupina

Ekološki uzgojene plodove karakteriše veliki sadržaj šećera, organskih kiselina, ali i drugih korisnih nutritivnih sastojaka. Za isplativu proizvodnju, potrebno je poštovati i određena pravila.

Foto: Depositphoto/Nitrub/Zorana Bogdanović
  •  229
  •  0
  •  0

Kao najpogodnije sorte kupina za eko proizvodnju, za naše agroklimatske uslove pokazale su se čačanska beztrna, loh nes i triplkraun. One su dale najbolje rezultate u proizvodnji. Najviše roda daje čačanska beztrna, mada svaka od navedenih sorti iako ostvaruje najbolje rezultate, ima i izvesnih nedostataka.

O neodstacima, prednostima, kao i o proizvodnji vina od kupina, razgovarali smo sa stručnjakom za voćarstvo, Snežanom Korać, iz PSSS Užice.

Odlike eko uzgajanih kupina

Ekološki uzgojene plodove karakteriše veliki sadržaj šećera, organskih kiselina, ali i drugih korisnih nutritivnih sastojaka. Za isplativu proizvodnju, potrebno je poštovati i određena pravila.

Osnovu dobre proizvodnje čini pravilno prihranjivanje i nega biljaka u toku njihove vegetacije. Pre nego što se krene sa đubrenjem, potrebno je uraditi hemijsku analizu zemljišta. Pored osnovnog đubrenje u rano proleće, obavezno je još i prihranjivati kupinu tri puta u toku godine, a u zavisnoti od potreba, odraditi i folijarno prihranjivanje i fertigaciju„, objašnjava Korać.

Od primenjene agrotehnike, rezidba je svakako najznačajnija pomotehnička mera. Kupina se orezuje, prema njenim rečima, u proleće i u toku godine po potrebi orezuju se mladi letolastari. Krupnoća i kvalitet plodova značajno se povećavaju nakon urađene rezidbe.

Kupine bez trnja – spoj genetike i slučajnosti

Kupinovo vino ima dobru perspektivu

Od jagodičastog voća mogu se praviti veoma cenjena stona i desertna vina. Zbog niske otkupne cene i nemogućnosti plasmana plodova, proizvodnja kupinovog vina ima najviše opravdanja i perspektive. Prema ovom stručnjaku za voćarstvo i vinogradarstvo, vino od kupina proizvodi se od zrelih, tamno obojenih šumskih ili domaćih kupina u koje možemo, radi arome, dodati i maline.

Međutim, njegova potrošnja na našim prostorima nije velika, iako je vrlo kvalitetno. Proizvođači ga najviše koriste za svoje potrebe. Prema njenim rečima, perspektiva ovog vina na tržištu postoji, ali neophodno je ispoštovati sve korake u lancu proizvodnje. To konkretno znači da vino treba kvalitetno proizvesti, upakovati i plasirati na tržište, uz odgovarajući marketing.

Za pripremu vina koristi se kljuk kupina, koji obično fermentiše (previre) dva do tri dana. Nakon muljanja, vrši se sumporisanje kljuka sa 15 grama vinobrana na 100 kilograma kljuka, kao i korekcija šećera i kiselina. „Stono vino od kupina je suvo vino, bez ostatka šećera, u čiji prosečni sastav ulazi oko 12% alkohola i svega do 0.3% neprevrelog šećera. Sadržaj ukupnih kiselina koriguje se do 0.7%„, kaže savetodavac.

Kako napraviti dobro vino?

Šira jagodičatog voća karakteriše se velikim sadržajem kiselina pa je potrebna mera korigovanja u smislu smanjenja istih. „Ovo je neophodno jer bi vino dobijeno od šire sa nekorigovanom kiselošću bilo na ukus jako kiselo i neharmonično. Korekcija kiselina vrši se delimičnim razblaživanjem šire vodom. Međutim, dodavanjem određene količine vode smanjuje se sadržaj kiselina, ali i šećera. Iz navedenog razloga, širi se ne dodaje samo voda već i određena količina šećera, u zavisnosti od toga da li se pravi stono ili desertno vino„, kaže Korać.

U kupinovu širu možemo dodati živi kvasac radi pospešivanja vrenja. Matični kvasac koji ćemo dodati pripremamo na sledeći način: jedan do dva litra kupinovog soka zagrejemo do ključanja. Pošto se sok prohladi dodajemo čistu kulturu selekcionisanog kvasca ili suvi kvasac. Kad počne burno vrenje, kako kaže ona, dodajemo sok sa kvascem u 50 litara kupinove šire, koju, pošto provri možemo postupno dodavati u sudove sa kupinovom širom. Širu od kupina, u koju dodajemo pripremljeni kvasac, potrebno je prethodno slabo zasumporisati i pretočiti sa taloga.

Možemo i da ne vršimo pretakanje sa taloga, već širu sipamo u sumporisanu burad i balone i tako ostavimo da prevri sama po sebi ili uz dodatak kvasca. Čepom hermetički učvrstimo u otvor na početku vrenja, a najkasnije pri doviranju. Proces vrenja moramo pažljivo pratiti i po završetku sud dopuniti do čepa. „Posle 15 – 20 dana stanje vina ponovo kontrolišemo, a zatim sud ponovo zatvorimo običnim čepom. Za oko jedan do dva meseca obavimo prvo pretakanje sa taloga u sumporisane sudove. Posle mesec dana, ukoliko se vino nije dovoljno izbistrilo, vršimo drugo pretakanje direktno u flaše ili manje sudove, takođe blago sumporisane. Ako proces samobistrenja vina nije završen, ostavimo ga da se i dalje taloži ili ga bistrimo određenim bistrilima (tanin, želatin)„, navodi Korać.

Lek za anemiju

Desertno vino od kupina sadrži 15% alkohola i 10% šećera. Proizvodi se tako što se u sok od kupina doda više šećera nego u stono vino. Šira se doslađuje do 24% šećera.

Po završetku vrenja vino sadrži oko 13,5% alkohola i skoro nimalo neprevrelog šećera. Vino se posle drugog pretakanja sladi i dodaje mu se alkohol. Prema preporuci ovog savetodavca, sladi se sa deset kilograma šećera i 2.5 litra 96% alkohola na jedan hektolitar (100 litara). Desertno vino od kupina preporučuje se osobama koje boluju od anemije.

Izvor: agroklub.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Tetke dobile status trećeg roditelja

Oglasna Tabla

Aleksandar Gajšek u Užicu na tribini “ Traganje za smislom“

Oglasna Tabla

Znate li ko su vam bili preci? Evo zašto je to važno!

Oglasna Tabla

Veliki uspeh Strahinje Poledice, učenika Medicinske škole u Užicu

Oglasna Tabla

Velika akcija BIA u srpskoj fabrici oružja: Uhapšeni albanski špijuni?

Oglasna Tabla

Uhapšen piroman iz Prijepolja

Oglasna Tabla

Turistička organizacija Zlatibor – Ambasador dobre usluge

Oglasna Tabla

Zlatna karatistkinja Lidija Trmčić osvojila „Hungarian open“

Oglasna Tabla

Lako se pravi: Sirup od tri prirodna sastojka koji čisti pluća od katrana i toksina

Oglasna Tabla