Огласна табла
ЗДРАВЉЕ СРБИЈА

Шта све може да ти се деси кад дишеш у Србији

Чиме смо се све тровали у 2022.

Београд најзагађенији град на свету, у Ужицу ваздух штипа очи, сахарска киша стиже у Србију, Бор црна тачка Балкана због арсена и кадмијума. опасан амонијак се излио код Пирота… То је само делић наше стварности јер немиле вести стално боје нашу свакодневицу. А иза тих вести крију се последице опасне по здравље које настају од удисања разних отрова. Њима смо у Србији и те како изложени.

О томе шта све удишемо и колико је то заиста опасно, за Нову говори пулмолог др Дејан Жујовић, начелник Одељења за интервенције у Градском заводу за плућне болести и туберкулозу у Београду.

За почетак, доктор каже да на питање чиме смо све тровани у 2022. и чиме се иначе трујемо – није лако одговорити.

„Осим дезинформацијама и неодговорношћу, тровани смо физички. Ту је под број један јако лош квалитет ваздуха у нашој земљи. Посебно у последње време, већина наших градова је дубоко у црвеној или љубичастој зони што се тиче квалитета ваздуха. Београд, Ниш, Ваљево, Ужице, Нови Пазар, Чачак, Лесковац су градови који скоро свакодневно имају концентрације честичног загађења далеко изнад дозвољеног. У појединим срединама као што је Бор имамо повећане концентрације опасних загађивача ваздуха.“

Како каже, учесталост карцинома плућа је 30 одсто већа у Бору него у другим градовима.

„Кад седите с људима, видите ко је одакле, тен тих људи говори о томе где живе. То је благи ужас. Шест нанограма по метру кубном је граница за арсен, у Бору је било 75 по метру кубном. То значи да можете озбиљно да повредите дете које се није родило, да се роди са неуролошким поремећајима, да има већу шансу да добије карцином од вршњака из Копенхагена.“

Наш саговорник каже да све то утиче на дужину нашег животног века и да животни век нас грађана Србија спада у најкраће пројектоване у Европи.

„Рецимо, дете мушког пола које се ове године роди у Србији има пројектовани животни век од 70 година. А да се родило у Данској, имало ли пројектовани животни век од 82 године.“

Загађење ваздуха мења ген детета

Пулмолог Дејан Жујовић каже да су деца много погођенија и подложнија загађењу ваздуха од одраслих.

„Паметни људи у свету су доказали да загађивачи делују епигенетски на два гена код деце, да мењају његов имуносистем и усмеравају га ка погрешном путу. Загађење мења ген детета и усмерава га ка развоју астме, свака четврта астма је последица загађења“, додао је Жујовић.

Пулмолог објашњава да су деца нижа и тиме ближа извору загађења, као и да имају већи број респирација у минуту, односно дишу брже од одраслих.

„Све је много израженије код њих. Студије показују да, како иде удаљеност од магистралних путева, смањује се учесталост астме код деце. Више пута сам имао ситуацију да ми пацијенти који имају астму иду на пут, па када се нађу на северу Европе, нестаје им потреба за пумпицом“, додаје.

Да све буде горе, Жујовић за Нову каже да у тим данима загађења наша деца чешће обољевају од респираторних инфекција, а нажалост, поједина деца умиру јер постоји директна повезаност између синдрома напрасне смрти деце до пет година старости и загађења ваздуха.

Загађење улази директно у наш крвоток
Истиче да је један од главних узрока свих ових црних података баш загађен ваздух јер су његове последице заиста вишеструке.

„Загађење честицама, рецимо, промера до 10 микрона ће у данима са већом концентрацијом изазивати већу појаву респираторних инфекција, а самим тим и чешће одсуствовање с посла у градовима са тим проблемом. Мање честице, рецимо, до 2,5 микрона, много су опасније. Такве честице пролазе без проблема наше природне баријере које нас бране од загађења, пролазе наш нос, трахеју, бронхије, алвеокапиларну мембрану и улазе директно у наш крвоток. Дакле, то што видите, мришете и скоро да можете да додирнете на крају улази у ваш крвоток. Те честице долазе до сваког вашег органа, а ниједна од њих свакако нема никакав благотворни утицај на ваше тело.“

Друго, последице загађења су већи број карцинома плућа, по ком иначе предњачимо у Европи. А отприлике сваки десети карцином плућа код нас је од последица загађења. Такође, свако осмо дете које оболи од астме оболело је због нездравог ваздуха“, напомиње доктор Жујовић.

Према његовим речима, утицај загађеног ваздуха на имунитет чак и потпуно здравих особа је као да сте пушач, а никада нисте упалили цигарету.

Како је рекао Жујовић, СЗО је 2018. урадио анализу квалитета ваздуха у Србији, у којој се утврђује да је у градовима попут Ужица или Ваљева свака пета смрт последица загађења ваздуха, док је у Београду свака десета.

„Ми треба да будемо здравији од наших предака, а ми смо болеснији. Кад причамо о загађењу, морамо да причамо и о загађењу унутрашњег простора, греју се људи на дрва и угаљ, али то није угаљ, то је блато. У Краљеву се купују џакови са расходованом робом уместо пелета, знате шта излази из димњака – то су директни канцерогени. На крају, можемо само да се надамо да ће неко разуман да се пробуди у политичкој елити и да кренемо да решавамо проблем“, поручује пулмолог Жујовић.

Извор: нова.рс

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Данас су Часне вериге Светог апостола Петра

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за недељу – 29. јануар

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јачање подршке предузећима која запошљавају особе са инвалидитетом

ОГЛАСНА ТАБЛА

Танасковићева: Држава не дугује пољопривредницима, али ће им исплатити додатних 15 милијарди динара

ОГЛАСНА ТАБЛА

Стање на путевима: Снег на коловозу

ОГЛАСНА ТАБЛА

Временска прогноза за суботу – 28. јануар

ОГЛАСНА ТАБЛА

Поскупели дизел и бензин

ОГЛАСНА ТАБЛА

Да ли ће мораторијум решити проблем у малинарству

ОГЛАСНА ТАБЛА

У Србији је у прошлој години откривено 3.649 фалсификованих новчаница

ОГЛАСНА ТАБЛА