Užice Oglasna Tabla
FOTO RAZGLEDNICA ZANIMLJIVOSTI

Šta još ne znamo o sudbini Draže Mihailovića

Premijerki Ani Brnabić je nedavno u Vašingtonu uručeno pismo kopredsedavajućeg Srpskog kokusa u američkom kongresu Teda Poa koji traži da se obelodani sav materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića. Po u pismu podseća da je Mihailović učestvovao u spasavanju američkih pilota u Pranjanima, tokom Drugog svetskog rata. Postavlja se pitanje: koji to detalji o suđenju i ubistvu Draže Mihajlovića još nisu poznati?

Oko 500 savezničkih pilota, uglavnom američkih, spaseno je iz Pranjana kod Gornjeg Milanovca, uz pomoć Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića. Uz podsećanje na taj događaj, kongresmen dodaje da o dugom prijateljstvu treba obrazovati nove generacije Srba i Amerikanaca.


 

Istoričar Srđan Cvetković podseća da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Miahilovića tokom 1947. godine, a da su i drugi predsednici, kao što je Dvajt Ajzenhauer, izrazili pozitivno mišljenje o njegovom pokretu.

Njegov kolega, istoričar Srđan Milošević, ima drugačiji pogled na Mihailovićevu ulogu .

„Ukoliko srpsko – američki odnosi zavise od nekakve sveukupne rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića i svega onoga što je njegov lik i delo, onda ti odnosi nemaju perspektivu“, smatra Milošević.

Pitanje je, međutim, može li Srbija da odgovori na zahtev iz Amerike.

Srđan Cvetković kaže da je sva dokumentacija već obelodanjena 2009. i 2010, za vreme rada Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti.

„U principu, sve je rasvetljeno osim mesta egzekucije tako da ja i ne znam na šta bi se odnosio ovaj zahtev jer država Srbija je kroz rad ovih komisija prilično otvorila arhive“, objašnjava Cvetković.

Ali, pismo iz Amerike ponovo je otvorilo polemiku o liku i delu Mihailovića.

„Ogromna građa postoji iz Drugog svetskog rata, vrlo dobro dokumentuje kolaboraciju Mihailovića sa okupatorima, njegovu umešanost u zločine i protiv civilnog stanovništva i protiv zarobljenih pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta. Ne postoji nekakav korpus dokumenta koji bi mogao na bilo koji način promeniti tu vrlo jasno jasnu i čvrsto utemeljenu istorijsku stvarnost“, ističe Srđan Milošević.

Srđan Cvetković konstatuje da kod nas, nažalost, još uvek postoji ta snažna podela na četnike i partizane, „gde jedna strana uporno negira da smo imali dva antifašistička pokreta“.

„Jesu, činili su zločine i jedni i drugi, jesu negde lokalno su sarađivali i jedni i drugi kao i u svakom ratu iz taktičkih razloga, ali njihova suština j zapravo izrazito antifašistička, to se vidi iz dokumenta, iz četničkih arhiva i i z partizanskih arhiva“, ukazuje Cvetković.

Draža Mihailović rehabilitovan je 2015, kada mu je poništena presuda kojom je osuđen na smrt i vraćena građanska prava.

Izvor: rts.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Konkursi za prijem kandidata u Vojnu akademiju u toku

Oglasna Tabla

Ariljci “pokorili” Kragujevac

Oglasna Tabla

10 dužnosti srpskih đaka iz 1910. godine: Deca su se vaspitavala da, pre svega, budu dobri ljudi

Oglasna Tabla

Danas još toplije, sunčano, do 18 stepeni, a od ponedeljka SNEG

Oglasna Tabla

Pre 30 godina, đačke torbe su bile lakše, ali je znanje bilo veće

Oglasna Tabla

Odmalena sam stoku voleo, hit-video iz Požege: Dragan je lep, mlad i domaćin, ali neoženjen! (VIDEO)

Oglasna Tabla

Plaćaćemo kauciju za jogurt i mleko: Vlada Srbije objavila nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu

Oglasna Tabla

Maminin stopama: Bronza za Kalinu Bogojević

Oglasna Tabla

Voćni sufle od griza i pudinga koji se topi u ustima: Toliko ukusan da će vam svi tražiti još

Oglasna Tabla