Јосип Броз Тито, доживотни председник Југославије, маршал, троструки народни херој и „највећи син народа и народности“ – како се тада говорило – умро је 4. маја 1980. године. Титово име носиле су главне улице, а и осам градова. Како се у Ужицу сећају времена када су били Титово Ужице?
Доба када је град био Титов, а огромни Броз на градском тргу, Ужичани, бар они старији, сећају се с носталгијом.
„То је најбоље време за мене. Све што сам лепо доживела то је у том времену. Нема да се стидим тога. Некоме је ово време боље, а мени је оно најбоље“, каже једна Ужичанка.
„Имали смо свега, имали слободу. На улици је могао неко да спава није било бојазни, имали добре плате, ишли на одморе, лепо се проводили. У град с његовим именом Тито је долазио 13 пута“, сећа се суграђанин.
„На предлог Добривоја Видића, члана Народног одбора, који предлаже да Ужице добије ново име то је и прихваћено и Ужице се назива Титово Ужице. Грађани су обавештени преко великих плаката, на великом збору који је организован на Житној пијаци, данас Тргу партизана“, наводи Станојка Миливојевић, историчарка у Народном музеју.
Од тада је почела нова историја града, а разгледнице из Титовог Ужица стизале су 45 година.
„Када је Ужице званично добило име Титово, тада је имало 6.000 становника, а после Титове смрти 1980. године, задњи пут је био 1979. на Кадињачи имало је 80.000 становника. Само по броју становника можете да видите колико је Ужице добило“, наводи Никола Гогић.
Као што Ужичане нико није питао да постану Титови није ни за враћање на старо име, већ је препорука стигла „одозго“. Уз шампањац, јаја и псовке његов споменик је са трга пребачен у музеј где су му и данас пошту одали потомци сабораца.
„Четврти мај је дан када је са животне сцене отишао маршал Тито. Тај датум поштујемо сваке године долазимо на ово место, некада је то било на тргу партизана да изразимо нашу захвалност, за једно срећно време за једно безбрижно детињство“, каже Војин Мрђа, секретар СУБНОР-а Ужице.
Тито данас у Ужицу живи у музеју и сећањима уз прилику да се и титовоужичка историја коју је писала идеологија сагледа с’ временске дистанце.
