10 C
Uzice
октобар 22, 2019
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Srpska polja će ostati bez humusa

Zbog prevelike upotrebe mineralnog đubriva, mehanizacije i paljenja zemljišta slabi kvalitet zemljišta. Dovoljno je da se ašov zabode do kraja i izvadi zemlja. Ukoliko je tvrda kao beton – stanje je alarmantno. Za deceniju, najviše dve, na mnogim našim parcelama nećemo više moći da proizvodimo hranu ukoliko se ne poboljša kvalitet zemljišta. Već sada u Sremu postoje parcele sa ozbiljno narušenom plodnošću, koje gotovo da se pretvaraju u pustinje.

Obilna i dugogodišnja upotreba mineralnih đubriva, teške mehanizacije i paljenje žetvenih ostataka – dovelo je do drastičnog smanjenja humusa u obradivoj zemlji u mnogim oblastima Srbije. U poslednjih 50 godina sadržaj humusa u Vojvodini se sa sedam-osam odsto smanjio na dva-tri odsto. Ukoliko se nastavi sa ovakvim načinom tretiranja zemlje, za najviše dve decenije humus će pasti na manje od jedan odsto, što se već smatra pustinjom. U prirodi da bi se stena pretvorila u humus, potrebno je da prođu dva milenijuma.

– Zbog sve manje količine humusa obradivo zemljište u Srbiji postaje sve jalovije – kaže Bogdan Žigić, poljoprivredni inženjer i direktor firme “Biofor”. – U želji da se stvori što veći prinos loše se upravljalo zemljom. Da biste se uverili kakva je zemlja, dovoljno je da se ašov zabode do kraja i izvadi zemlja. Ukoliko je tvrda kao beton – stanje je alarmantno. Nekada je posle kiša zemlja dugo ostajala vlažna, a danas se veoma brzo suši. To je najbolji pokazatelj da je na parceli humus minimalan.

Biljke se hrane iz zemlje, a mikroorganizmi formiraju plodno zemište. Biljke napreduju kada koren iz zemlje dobija vodu, vazduh i hranu, a velika količina mineralnog đubriva je toliko sabila zemlju da na mnogim parcelama koren ne može da se razvija duboko i dobija sve što mu je potrebno. Pogrešno upravljanje zemljištem doprinelo je tome da se u zemljištu umnože izazivači bolesti biljaka, pa se sve više prska pesticidima i parcele dodatno zagađuju.

– Stajnjak skoro da više nigde ne postoji, a u našoj zemlji mikroorganizmi odumiru i ima ih sve manje, jer su uslovi u zemljištu sve lošiji – ističe Žigić. – Mikroorganizme dodatno ubija i paljenje ostataka žetve na polju.Voda ostaje na površini, jer je zemlja poput betona. Više od 85 odsto zemlje od Srbije do Slovenije je zbijeno i biljke ne mogu da dišu. Nažalost, većina poljoprivrednika tada pomisli da je mehanizacija zastarela i da im trebaju bolje mašine i intenzivnija prihrana biljaka.

GLISTE

NA jednom hektaru kvalitetne obradive zemlje treba da se nalazi deset tona mikroorganizama. Ukolio u zemlji nema veliki broj glista, poljoprivrednik mora ozbiljno da se zabrine. Slovenci su analizom utvrdili da su zadovoljni kvalitetom zemlje samo kada

po hektaru nađu 120.000 kišnih klista.

Izvor: novosti.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Krivična prijava za Užičanina zbog nedozvoljenog prometa duvana

Oglasna Tabla

Penzionerima 5.000 dinara oko 5. novembra

Oglasna Tabla

Nauka dokazala: Žene koje puno galame žive duže i puno su srećnije u životu

Oglasna Tabla

Evo kako je nastala “Krvava bajka“: Jedna od najtužnijih pesama, nastala iz kragujevačke tragedije

Oglasna Tabla

Miloš Milićević, gitarista užičkog Mehanizma, najbolji na Mobil Demo Festu

Oglasna Tabla

Zbog radova na rekonstrukciji Ulice Nikole Pašića, narednih dana saobraćaj će se odvijati otežano

Oglasna Tabla

Najavljene izmene zakona o zaštiti prirode

Oglasna Tabla

Kako da se hranite zdravo uprkos brzom tempu života?

Oglasna Tabla

LEKCIJA PONOSA I HRABROSTI SA KOSOVA: Andrija Simić iz Lapljeg Sela: Moja kuća nije na prodaju!

Oglasna Tabla