Пре двадесет три године, у ноћи између 22. и 23. априла, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио 16 наших колега. У два сата и шест минута код споменика „Зашто“ у Ташмајданском парку одржан је помен страдалим радницима РТС-а. Пошту су им одали чланови породице, заједно са представницима РТС-а и других институција и организација.
Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ.
Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести, у два сата и шест минута, 23. априла 1999. године.
Тада је погинуло 16 радника РТС-а који су страдали на својим радним местима.
Убиле су их бомбе НАТО-а који је зграду РТС-а прогласио за легитиман војни циљ супротно свим правилима и обичајима ратовања, иако су знали да се у њој сваке ноћи налази између 150 и 160 људи, цивила.
У нападу су погинули: Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електричар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, техничар, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, техничар, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар, и Томислав Митровић, режисер програма.
За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.
Венце на споменик „Зашто“ положили су чланови породица страдалих радника, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић, представници Министарства културе и информисања, Градске општине Палилула, синдиката РТС-а, новинарских удружења, невладиних организација, колеге и пријатељи.
