OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA UŽIČKE VESTI

Savezničke pilote spasili, slomljenih krila ostali

Dugo prikrivanu četničku operaciju spasavanja 47 savezničkih avijatičara ratne 1944. na Zlatiboru rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”
Užice – Za spasavanje savezničkih avijatičara u misiji „Halijard” u Pranjanima, svuda se zna, a zaboravom su sasvim prekrivena slična dešavanja na Zlatiboru 1944. godine. Javnosti je nedovoljno poznato da su četnici i narod na ovoj planini tada spasili šest posada sa ukupno 47 savezničkih vazduhoplovaca. Ali njihovi potomci iz sveta to ni u ovo vreme ne zaboravljaju.

Te pojedinosti rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”, u izdanju užičkog Istorijskog arhiva, koja narednog meseca (kao dvojezična, srpska i engleska) izlazi iz štampe. Njen autor Užičanin Dejan Đerić, master inženjer elektrotehnike, posvećeno se upustio u istraživanje ovih davnih događaja. Čiju je istinu, kako za „Politiku” on ukazuje, komunistička vlast decenijama namerno prikrivala od naroda:

– U istoriji koju je pobednik pisao nije bilo mesta za priču o spasavanju savezničkih avijatičara na Zlatiboru u toku zime i leta 1944. godine. Ona se odigrala u dramatičnim uslovima građanskog rata, u vreme kada su saveznici konačno otpisali pokret Draže Mihailovića, a svu vojnu pomoć preokrenuli Titovim partizanima. Na taj način je vojni usud, koji je u toku Drugog svetskog rata uvek bio na strani maršala Broza, ostao uz njega i kad se povela reč o spasenim savezničkim avijatičarima posle završetka rata.

Đerić u knjizi „Slomljena krila Zlatibora” opisuje misiju spasavanja i sudbine ljudi koji su u njoj učestvovali. Podseća na prelete savezničke avijacije 1943. i 1944. preko ovih prostora (iz Italije ka Rumuniji).

– Oštećeni dejstvima nemačke PVO saveznički piloti prinudno su se spuštali padobranima na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Veliki broj njih prihvatale su jedinice Jugoslovenske vojske u otadžbini, četnici Draže Mihailovića. Na teritoriji Zlatibora našlo se šest posada sa ukupno 47 avijatičara. U knjizi je svih 47 poimenično popisano i identifikovano na fotografijama, uz vreme i mesto gde su se spustili, ko ih je prihvatao, u koje su kuće smešteni, kako prebacivani ka Pranjanima odakle su avionima evakuisani u Italiju – otkriva autor, dodajući da su najzaslužniji za uspeh zlatiborske operacije istinu sa sobom odneli u grob, a drugima koji su za nju znali nije bilo dozvoljeno da o tome glasno pričaju.

U knjizi su desetine neobjavljenih fotografija (pa i američkih pilota s kokardama na glavama), dokumenata, sećanja. Autor je pregledao fondove Vojnog arhiva u Beogradu, Arhiva Srbije, podatke Instituta američkog raznog vazduhoplovstva, privatnih arhiva. Posebno je značajna sačuvana lična arhiva Milomira Kolarevića, komandanta Zlatiborske brigade JVuO koji je savezničku posadu prihvatio, čuvao i u Pranjane sproveo. Jedan od spasenih pilota, Gas Braun iz Teksasa, pisao je Kolareviću posle rata: „…Jako se dobro osećam zbog toga što je onaj ko je spasao moj život i dalje živ.” Najlepše utiske o ovom boravku nosio je avijatičar Larvin: „Nikada vam se ne mogu odužiti za uslugu koju ste pružili mom komandiru i meni. Imam mnogo lepih uspomena iz Srbije, posebno sa Zlatibora gde ste nas zbrinuli. Divim se vama i vašem narodu koji je ustao tako hrabro protiv Nemaca pod teretom okupacije bez ičije pomoći.”

Recenzent pukovnik Dragan Krmanović ocenjuje da je u knjizi „Slomljena krila Zlatibora” posebno važna rekonstrukcija montiranog sudskog procesa na kome je glavni pokretač i organizator spasilačke misije, general Draža Mihailović, osuđen na smrt između ostalog i zbog navodnog zločina nad savezničkih vazduhoplovcima. U predgovoru dr Ilija Misailović navodi da pobednici u ratu prisvajaju svu slavu za pobedu, dok pobeđeni čekaju protok vremena da ukažu na svoje „nesporne pobede” o kojima govori i ova knjiga.

Ime „Slomljena krila Zlatibora” Đerić ovako obrazlaže: – Saveznički avijatičari, pošto su ostali bez krila, iskočili su na nepoznatu teritoriju. Bili su u strahu da će ih neprijatelji ubiti ili zarobiti. Četnici i narod Zlatibora su ih spasili, nahranili i pomogli im da se vrate u svoje jedinice. Tako je avijatičarima omogućeno da ponovo polete, dok su ljudi koji su ih spasili zauvek ostali „slomljenih krila”.

A u ovoj godini, kad se ta povest objavljuje, preminuo je poslednji živi učesnik ove operacije, pripadnik Zlatiborske brigade Radoje Tucović (1924–2020) zvani Dvobanka. On je početkom godine, pred smrt, dočekao da mu Amerikanac Džon Kapelo, predsednik Fondacije „Misija Halijard”, uruči zahvalnicu za učešće u spasavanju savezničkih avijatičara.

Đerić najavljuje da bi promocija knjige „Slomljena krila Zlatibora” mogla biti u septembru, uoči obeležavanja 76. godišnjice misije „Halijard”. S tim što je ideja da se događaj ubuduće obeležava uz prisustvo predstavnika američke ambasade i potomaka spasenih avijatičara. Nezvanično se čuje da u zlatiborskoj opštini Čajetina postoji dobra volja za podizanje spomenika u Sirogojnu povodom ove operacije spasavanja saveznika.

Izvor: politika.rs / Autor: Branko Pejović

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Saopštenje za javnost – Evropska nedelja mobilnosti – Upotreba alternativnih vidova saobraćaja

Oglasna Tabla

Nadev curi sa svih strana: Sočna i bogata gibanica kakvu još niste jeli!

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za subotu – 19. septembar

Oglasna Tabla

Vesna Vojvodić: Za 30 minuta ne može se uraditi ništa, nastavnici se ustručavaju da to kažu

Oglasna Tabla

Od danas nakon 18 časova nadzor za sve građane koji se vraćaju u Srbiju

Oglasna Tabla

Za novoosnovana preduzeća, dva minimalca

Oglasna Tabla

Sočna i bogata gibanica kakvu još niste jeli!

Oglasna Tabla

Daću vam 200 dinara kad budem imao: Potresna priča o deki koja je ratužila i razbesnela celu Srbiju

Oglasna Tabla

Propala i poslednja nada za letovanje u Grčkoj

Oglasna Tabla