ОГЛАСНА ТАБЛА
УЖИЧКЕ ВЕСТИ ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Саша од свог домаћинства у Злакуси направио јединствен музеј и мали рај

Ужице – Љубав према селу, отаџбини и историји породица Дрндаревић из живописног села Злакуса код Ужица је спојила у једно.
На тај начин у једно су спојили и љубав и посао, јер се у њиховом етно-домаћинству у овом селу налази права ризница културно-историјског блага. У надалеко чувеној Терзића авлији у музеју сместила се богата збирка експоната почевши од Римског цартсва, преко времена турске владавине па кнежевине и краљевине Србије, све до последње Југославије.– Нешто што је најстарије у збирци коју ми овде имамо, свакако је кљова мамута и у шали ја кажем да је мамут на ове просторе дошао сам, али и нисмо далеко од истине. Када смо сређивали наше етно домаћинство, имали смо грађевинске радове и када смо поручили камион са песком, он је дотерао материјал и када је искипао песак, из њега је испала кљова, а песак који нам је стигао је из реке Саве што би значило да је он негде боравио на обалама ове реке, каже домаћин Саша Дрндаревић.

Поред свакако оваквог занимљивог ексопоната који је сачуван, Саша у својој збирци има доста предвета сачуваних из времна Краљевне Србије. Па је ово домаћинство са разлог се нашло на мапи екскурзија српких ђака.

– Имамо велики рој заиста старих и јако важних књига. Једна из 1890 године, где је нека врста стенограма, где се налази где је шта који министар пичао у то време, али се на крају књиге налази и планирани буџет Краљевине , а мени је посебно занимљво то што сам нашао на једној страни књиге где пише да „Мештани села Злакуса траже да се пооштре казне за лопове и према мојим информацијама тада је доста било хајдука који су пљачкали ове крајеве након одласка Турака са ових простора и ова књига је проузриокована свим тим недаћама – додаје Дрндаревић.

Осим великог броја ђака који обилазе Терзића авлију, гости стижу из свих делова Европе, али и света тако да су се са српском културом овде у Злакуси упознали и Индонежани и Јапанци.

Оно што привлачи пажњу у овом домаћинству јесте чињеница да је и оно само један музеј на отврореном, јер се ту могу видети аутентичне старе српске грађевине у каквим су живели наши преци, а свако пољопривредно домаћинство их је некад поседоало. Ту су млекар, бунар али и поставка старе српске школе. Наиме прва школа која је овде отворена била је управо у овом домаћинству, пред Други светски рат 1939. године. Кућу у којој су се малишнаи у то тешко време учили основама знања Дрндаревићи су претворили у својеврсан музеј који сећа на времена у ком је писменост била велики луксуз.

Ту се види да као и свака школа у то време, и ова у Злакуси била је оскудна, али жеља за знањем била је јача од хладне ужичке зиме и свих других недаћа. За прву школу на имању Терзића везана је и трагична прича, која је донекле и одредила њену судбину.

– После битке на Градини, Немци долазе и проваљују собу учитеља у којој је он боравио пре одласка у партизане и у њој налазе тада забрањену, комунистичку литературу. Због тих књига одводе из домаћинства Гвоздена и његовог синовца Милисава Терзића, младића од 18 година, стрељају их и вешају на уласку у село где се и данас налази спомен парк под називом „Вешала“. Гвозден је био велики борац и у ратовима је провео седам година, целу Албанију је прешао пешке, а онда је судбина хтела да живот изгуби у свом родном селу“, изјавио је Саша.

ГЗС/РИНА

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Вруће и спарно, могући пљускови са грмљавином

Дачић: Убица полицајца ликвидиран у околини Лознице, поново пуцао на полицију

“YUGOTON” поново у Градском културном центру

Постигнут договор између Владе и пољопривредника

Нове цене горива

Све је спремно за највећи карневал на води: На сплаварење Дрином од Перућца до Рогачице стижу гости из свих крајева Србије и Европе

Заплењено више од осам килограма кокаина, новац, аутомобили…

Отворена изложба “Димитрије Туцовић-раднички витез”

Обезбеђена средства за још 400.000 паметних бројила