OGLASNA TABLA
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

Rezultati male mature pokazali da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro

Nedostatak sistema objektivnog eksternog ocenjivanja obrazovnih postignuća ozbiljna je manjkavost našeg sistema, posebno u okolnostima u kojima su školske ocene nepouzdana mera znanja, jedan je od zaključaka koji iznose Ivan Ivić, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“, analiziranoj na nedavno organizovanom skupu u SANU o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije.

Autori publikacije ukazuju da je završni ispit na kraju osnovne škole (mala matura), praktično jedini eksterni sistem ocenjivanja učeničkih postignuća, koji jasno pokazuje da su pod velikim znakom pitanja stvarna znanja koje daje osnovno obrazovanje.

„Ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu su izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20. Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro.“, zaključuju stručnjaci na osnovu podataka o završnom ispitu na kraju školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine.

„U našim školama postoji inflacija visokih ocena. Na primer, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto je steklo Vukovu diplomu. Školske ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća.“, navodi se u publikaciji.

Ukazano je da nemamo ni objektivne podatke o postignućima učenika u srednjim školama.

Stručnjaci iznose rezultate i iz dva međunarodna ispitivanja učeničkih postignuća TIMSS i PISA, od kojih se prvo sprovodi u četvrtom razredu (ali ne i u osmom gde su, kada je poslednji put rađeno, rezultati bili loši), a u drugom učestvuju petnaestogodišnjaci.

Na TIMSS ispitivanju naši učenici postižu nešto bolje rezultate nego na PISA testiranju, tako da su bolji i od učenika nekih evropskih zemalja, dok u PISA ispitivanju imaju značajno slabije rezultate u sve tri oblasti (matematika, prirodne nauke i čitanje) od zemalja Evropske unije.

Mereno školskim godinama, naši petnaestogodišnjaci zaostaju oko godinu i po dana.

Kao dodatni problem autori publikacije ističu i nedostatak svesti o značaju sistemske eksterne provere efekata obrazovanja ističući da nije dobro to što smatramo dovoljnim da se nastava redovno odvija i da nam je, čak i u doba pandemije, jedino važno bilo to što “nije izgubljen nijedan nastavni dan”, ali se nije postavljalo pitanje kakva se znanja stiču u takvoj nastavi, već je, umesto toga, naglašeno da će testovi na maloj maturi biti lakši.

Detaljnije pročitajte na portalu dnevnog lista Danas.

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Radovi vredni više od 50 miliona dinara

Oglasna Tabla

Radikali u Užicu besplatno delili Šešeljeve knjige (VIDEO)

Oglasna Tabla

Međunarodni turnir „Revija Gracija KUP – 2021.“

Oglasna Tabla

“Trka za zdravlje” u subotu na Gradskoj plaži

Oglasna Tabla

Kako je oktobar ujedinio žene širom sveta

Oglasna Tabla

Za vikend počinje zimsko računanje vremena, vratiti časovnike sat unazad

Oglasna Tabla

Ovakav džin još nije viđen u Srbiji: Težak 246 kilograma, dobio ime po Aleksandru Velikom

Oglasna Tabla

Dr Kon o sinoćnjem incidentu i kovid propusnicama: Tražićemo ŽESTOKE MERE

Oglasna Tabla

Данас је Света Петка, светитељка-заштитница жена

Oglasna Tabla