Влада Србије затражила је од Републичког завода за статистику да спроведе истраживање о структури цена основних животних намирница у малопродајним ланцима за првих шест месеци ове године.
Слично истраживање РЗС је урадио и прошле године, такође на захтев Владе, када је резултат показао да трговачке марже уопште нису толико високе колико је показало слично истраживање које је тада спровела Народна банка Србије, пише Нова економија.
У Службеном гласнику је пре неколико дана објављено решење у ком се наводи да је РЗС-у распоређено 6.000.000 динара из текуће буџетске резерве ради обезбеђивања недостајућих средстава потребних за спровођење истраживања о трговинским маржама на цене одабраних производа у малопродаји.
Шта је показало претходно истраживање?
РЗС је прошле године спровео Истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа у унутрашњој трговини, као и Истраживање о структури прихода од продаје производа прехрамбене индустрије. У оквиру публикације „Трендови, ИВ квартал 2023“ објављено је „Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на цене хране у Србији“.
Како се наводи у јавно објављеном извештају, просечна стопа бруто марже у субјектима у трговини на мало прехрамбеним производима износила је 14,9 одсто у периоду од јануара до априла 2023.
С друге стране, истраживање је донело и податак да су марже произвођача у првих шест месеци 2023. у просеку износиле 54,1 одсто, што значи да су биле 3,6 пута веће од просечне марже у трговини на мало.
Осим податка о просечној маржи за све посматране субјекте које је истраживање РЗС-а обухватило, трговци су разврстани и у две групе, „Водећих 20“ и „Остали“.
Наиме, како се указује, двадесет водећих субјеката у трговини на мало („Водећих 20“) имали су удео у укупном промету прехрамбених производа од око 83 одсто, док су само прва три субјекта имала удео од 48,9 одсто.
Просечна стопа бруто марже (за све производе) код групе „Водећих 20“ износила је 14,6 одсто, при чему је највиша просечна маржа у овој групи износила 23,8 одсто, а најнижа 5,1 одсто. Код групе „Остали“ просечна маржа је нешто виша и износила је 16,9 одсто.
Истраживање РЗС-а о маржама, које заправо представљају непосредни профит од продаје након елиминисања трошкова производа, једно је од ретких (ако не и једино последњих година) на ову тему.
Истраживање које би требало да покаже какво је стање конкуренције на тржишту прехрамбених производа тренутно спроводи и Комисија за заштиту конкуренције, али оно још увек није објављено.
Како су раније навели из те институције за Нову економију, анализа Комисије односиће се на период 2018-2022. и обухватиће произвођаче, прерађиваче, увознике, трговину на велико и трговину на мало неколико основних прехрамбених производа из потрошачке корпе, као и њихове марже.
Извор: 021