24.8 C
Uzice
јул 19, 2019
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

Reka Rzav – Kanjon Reke Rzava

Veliki Rzav izvire u podnožju planine Mučnja, čija je najviša tačka 1536 metara nadmorske visine, smeštena između Kokinog Broda i Ivanjice, istočno od planine Murtenice i južno od planine Javora. Veliki Rzav čine Presečka reka, koja izvire na obroncima planine Čemernice i Jamčica u selu Močiocima. Beli Rzav je reka koja izvire u selu Zaovine, na zapadnim padinama Tare. Odlika Belog Rzava je njegova boja podloge – korita, koga čini kamenje izrazito bele – svetle boje. Zahvaljujući takvom koritu, tokom leta i tokom najviših temperatura, Beli Rzav je izuzetno hladna reka. Beli Rzav je dug 23 km, a površina sliva ove reke iznosi  205 km². Crni Rzav izvire u podnožju Čigote, u Carevom polju i selu Draglica i teče centralnim delom Zlatibora. Crni Rzav vodom snabdeva akumulaciono Ribničko jezero, iz kojeg se vodom snabdeva i sam turistički Zlatibor. Crni Rzav je dobio ime po tamnoj boji serpentinske podloge preko koje protiče. Pored njega glavni vodotoci na Zlatiboru su i reke Uvac i Beli Rzav. Od izvorišta, reka Beli Rzav protiče izuzetno lepim predelima, usekavši svoje korito podnožjem Šargana, a zatim prolazi kroz selo Mokra Gora, poznatom po vozu Ćiri – čuvenoj turističkoj znamenitosti Srbije. Reka Kamišnja se kod sela Mokra Gora spaja sa Belim Rzavom. U selu Vardište se reke Beli i Crni Rzav spajaju i čine reku Rzav, koja teče do svog ušća u Drinu, kod Višegrada. Na reci Belom Rzavu je veštačko Zaovinsko jezero i reverzibilna hidro-elektrana, kao i mnogobrojne vodenice potočare. Zaovinsko jezero se nalazi na planini Tari, kod mesta Zaovine i pripada opštini Bajina Bašta. Po svom nastanku Zaovinsko jezero je veštačko, nastalo izgradnjom brane u zaseoku Đurići u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je pregrađen tok Belog Rzava, kod vrha Kik (958 m nmv). Pri najvišem vodostaju, površina Zaovinskog jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,50 m. Najveća dubina je oko 110 metara. Zaovinsko jezero dopunjavaju dva potoka, Konjska reka i Beli Rzav. U letnjim mesecima Zaovinsko jezero privlači veliki broj ljubitelja prirode. Okruženo je zelenim brežuljcima obraslim četinarima, a obzirom da nema turističkih sadržaja, na samom jezeru vlada neverovatan mir. Kanjon reke Rzava, od Mokre Gore do Višegrada je vekovima bio staza putnika i trgovaca, koja spaja Jadransko primorje sa centralnim Balkanom. Ovo je takođe krvavi put vojski koje su se njime kretale u svojim pohodima, ka zapadu i istoku. O tome svedoči planinski vrh Carina, iznad rečne klisure, kao i selo Vardište i planina Varda, čija imena na staroslovenskom jeziku znače straža.

Nema mnogo kanjona poput kanjona reke Beli Rzav, na toku od Zaovinskog jezera do spoja sa Crnim Rzavom. Spuštajući se ka Kotromanu, nešto više od 1 km nizvodno od sela Đurići, pitoma dolina okružena predivnim mešovitim šumama Tare se naglo i dramatično sužava u par stotina metara dubok kanjon okomitih litica, koje se mestimično gotovo sklapaju nad glavom, podsećajući na nadaleko čuveni kanjon Nevidio u Crnoj Gori. Nije moguće ići uz obalu Rzava, već je reku potrebno pregaziti što uz pomoć štapa nije teško, s obzirom da je voda plitka, čak i u proleće. Ovi sastavci, odakle prema Višegradu teče Rzav, su svojevrsni fenomen zbog velike razlike u temperaturi vode dva Rzava. Temperatura Belog Rzava, koji dolazi kanjonom sa područja Zaovina na Tari, tokom leta je od 8 do 11 stepeni, a Crnog Rzava, koji stiže otvorenim tokom sa Zlatibora, čak 26 do 28 stepeni! Kad se ovde sastanu dva Rzava dobije se idealna temperatura vode za kupanje od 20 do 22 stepena C.

Na reci Belom Rzavu je veštačko Zaovinsko jezero i reverzibilna hidro-elektrana, kao i mnogobrojne vodenice – potočare. Zaovinsko jezero se nalazi na planini Tari, kod mesta Zaovine i pripada opštini Bajina Bašta. Po svom nastanku Zaovinsko jezero je veštačko, nastalo izgradnjom brane u zaseoku Đurići u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je pregrađen tok Belog Rzava, kod vrha Kik (958 metara nmv). Pri najvišem vodostaju, površina Zaovinskog jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,50 m. Najveća dubina je oko 110 metara. Zaovinsko jezero dopunjavaju dva potoka, Konjska reka i Beli Rzav. U letnjim mesecima Zaovinsko jezero privlači veliki broj ljubitelja prirode. Okruženo je zelenim brežuljcima obraslim četinarima, a obzirom da nema turističkih sadržaja, na samom jezeru vlada neverovatan mir.

Reka Veliki Rzav je zvanično najčistija reka u Srbiji. Do samog Arilja Rzav prolazi kroz nenaseljene predele, a pošto protiče kroz čist krečnjački kanjon potpuno je bistar i pitak. Reka Rzav je potpuno drugačija od svih reka na kojima ste bili – brz, relativno plitak, sa konstantnim manjim bukovima, pitome naravi, ponegde sa preprekama, uslovno bezopasan i božanstvene lepote. Rzav je prepun uređenih plaža na kojima se možete odmarati i uživati u vrućim letnjim danima, tako da se leti posetiocima  Arilja toplo preporučuje da imaju kupaći kostim. U Arilju je na Rzavu nekoliko prelepih plaža : Urjak, Bosa Noga, Green Beach, Žuta Stena. Deonica “Kruščica – Bosa Noga” dugačka je 28km i prelazi se za 4-6h, u zavisnosti od vodostaja. Na ovoj deonici nalaze se tri buka klase III i to prvi na samom ulazu u Kanjon Orlovače, drugi u Kanjonu Orlovače i treći kod mesta Roge. Postoje 4 ili 5 seoskih mostića preko reke, gde je potrebno preneti čamac. Ispod Bose Noge se nalaze Sonjine Čari. Ispod Žute Stene je brana Ševelj – mesto odakle se deo vode preusmerava za sistem vodosnadbevanja Rzav, a posle brane Rzav protiče kroz Arilje, gde se uliva u reku Moravicu. Mali Rzav se uliva u Veliki Rzav između sela Radobuđe i Arilja, a Veliki Rzav u Golijsku Moravicu, 2 km nizvodno od Arilja, tako da se ovaj lepi grad nalazi između slivova ovih reka. Pravac pružanja vodotokova je uglavnom severozapad-jugoistok. Manje reke ariljske opštine su Panjica, Trešnjevačka reka, Grivska reka, Novitovića reka, Latvička reka, Biljevačka reka i Mirosaljačka reka. Arilje se iznova rodi svakog proleća, kada Rzav svojom snagom udari u brda, projuri kroz polja, useke i tesnace, oglašavajući da je vreme za buđenje.

U ataru sela Visoka kod Arilja, nalazi se topli izvor mineralne vode – Visočka banja, od davnina poznata po tome da leči razne bolesti – reumu, srčane tegobe, nervna oboljenja i značajno poboljšava vid. Voda izbija na više mesta iz dubina u obliku mehurića, pored samog korita, a delom i u samom vodotoku. Sami izvori Visočke banje se nalaze na nepristupačnom mestu, na visini od 600 metara i prilazi im se jedino uz reku i niz reku. Tek 1997.godine izgrađena je iznad samog vodotoka staza, koja vodi do banje. Voda ističe iz podzemnog kolektora (jezera) po principu spojenih sudova, i pod sopstvenim pritiskom pronalazi otvore u stenama na mestima gde je najmanji otpor, a to su najniže tačke u kanjonu Rzava. Ističući iz kolektora, prethodno zagrejana u dubljim slojevima i izbijajući na površinu, meša se sa rečnom vodom i hladi se. Ovakav tip kanjonskih izvora je “muzej prirodnih termalnih rariteta”, jedini ove vrste u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Posebno su retke “viseće terme”, izvori u stenama, iznad korita reke. Lekovita voda Visočke banje ima temperature od 27 C, i pripada kategoriji kalijum-magnezijum-hidrokarbonatnim, oligomineralnim, hipotermalnim vodama. Visočka banja leči reumu, nervne i srčane bolesti, dobra je za kožna oboljenja i za vid. Smestajni kapaciteti u privatnom sektoru su oko 30 ležajeva, a banja ima dva kupatila otvorenog tipa. Organizovanje i korišćenje banjske vode za lečenje počinje 1936. godine, ali ni danas banja nije dovoljno turistički iskorišćena.

Lepoti predela oko reke Rzava posebno doprinosi uzbudljiv reljef, sa duboko usečenim strnim dolinama i klisurama reka Beli Rzav, Crni Rzav i Kamiške reke – Kamišnice, koji avanturistički raspoloženim posetiocima omogućavaju nezaboravne aktivnosti u prekrasnoj i divljoj prirodi – kanjoning, pešačenje, istraživanje pećina….

Izvor: panacomp.net

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Hotel Zlatibor u Užicu postaje stambena zgrada – U planu i renoviranje hotela Palas

Oglasna Tabla

Biciklistička trka kroz Srbiju i na Zlatiboru

Oglasna Tabla

Sutra počinje Sabor trubača

Oglasna Tabla