Тромесечни еурибор је првог јануара износио -0,57 одсто, а последњег дана септембра 1,173 одсто.
Ко има кредит индексиран у евру са варијабилном каматном стопом већ је добио ударац по џепу када су рате усклађиване са променом еурибора, а последње такво усклађивање десило се 1. октобра.
Еурибор можда јесте каматна стопа по којој међународне банке позајмљују једне другима новац, али погађа све који имају кредите везане за евро са променљивом каматном стопом.
Тако рецимо промена еурибора од почетка године од скоро два процентна поена, значи да је каматна стопа на просечан стамбени кредит скоро удвостручена.
Рецимо прошле године просечна каматна стопа на стамбени кредит код нас износила је 2,5 до 2,7 одсто, а еурибор је био око -0,5 одсто.
То значи да се каматна стопа на кредит састојала од марже банке која је око три – 3,2 одсто и еурибора који је умањивао за пола процента.
Сада та каматна стопа износи 4,2 до пет одсто у зависности да ли се банка усклађује са тромесечним или шестомесечним еурибором.
Тако је првих дана октобра рата дужницима скочила од десетак па до чак 80 и више евра у случајевима изузетно великих кредита са кратким роком отплате који имају велике рате.
На пример, Ана Б. из Земуна је 2019. године подигла стамбени кредит са варијабилном каматном стопуом на период отплате од 30 година како би јој рата била што мања.
„Већ летос, у јулу, рата ми је скочила за око 2.000 динара, са 237 на 254 евра, али прибојавам се даљег раста. Рату до 300 евра бих и могла финансијски да издржим, али све више од тога ће ми бити проблем.
Једино решење видим у томе да издам стан који сам купила и да се вратим у породичну заједницу, а да од тог новца покривам рату кредита“, каже Ана без много оптимизма.
С друге стране, ко мора да бира између рате за стан и кирије, кредит и није тако погубан.
Слободану из Београда је за кредит од 41.000 евра на 20 година, рата скочила за 30 евра, са 220 на 250 евра.
Он истиче да је очекивао повећање рате, јер када је узимао кредит еурибор је био негативан.
„Очекујем да ће следеће године рата отићи и до 300 евра. Ипак, када погледам како су скочиле цене станова и ренте, повећање рате кредита лакше се подноси“, каже он за Данас додајући да је и даље јефтиније плаћати рату за свој стан него подстанарску кирију.
Што већа рата већи је и њен скок. Тако је у једном случају код кредита од 100.000 евра на 15 година са почетном ратом од 660 евра, повећање месечног ануитета скочило за 80 евра.
Дејан Гавриловић из Удружења за кориснике финансијских услуга Ефектива примећује да је негативан еурибор деловао као мамац да се људи задужују по изузетно ниским каматним стопама.
„За сада раст камата још није драстичан, око два-2,5 одсто у последњих годину дана. Да подсетим еурибор је био и преко пет одсто 2008. године. Дужници сада не могу баш ншта да ураде по питању ових камата.
Могу само да плаћају рате или да их не плаћају па да им банке узму стан.
Ако камате буду драстичније расле можда држава може да донесе неке мере као у случају кредита у швајцарским францима“, каже Гавриловић додајући да је почетком године деловало да би еурибор до краја године могао да стигне до два одсто, али да је последњих месеци толико убрзао, да би могао да дође чак и до три одсто.
У случају да клијенти упадну у проблеме и не могу редовно да плаћају рате банке могу да понуде репрограм. Али то углавном значи продужење рока отплате, али не смањење макатних стопа. То смањи рату, али на крају изађе скупље јер се плати већа камата банци. Осим тога то не може ни да се примени на сваког као универзално решење“, наводи Гавриловић.
Отплата кредита функционише тако да у почетку отплате највећи део рате иде за отплату камате, а јако мали за главницу, да би се касније тај однос променио, па се највећи део гавнице отплаћује у другом делу отплатног периода.
Због тога ће раст каматних стопа највише погодити оне који су тек на почетку отплате кредита и то посебно ако су они дугорочни, од 30 година. Такође, ко је подигао већи кредит, његова ће рата више порасти.
Последњих година приметан је значајан раст обима новоодбрених стамбених кредита.
Рецимо просечан месечни обим новоодобрених стамбених кредита 2016. године износио је 4,6 милијарди динара, да би се у 2021. години попео на 11,6 милијарди динара.
Од почетка године просечна каматна стопа на стамбене кредите везане за евро повећана је са 2,56 одсто на 3,28 одсто у августу показују подаци Народне банке Србије. С обзиром да је само у септембру тромесечни еурибор повећан за скоро 0,5 процентних поена извесно је да су стамбени кредити још више поскупели од августа.
Данас
