Европска централна банка највероватније ће због предострожности наставити да повећава кључне каматне стопе на својим састанцима у јуну и јулу, оцењују стручњаци. Свако повећање утиче додатно на пораст кредита везаних за еурибор, односно утиче на поскупљење месечних рата. Грађани који имају дугорочне кредите са променљивом каматном стопом која укључује тромесечни или шестомесечни еурибор знаће највероватније крајем јуна колико ће им се додатно испразнити новчаник.
Тренутна вредност тромесечног еурибора је 3,469 одсто, што је скоро пола процента више у односу на претходни обрачунски период 31. марта. Шестомесечни еурибор је на нивоу од 3,762 одсто, што је раст већи од једног процента у односу на крај прошле године. Свака рачуница зависи од конкретног зајма, односно од висине кредита, укупне камате и варијабилног дела, рока отплате, као и већ отплаћеног дела. Корисници могу очекивати и мање повећање приликом скока еурибора што је кредит у каснијој фази јер је мањи удео камате у месечној рати.
Према недавној изјави директорке Европске централне банке Кристин Лагард, притисци на цене „снажни“ и ЕЦБ ће подићи каматне стопе довољно да смањи инфлацију и задржати их „колико год буде потребно“. Лагард је рекла да ће будуће одлуке осигурати да референтне каматне стопе буду доведене на нивое који су довољно рестриктивни да би се постигао благовремени повратак инфлације на средњорочни циљ од два одсто.
„Тешко предвидети раст рата кредита до краја године“
Хасан Ханић са Банкарске академије рекао је за Еуронеwс Србија да кредит, односно месечне рате зависе од уговора који је потписан са пословном банком, а по правилу се узима у обзир шестомесечни еурибор.
„После тих шест месеци, долази до усклађивања и од датума закључивања уговора, сваких наредних шест месеци врши се усклађивање, односно кориговање, у овом случају, нажалост, повећавање те стопе по којој се обрачунава кредит“, рекао је Ханић.
Ханић верује да ће наредно повећање референтне каматне стопе Европске централне банке бити минимално, односно за 0,25 одсто.
„Иако је знатно оборена инфлација у земљама ЕУ односно онима у европској монетарној унији, може се очекивати да се због предострожности и сигурности стопа инфлације креће према том жељено таргетираном оквиру или коридору. Очекујем да ће доћи до повећања референтне каматне стопе, мада верујем да ће то повећање бити минимално, од 0,25 одсто“, рекао је Ханић.
Уредник сајта Каматица Душан Узелац каже за Еуронеwс Србија да тешко предвидети какав ће бити раст кредита у другој половини године.
„Не знамо како ће државе, прво Европска централна банка, а онда и НБС реаговати на неке нове изазове зато је тешко било шта предвидети. Тешко је предвидети просто тај тренд. Оно што сам могао да приметим везано за еурибор јесте да успорава раст. То не значи да ће престати раст, али не расте тако рапидно као што је до сада. Има дана када он мало падне, па се врати. Мислим да би еурибиор од преко 4,5 био критична тачка која би у ствари направила друштвени проблем од економског проблема“, рекао је Узелац.
„Врућ кромпир за државе“
Узелац сматра да није проблем висок еурибор него то што људи не могу да отплаћују и наводи да цео механизам борбе против инфлације проузорукује раст еурибора.
„Значи, на две воде иде та цела прича. Није проблем висок еурибор, него је проблем што људи не могу то да отплаћују и то у ствари онако лако може да се прелије у друштвени проблем, што је онда врућ кромпир државама широм света. То је оно што се гледа да се не догоди или да се догоди са најмање штете. Интервенције у том смислу под знаком питања, јер постоји цео механизам који је активиран сада, а то је у ствари механизам борбе против инфлације који проузорукује овај раст еурибора и сад је само питање шта од та два представља већи друштвени проблем чиме ће се позабавити регулатори – да ли је то инлфација или је то презадуженост“, каже Узелац.
Узелац подвлачи се не може ништа предвидети у вези са ратама кредита у том смислу зато што не знамо како ће државе, прво Европска централна банка, а онда и НБС реаговати на неке нове изазове.
„Могу да предвидим ако ми кажете да ли ће се у Украјини средити ствар и да ли ће се трговати у доларима, рубљама или нечем трећем. Немогуће је предвидети, чак ни банкари са много већом аналитичком оперативом не предвиђају те ствари. То се види у њиховим производима који нису везани за фиксне каматне стопе, они су у страху да се вежу за било какву фиксну камату или ако је фиксна онда је драстицно скупља, и то је у ствари показатељ непредвидивости тржишта. Финансије су уско везане са глобалним трговинским активностима и сведоци смо данас да је то доста овако начето и проузроковало доста турбуленција“, закључио је Узелац.
„Монетарном затезању није дошао крај“
Никола Стакић са Универзитета Сингидунум рекао је раније за Еуронеwс Србија да то што је Народна банка Србије у мају на Извршном одбору одлучила да „предахне“ са монетраним затезањем, то није значило да је том „затезању“ дошао крај. Извршни одбор НБС је ипак 8. јуна одлучио да поново повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25 одсто. Наредна седница Извршног одбора НБС на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. јула 2023. године.
„Централна банка ће поред онога што се дешава у еврозони морати да прати и неке домаће факторе, пре свега мораће да види како ће ова цена струје и енергената да утиче на инфлацију. С друге стране, мораће исто тако да се са зебњом очекује каква ће бити пољопривредна сезона јер од тога зависи шта ће бити са ценом и воћа и поврћа и осталих намирница које чине не мали део у нашој потрошачкој корпи“, рекао је Стакић.
Он је навео да у том смислу имамо и тржишне факторе, а и факторе који долазе из Европе.
„Европа је наш највећи трговински партнер и нама је у много већој мери важније шта ради Европска централна банка него ста раде Федералне резерве“, закључио је Стакић.
Euro news
