ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Расте број ђака који бирају веронауку, уместо грађанског васпитања

Пре 22 године у Србију је уведена веронаука и грађанско васпитање, а према последњим подацима који су потврђени у Министарству просвете, у нашој земљи на веронауку иде 448.925, а на грађанско васпитање 300.274 ученика.

Ово су подаци за прошлу годину, док овогодишњи још увек нису обрађени али оно што прво пада у очи јесте да број деце која се опредељују за веронауку није промењен у односу на 2021. годину.

Тада их је било око 450.000, док је број ђака грађанског смањен за око 15.000.

У Србији деца и родитељи могу да бирају између шест верских образовних програма – православни, католички, исламски, јеврејски, реформистички и евангелистички.

Верски аналитичар Жељко Ињац каже да би на веронауци било још више ђака да не постоје унутрашње саботаже.

– О томе се нерадо прича али то је факат јер су многи директори школа против цркве, или присуства цркве и других верских институција у школама. Иначе, мислим да би било много већи однос у корист веронауке. Али то није резултат буђења религиозности и националне свести, јер се буђење религиозности  десило деведесетих година и после тога се ништа значајно није десило. Они који су веровали, они су остали верници. Они који су тог момента постали верници, и они су остали. Није ту било драстичних промена – каже Ињац.

Аналитичар је уверен да ће број деце која иду на веронауку временом да расте.

– Због тога што су све те приче о “злој цркви” дојадиле народу. Народ не посматра цркву на начин на који то део медија презентује. Једноставно људи су се разуверили у то и знају да је то пропаганда. Поготово млађи људи, који ће имати своју децу, а која ће ићи у школу. Значи, њихова деца ће ићи на веронауку – каже Ињац.

Славица Шевкушић, виша научна сарадница Института педагошка истраживања из Београда, рекла је недавно за ББЦ да у последњих 10 година није спроведено „ниједно обухватније истраживање евалуације ефеката верске наставе”.

Није са сигурношћу познато чак ни колико ученика похађа један и други предмет – једине податке за ББЦ су изнели из Српске православне цркве (СПЦ).

Они наводе да на веронауку иде око 450.000, а на грађанско васпитање око 315.000 ученика, као и да у школама ради 2.010 вероучитеља, од чега 1.602 православних, 247 исламских, 131 из Римокатоличке цркве и 30 из Цркава реформације.

До демократије је теже доћи

Последњих година, Србија бележи пад управо у оним областима којима се ђаци (не)баве на часовима грађанског васпитања.

На пример, извештаји показују да је живот за демократију у Србији све тежи.

„Иако Србија поседује формалне карактеристике демократије, она то током протекле деценије у пракси престаје да буде”, закључак је публикације Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

Студијом је обухваћен период од 2010. до 2020. године, а, према наводима истраживача, забележени су негативни трендови у свим областима од значаја за функционисање демократије – од избора и медија, до стања партија, људских права и цивилног друштва.

Такође, у последњем извештају Фридом хауса, организације за људска права и промоцију демократије, Србија је сврстана у „хибридне режиме”.

Извор: Дневник, ББЦ, 24седам

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

После хладног јутра, претежено сунчано са температуром до 16 степени

ОГЛАСНА ТАБЛА

За кога су домови за старе најбоље решење

ОГЛАСНА ТАБЛА

„Преваре у храни“ нови термин у закону – где се највише продају спорни производи

ОГЛАСНА ТАБЛА

Како до јефтинијег дизела

ОГЛАСНА ТАБЛА

Саопштење грађана Да (НЕ) дишемо Дубоко поводом најаве ЈКП Биокотош да због новонастрале ситуације неће вршити одвоз отпада

ОГЛАСНА ТАБЛА

Kонцерт групе „Equinox“ у ГКЦ-у

ОГЛАСНА ТАБЛА

Студијска посета ОШ „Кнезова Рашковића“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Усвојен Предлог одлуке о покретању поступка јавно-приватног партнерства са елементима концесије Апотекарске установе Ужице

ОГЛАСНА ТАБЛА

Медијска писменост у школи

ОГЛАСНА ТАБЛА