Извршни одбор Народне банке Србије донео је одлуку да се референтна каматна стопу задржи на нивоу од шест одсто
Тако је ова стопа, која је 13 пута ишла навише, и због чега су рате на стамбени кредит за годину дана знатно порасле – заустављена. Ово је, без икакве сумње, веома важна вест за око 150.000 грађана Србије који су подигли стамбене кредите и који сваког месеца стрепе да ли ће им и колико бити већа рата.
По речима Душана Узелца са сајта Каматица, одлука Извршног одбора НБС о задржавању референтне каматне стопе на нивоу од шест одсто значи да је дошло до равнотеже на пољу монетарне политике. Он је истакао и да повећање референтне каматне стопе поскупљује новац и да то утиче на висину рата оних који имају кредите јер се оне повећавају.
Душан Узелац каже да на овај начин НБС управља монетарном политиком и контролише инфлацију.
– Референтна каматна стопа и друге стопе којима управљају у НБС су дугмићи које они притискају, попуштају и штелују – каже Узелац. – То су ствари које су предвиђене за контролу и заустављање инфлације.
Будући да повећавање референтне каматне стопе подиже цену новца, они који имају кредите то ће осетити јер ће имати вишу рату, указује Узелац.
– Циљ досадашњих подизања референтне каматне стопе је била контрола инфлације и ово су први показатељи да се нашао неки баланс – рекао је Узелац.
Поред неопромењене референтне каматне стопе, на непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (4,75 одсто) и кредитне олакшице (7,25 одсто).
– То је пакет који НБС дефинише према пословним банкама. Ако бих направио неку паралелу, то би била цена сирове нафте, све после тога се дефинише на нивоу пословних банака. Има ту две ствари, једно је регулатива банке која каже – цене ће бити скупе или не, а друго је тржиште које је данас окрњено – каже Узелац.
Због инфлације, дошло је до притиска на кућни буyет, грађани су све мање кредитно способни и све их је мање који могу да се задуже. Узелац указује да се очекује и стагнација цена када је реч о некретнинама, а разлог је јасан – све је мање оних који могу да се кредитно задуже и то ће за последицу имати и мању потражњу.
Народна банка Србије задржава могућност да, уколико буде потребно, односно ако кретања у домаћем и међународном окружењу то буду захтевала, настави пооштравање монетарних услова и у наредном периоду.
– Десила се нека врста стагнације, равнотеже, НБС прати како су се кретале цене, обими новчаних маса, прати потражњу и понуду на девизном и валутном тржишту и креира своју политику. То је као кад се вози ауто-путем, па се пређе на лошији пут да би се брже стигло – то је повећање референтне каматне стопе. Да би брже стигли до стабилности на тему повећања цена, они су прибегли повећању које је непријатно онима који се возе са кредитима – навео је Узелац.
Ненад Бумбић из удружења „Заштита потрошача” каже да повећање рата највише осећају они коју су се задужили ове и претходне године, који су на почетку отплате. Наиме, већина тек након подизања кредита схвати да се код дугорочних кредита првих неколико година плаћа само камата и када се та већа каматна стопа рачуна, у суштини, на увек исту основицу – месечне рате осетно су веће.
– Што се тиче еурибора, пре кризе 2008. године били смо на пет одсто, а сада је циљ и Феда и Европске банке да каматна стопа буде око пет одсто. Ми бисмо требали да почетком 2024. године видимо смиривање кретања камантих стопа – објаснио је Бумбић.
НБС и каматне стопе
Вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић каже да НБС на два начина утиче на каматне стопе и услове под којима се кредити одобравају, а први је референтна каматна стопа.
– Та промена утиче на реперне каматне стопе на тржишту новца, говоримо о динарима по којима се позамљују новчана средства између једне и друге банке, те реперне каматне стопе се уграђују у каматне стопе за кредите – објашњава Јовић. – Промена референтне каматне стопе се пресликава кроз трансмисиони механизам на каматне стопе на тржишту новца. Белибор се уграђује у каматне стопе и уграђује се у варијабилне стопе у динарима.
Он указује да банке од 2018. године имају обавезу да клијенту који долази да узме стамбени кредит предоче шта му се може десити ако узме варијабилну каманту стопу.
– Банке имају обавезу да, ако у понуди имају стамбени кредит с фиксном каматом, клијента прво упознају с том врстом кредита, а уколико је немају, морају му понудити прво динарски с варијабилном каматном стопом, а тек потом еврокредит с варијабилном каматном стопом – рекао је Јовић.
Каматица