9.7 C
Uzice
новембар 14, 2019
FOTO RAZGLEDNICA ZLATIBORSKE VESTI

RASKOŠ I RAZNOLIKOST NOŠNJE SA ZLATIBORA

aman

Narodna nošnja u zlatiborskim selima je u pogledu osnovnih karakteristika veoma srodna sa nošnjama jugozapadne Srbije, koja zajedno sa nošnjom užičkog, požeškog, račanskog, moravičkog, delom starovlaškog i podrinjskog kraja pripadaju tipu dinarske nošnje. Međutim, između njih postoje i vidljive razlike, koje se zapažaju u načinu ukrašavanja pojedinih delova odeće, po čemu se moglo znati iz kojeg kraja je koja nošnja.

I devojke i žene nosile su dugačku košulju, dinarskog tipa, šivenu od konopljanog („debelog“ – „težinjavog beza“), zatim od lanenog – „ćetenovog beza“, a za praznike i od polupamučnog („podatkanog“ i „pamučnog beza“) platna.

Od gornjih delova odeće nosio se kratak, crni sukneni jelek „prsluk“ a preko njega beli sukneni „zubun“ dok se ispod pojasa sa prednje strane stavljala uska kecelja „prežina“. Obuvane su crne, vezene čarape i „građeni“ opanci. Devojke su bile očešljane u dve pletenice obavijene oko glave, a praznikom se stavljao plitki crveni „fesić“, dok su oko vrata nošeni nanizi od zlatnog ili srebrnog novca.Zimi je nošena dugačka vunena nabrana suknja, a preko suknenog„prsluka“, ili pak, „grudnjak pamuklije“ oblačio se „gunj“, kratak sukneni haljetak s dugačkim rukavima. Neke žene oblačile su još i dugačku belu suknenu „aljinu“ preko sveg odela. Kao deo mladine i praznične nošnje imućniji ljudi imali su libade i svileni pojas „bojader“. Jedno od osnovnih obeležja ženske nošnje bilo je pokrivanje glave.

Nosio se i nakit od suvih biljnih plodova, najčešće đerdan od „karavilja“, koji kad se navlaži opojno miriše.

MUŠKA NOŠNjA

Obavezni delovi muške nošnje su „košulja“ i „gaće“, zatim raznobojni vuneni „pojas“, posebno obeležje daju „pelengiri“, ili „pelengaće“-vrsta širih gaća od vunene tkanine (pelengiri) ili lanene (pelengaće) bele ili mrke boje. Od gornjih haljetaka nošeni su „zubunić“, ili „gunjić“, zatim „đečerma“, „džamadan“ i „gunj“. Na glavi su nosili crveni fes („ves“) s kićankom, vunenu pletenu crnu kapu „šubaru“, a posle srpsko-turskog rata osamdesetih godina XIX veka sve češće i šajkače. Zimi se oko kape obavijao tkani vuneni šal, a leti je nošen i slamni šešir. Preko spomenutih haljetaka ogrtana je crvena kabanica, koju su ljudi obično nosili kada putuju na konju. Od obuće nošene su čarape, priglavci, nazuvice, „prijesni“, „crveni“ i „građeni opanci“ isto kao i u ženskoj nošnji, još suknene „tozluke“ ili „dokoljenice“.

Izvor:srbijuvolimo.rs

cest

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Inmold, INT i Omorika hoće Budimku

Oglasna Tabla

Rok za poslednju ratu poreza na imovinu ističe u četvrtak

Oglasna Tabla

Kada će malina iz Arilja postati kao vino iz Francuske

Oglasna Tabla

MR Zorica Milosavljević zastupljena u „Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju“

Oglasna Tabla

Izgradnja i popravka seoskih puteva u završnoj fazi

Oglasna Tabla

Poznat spisak polovnih automobila koje nećemo moći više da uvozimo: Srbi ostaju bez omiljenih vozila

Oglasna Tabla

Šansa za đake da se prijave do kraja novembra petnica otvara vrata za 2.000 najdarovitijih srednjoškolaca

Oglasna Tabla

(VIDEO) Evo kako su uhapšeni radnici Prvog partizana i državljanin Severne Makedonije

Oglasna Tabla

I danas toplo i vetrovito, moguć olujni vetar

Oglasna Tabla