16.2 C
Uzice
август 26, 2019
FOTO RAZGLEDNICA INTERVJUI UŽIČKE VESTI

Radoševićeva slava traje

Kada je te 1997. godine sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio evropsko zlato, Užičani su sa ponosom izgovarali njegovo ime. Miroslav Radošević, nekadašnji košarkaš Slobode i dvostruki osvajač Kupa Jugoslavije sa Partizanom, danas je član stručnog štaba turskog „Banvita“, kluba u kojem je okončao igračku karijeru. Ekskluzivno za naš portal govori o životu u Turskoj i izazovima trenerskog posla.

Kako izgleda biti trener u klubu u kojem ste uspešno nastupali i kao igrač?

„Mnogo je rasterećenije kada si igrač, jer trenerski posao podrazumeva apsolutnu posvećenost, i manje slobodnog vremena. Odgovornost je takođe veća, barem za mene, jer sam od kluba dobio mnogo- kao igrač i kao trener. Dobri rezultati su imperativ, što zahteva naporan rad, i više vremena u hali. Zbog svega toga, sprečen sam da češće dolazim u Srbiju i rodno Užice“.

Kako se vaš tim trenutno kotira u turskoj ligi, i drugim takmičenjima u kojima nastupate?

“U turskom prvenstvu delimo 5. mesto, dok u FIBA Luigi šampiona igramo četvrtfinale protiv francuskog Monaka. Pomalo neočekivano, prvi meč na domaćem terenu smo izgubili, ali još ništa nije gotovo. Uskoro nas očekuje revanš, i nadam se da ćemo pružiti bolju partiju. U nacionalnom kupu smo imali lošu sezonu, ali kada se sve sabere i oduzme, zadovoljan sam onim što je ekipa postigla”.

Uporedite našu i turski košarku?

“Turska liga je, uz špansku i rusku, jedna od najjačih u Evropi. Ovde su finansijski i infrastrukturni uslovi za rad mnogo bolji nego kod nas. Sa druge strane, ono što njima nedostaje jeste takmičarski duh i pobednički mentalitet. Kod naših igrača to je dosta izraženije, kao i nekakva urođena, prirodna inteligencija. Takođe, rekao bih da su ovde igrači razmaženiji, jer već u prvim fazama košarkaškog razvoja mogu sebi dosta da priušte. Već sa osamnaest godina, oni zarađuju ozbiljan novac, pa nije ni čudo što im nedostaje motiva. Mi imamo više talentovanih igrača i stručnije kadrove, što potvrđuje činjenica da Turska već nekoliko godina nema kvalitetnu reprezentaciju, kao što je to bio slučaj ranije”.

Koliko ste već vremena u Turskoj, i kako ste tamo prihvaćeni?

“Proveo sam sedam godina u Turskoj, i mogu da kažem da sam se od samog početka lako adaptirao. Mentalitet je sličan našem, ljudi su gostoljubivi i prijateljski nastrojeni. Zadovoljan sam životom ovde, ali mi porodica i prijatelji nedostaju svakodnevno”. 

Kako ste se navikli na tursku kuhinju?

“Oni koji su imali priliku da probaju turske specijalitete, znaju da i u tom segmentu imamo mnogo sličnosti, osim što oni ne konzumiraju svinjetinu. Zato ne bi bilo loše da nekad imam malo slanine, pršute i čvaraka. Ono za čim stvarno “patim” je kajmak, i posebno sam zahvalan svojoj supruzi što ne dolazi u posetu bez pravog, domaćeg, zlatiborskog kajmaka.

Poznato je da profesionalno bavljenje sportom podrazumeva naporan rad i mnogo odricanja. Vrhunskim rezultatima i odličjima plaća se danak. U Mirovom slučaju, to je odvojenost od kuće i najbližih. On ističe da ima potpunu podršku porodice, što je najvažnije. Jer, kako kaže, porodica je njegova najsjajnija medalja.

Užice – Oglasna Tabla
Dunja Starčević

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Hitna pomoć na 112: Jedan telefonski broj za celu Srbiju

Oglasna Tabla

Požar u Amazoniji se tiče svih nas

Oglasna Tabla

Srpski stvaraoci i Pulicerova nagrada

Oglasna Tabla