ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Рачун за комуналије плаћен, а извршитељ куца на врата

Свака уплата која је неопредељена аутоматски се и без воље потрошача преусмерава на подмиривање најстаријег непокривеног потраживања, уколико таква потраживања постоје, према Закону о облигационим односима.

Ипак, поједини случајеви указују да се овај део закона често крши, односно да комунална предузећа шаљу дугове на наплату преко извршитеља иако су уплатили средства „правом“ предузећу, кажу за Нову економију у Удружењу потрошача Ефектива.

Двоје грађана из Ужица добило је позив за такву наплату рачуна за комуналије од изврштеља, са додатним трошковима тог поступка, који су били већи од дугова према комуналном предузећу.

Два случаја су се десила у размаку од шест година – један је из 2023. године, а други из 2017. године је већ решен, накнадном жалбом надлежним службама и извршитељу.

Иначе, људи овакве случајеве често, посебно у мањим срединама, објављују у јавности анонимно, преко друштвених мрежа.

ПРВИ СЛУЧАЈ
„Добила сам тужбу за неплаћен рачун за комуналије за март, април и јун. Износ та три рачуна је око 10.000 динара, у питању је превид (несмотреност, пропуст)„, каже једна грађанка из Ужица, чије је писмо крајем прошле године анонимно објављено на фејсбук профилу Николе Митровића, радијског новинара из Ужица.

Како додаје, комунално је предало дуг извршитељима чији су трошкови 13.000 динара, већи од наведеног дуга. Комунално на та три рачуна зарачунало је камату од 710 динара.

„По закону ако извршите уплату порачуну, дужни су да затворе први најстарији дуг, а не да рачун прескоче због неслагања позива на број. Јасно је да благајна комуналног није дужна да ‘гата’ да ли је неко заборавио да плати своје обавезе, али је дужно да рачуне затвара од најстаријег. Извршитељи су затрпани оваквим тужбама и то је незаконита пљачка и онако су људи на рубу егзистенције“, објашњава се у писму грађанке из Ужица.

Наставак приче о првом случају
Према мишљењу грађанке из Ужица, комунално у њеном случају нема никакав интерес, јер је камата коју су зарачунали занемарљива:

„Исту коверту коју сам добила од извршитеља, могла сам да добијем и од комуналног, истог момента платим рачун и да ме не опљачкају извршитељи“, додаје се у писму.

Она каже и да разуме како на жалост постоје они који не плаћају рачуне, као и да мора да постоји механизам наплате, али да то није разлог за овакво поступање.

„Исто тако ми је речено да нису дужни да обавесте кориснике услуга о претходном дугу. Уз то тај папир који стигне од извршитеља је толико нејасан да вам треба тумач да схватите на који жиро рачун треба новац уплатити, на шалтеру не умеју да објасне тако да сам морала да одем до извршитеља и потрошила пола дана“, пише грађанка из Ужица.

Она додаје и како постоји велики број грађана који су „огорчени“ због оваквих случајева.

КАКО ПОТРОШАЧИ МОГУ ДА СЕ ЗАШТИТЕ?
Потрошачи треба да знају да се на њих првенствено примењује Закон о заштити потрошача, па тек кад он неку ситуацију не покрива, примењује се Закон о облигационим односима, каже за наш портал Јован Ристић, правник у Удружењу потрошача Ефектива.

„Према члану 90 став 1 и 2 Закона о заштити потрошача, рачуни за услуге од општег економског интереса испоручују се само за пружене услуге, и могу се односити само на период измерене потрошње (обрачунски период) од највише месец дана“, каже Ристић.

Он подсећа и да се месечни рачун односи само на недоспело потраживање из тог месеца; месечни рачун је позив потрошачу да до рока доспелости (обично пада у негде у другој половини наредног месеца и обавезно се назначује) плати тај рачун, или почиње да му тече камата.

ЧЕМУ СЛУЖЕ ОПОМЕНЕ?
„Нема говора о томе да се месечни рачун може односити на било каква потраживања која су доспела; томе служе опомене – опомена пред обуставу пружања услуге и опомена пред утужење“, каже Ристић.

Према његовим речима, свако месечно потраживање има свој датум доспећа, и од њега, ако се рачун не плати у року, почиње да теку затезна камата и једногодишњи рок застаревања.

„Према члану 85 Закона о заштити потрошача, кад прођу два месеца од доспећа месечне обавезе, а да је потрошач није платио, трговац услугом стиче право да му обустави услугу, и о томе је дужан да му пошаље спецификовану опомену“, додаје Ристић.

Исто тако, трговац има право да потрошача утужи за доспело а неплаћено месечно потраживање, то јест да јавном извршитељу поднесе предлог за извршење на основу веродостојне исправе (извод из пословних књига, рачун), објашњава наш саговорник.

„Све нам ово говори да се месечним рачунима не могу плаћати заостала доспела потраживања, и јавна предузећа не само што на своје рачуне и уплатнице стављају ознаке месеца и године, већ на уплатнице, ради лакшег рачуноводственог разврставања стављају одвојене позиве на број – како би се, у смислу примене наведених законских одредби, тачно знало шта је плаћено“, објашњава Ристић.

Ристић објашњава да је то и добар пословни обичај јавних и комуналних предузећа, који својим незаконитим рачунима крше Електропривреда Србије и поједини водоводи.

„Њихови рачуни и уплатнице као саставни делови тих рачуна служе за плаћање збира доспелих и недоспелих потраживања, и пошто су уплатнице свесно и намерно – супротно добрим пословним обичајима – необележене ознаком месеца и године, и носе увек исти позив на број (то је незаконити систем избегавања наступања застарелости), свака потрошачева уплата се као неопредељена, по члану 312 Закона о облигационим односима, аутоматски и без потрошачеве воље аутоматски преусмерава на подмиривање најстаријег непокривеног потраживања према њему, уколико таква потраживања постоје“, објашњава Ристић.

Како Ристић додаје, то је већ регулисано Законом о заштити потрошача кроз обавезу трговца да издаје месечне рачуне који се односе на текућу, недоспелу месечну обавезу која одвојено доспева на наплату.

„Не сме се рачун, као што је случај са ЕПС-овим, односити на збир доспелих и недоспелих потраживања, а још мање се сме тај збир изнова каматирати из месеца у месец онда кад потрошач ‘вуче’ за собом нека доспела потраживања, јер то производи забрањени ефекат обрачунавања камате на камату“, објашњава Ристић.

Управо због тога су Ефектива и Републичка унија потрошача 17.12.2021. године против ЕПСа- покренуле колективни потрошачки спор пред Министарством унутрашње и спољне трговине, подсећа саговорник Нове економије.

ДРУГИ СЛУЧАЈ
Редакција Нове економије, касније је дошла до грађанке са још једним сличним случајем, такође из Ужица (име и презиме познати реакцији), али се слична ситуација десила лета 2017. године. Овај случај, наиме, потврђује да се слични случајеви у вези са рачунима за комуналије дешавају више година уназад.

„Било је 1.700 динара дуга, а трошак извршитеља 34.000 динара. Нико нас ништа није обавестио“, каже друга грађанка из Ужица, којој је стигло обавештење од извршитеља да се плате наводни заостали рачуни за комуналије.

Како додаје, испоставило се да је истог дана дуговање плаћено и послато извршитељу 2017. године, игром случаја.

„Тражили смо да се све „излиста“, али рекли су да не може. Ипак морали су на крају то да ураде“, додаје саговорница Нове економије.

Према њеним речима, каснили су са плаћањем за комуналије, али је све плаћено пре тужбе, а пружаоци услуге су требали да обавесте за тужбу, што нису учинили, али су послали извршитељу дуг на наплату.

„Срећом смо имали рачун, урађен је листинг, отишли смо код извршитеља. Он наводно није тамо у канцеларији. Код извршитеља су рекли и да треба да се иде на суд“, објашњава саговорница Нове економије.

После жалбе, како додаје, плаћени су неки трошкови 1.500 динара

КОМЕНТАР ДРУГОГ СЛУЧАЈА
У случају број 2 могуће је да се десило да је или (1) потрошач платио после подношења предлога за извршење јавном извршитељу а пре доношења решења о извршењу или (2) да је трговац био нехатан и да уопште није узео у обзир да му је уплата извршена пре подношења предлога за извршење, објашњава Ристић за наш портал.

„Ова ситуација се „лечи“ ако потрошач поседује доказ о уплати са датумом плаћања, с тим што ако је платио после подношења предлога за извршење он ипак повериоцу дугује нужне трошкове које је имао за покретање извршног поступка (трошак састава и слања предлога за извршење), али није дужан да извршитељу плати његову накнаду“, додаје Ристић.

Нова економија

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Временска прогноза за суботу – 13. април

ОГЛАСНА ТАБЛА

Јавни позив за мере енергетске ефикасности у домаћинствима до 29. априла

ОГЛАСНА ТАБЛА

Инфлација у марту опала на пет одсто, највише поскупели струја, гас и грејање

ОГЛАСНА ТАБЛА

ПИО Фонд: Почеле пријаве за пакете солидарне помоћи

ОГЛАСНА ТАБЛА

Jednokratna pomoć prijepoljskim porodiljama povećana za preko 100 odsto

ОГЛАСНА ТАБЛА

Нове цене горива

ОГЛАСНА ТАБЛА

Багрем процветао никад раније, пчеларима прети лоша година

ОГЛАСНА ТАБЛА

Сајам запошљавања у Ужицу 18. априла, нуди се 200 радних места

ОГЛАСНА ТАБЛА

Лето у априлу се наставља

ОГЛАСНА ТАБЛА