Izvlače balvane iz besputnih šuma u koje kamion ne može da priđe.
Zlatibor – Jablanica i Stublo dva su susedna zlatiborska sela, sa one šumovitije strane Tornika. Oduvek srodna i povezana, baš kao dvojica vrsnih rabadžija u njima: Milojko Udovičić, zvani Šiš, i Milan Didanović s nadimkom Kreja. Dva nerazdvojna pobratima, prvi iz Stubla, drugi Jablaničanin.
Kad oni s volovima uđu u kakvu gustu šumu da vuku balvane – jelove, borove, bukove – zna se da će taj težak posao biti odrađen. Napora i zime se ne plaše, a zajedno su jači. Ovako udruženi rabadžijaju već dve decenije. Ponekad im zajedno i volovi zanoće, u Milojkovoj ili Milanovoj štali.
Mlađi iz tog dueta Milan Didanović Kreja (51), kaže za naš list da ovo nije lak posao, ali je izazovan i zanimljiv. Radi ga od rane mladosti, to mu je zanat. S volovima rabadžija 35 godina, do sada je promenio 16 pari volova.
– Od ovog posla izdržavam porodicu. Sa suprugom imam dve ćerke i sina. Pored izvlačenja balvana radimo i uslužnu seču stabala, može da se zaradi, zovu nas ljudi. Retkost je danas da neko hoće da rabadžija, da izvlači balvane iz nepristupačnih šuma u koje se prilazi jedino s volovima. Meni i Milojku to nije teško, navikli smo – kazuje Didanović i nastavlja:
– Rabadžijama su se nekad smatrali ljudi koji zapregom prevoze kakvu robu u udaljena mesta, recimo sa Zlatibora u Šumadiju. Danas, kad su motorna vozila potisnula zaprege, rabadžijom se zove onaj ko izvlači balvane iz besputnih šuma u koje kamion ne može da priđe. Ništa, naravno, bez dobrih volova. Mnoge sam promenio, nekad su bili slabiji i lakši, par ne teži od 13, 14 tovara, a u ovo vreme su snažniji i veći, do 20 tovara. Sad su evo kod mene volovi Balja i Cvetko, teški 18 tovara, nema im mane.
Kreja pominje da u jablaničkim i stubljanskim šumama još ima onih borova stogodišnjaka, ali su pri kraju. Kad ih izvlači, kao i drugo drveće, rabadžija mora dobro da pazi da se ne sapne, da ga ne pregaze volovi. Ali ništa manja nevolja nije ni kad se vo povredi, prebije nogu, skine čapak…
Slično govori brkajlija Milojko Udovičić Šiš (66), nerazdvojan s pobratimom Krejom. – Svaki dan smo u šumi. Krećemo izjutra rano, u četiri sata, smrznemo se, pa i pokisnemo. Ali ide nekako. Imamo slanine, ’leba i sira, kad odledi mi to jedemo. Ponesemo i malo rakije, što ja kažem da je infuzija, te nas to okrepi. Uveče dođemo kući i otkravimo se, pa nastavimo opet sutra – veli udovac Milojko, u penziji je (nekad bio zaposlen u Užicu i na Zlatiboru), a sa zapregom ume od detinjstva. Ima i on dobar par volova.
Ne predaje se ovaj Zlatiborac, radi naporne poslove uporedo s mlađim pobratimom. Tu su Šiš i Kreja i kad komšijama zatreba da se nešto prevuče, uzore vrt, iseku drva, zakolje brav. S tim što se brkajlija Udovičić bavi i izvornim pevanjem „iz vika”. Peva u pevačkoj grupi „Tornik”, nastupaju na manifestacijama i takmičenjima. Rabadžiluk je, ipak, glavni, a za taj rad, smatra Šiš, treba znanja i umeća: – Rabadžija je jedan mučenik, ali je veći majstor nego šofer. Šofer upali kamion i tera, a rabadžija mora i da pokreće i da upravlja, jer sa volovima treba znati raditi.
Izvor: politika.rs / Foto: Zlatiborske vesti
