Užice – Na visokoj zoni za vodosnabdevanje Užica, koja prelazi preko brdskog dela grada, dogodila se početkom meseca havarija, još jedna u nizu. Ovog puta u naselju Carina, gde je popustio cevovod. Pa se silna voda izlila kroz zemlju niz padinu, danima podno brda plaveći prostorije nekoliko kuća kroz čije zidove je nezaustavljivo prolazila. Poplava je stala tek kad su ekipe užičkog “Vodovoda“, već premorene od učestalih sličnih kopanja ulica i popravki, pronašle i otklonile kvar.
Videlo se prilikom te popravke da su u visokoj zoni još uvek azbestne vodovodne cevi, postavljene ovde pre bezmalo pola veka. Toliko dotrajale da su na pojedinim mestima odmah pucale čim bi pustili snažan pritisak vode nakon što su radnici “Vodovoda“ sanirali kvar i prespojili ih novim plastičnim cevima. Pre neku godinu pucao je i u naselju Pora ovaj magistralni cevovod (fi-400), tako snažno da je ulice i kuće podizao. Od tada, izuzev stalnih popravki, nije bilo potrebnih većih ulaganja u zamenu kilometara azbesta u ovom delu vodovodne mreže.
Ništa bolja situacija nije ni na magistralnom čeličnom cevovodu (fi-450) u Sevojnu. Tamo se havarije još češće dešavaju. Gotovo svaki mesec, a dok se kvarovi otklanjaju celo industrijsko Sevojno ostaje bez vode. Takvi problemi s cevovodima postali su ozbiljan teret za gradske službe u Užicu, preopterećene popravkama i potom vraćanjem raskopanih ulica u pređašnje stanje. A gradske vlasti, ipak, nedovoljno ove nevolje ističu kao prioritetne za dugoročno rešavanje.
O tim teškoćama nedavno je na lokalnoj TV 5 govorio Duško Ljujić, direktor JKP “Vodovod“ Užice. Rekao je da takvih problema ima mnogo i da se po prioritetima rešavaju. Ekipe na terenu prvo rade one poslove gde su nevolje najizraženije.
– Ali imamo i većih problema koje ne možemo sami da rešimo. Takvi su na magistralnom cevovodu Sevojno, u ovoj godini 12 puta je trpeo havarije. Dok ih rešavamo ima dana kad smo prinuđeni da isključimo vodosnabdevanje kompletnog Sevojna. A da ne bismo svaki čas isključivali toliko naselje, dešava se da neke kvarove trpimo da cure, ali kad se jave novi onda tu rešavamo po tri-četiri kvara odjednom. Kako bismo s jednim zatvaranjem vode rešili više problema – ispričao je Ljujić i dodao da im slične teškoće pravi i visoka zona vodovoda u Užicu, koja snabdeva 15.000 ljudi.
Za dugoročno rešavanje pitanja oba ova važna cevovoda – a situacija je takva da već gori pod nogama – potrebna su velika sredstva. Direktor “Vodovoda“ kaže da za ceo ugroženi deo visoke zone (4,7 kiklometara) treba možda 250 miliona, a za Sevojno (1,1 kilometar) oko 120 miliona dinara. Ovo javno preduzeće pripremilo je šta treba za te radove: uradilo za oba projekat, dobilo građevinske dozvole, takođe i potvrde od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima da se mogu finansirati.Ali čekanje je da država pomogne.
– U najskorije vreme moraćemo da znamo da li za to dobijamo sredstva od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, kao što nam je obećano, ili treba nešto drugo da preduzimamo, kreditno zaduženje na primer. Sledeće godine ovaj problem mora da se reši. Nije daleko dan kada će cevovodi pući i kada nećemo moći da ih popravimo, tada ulazimo u veliki problem. Ali verujem da će to biti finansirano, jer imamo uveravanja iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima da će taj projekat finansirati i potvrdu da je on u redu, imamo njihov potpis i pečat gde to potvrđuju. Svi smo očekivali da će ta sredstva stići ove godine, ali verovatno je situacija s kovidom učinila da država preusmeri novac u hitnije i bitnije stvari. Znamo da su ovo ogromna sredstva, ali se posao mora finansirati i raditi, a kako, videćemo – kaže Duško Ljujić.
Dok čeka golema ulaganja za te najvažnije poduhvate, JKP “Vodovod“ uradio je u ovoj godini prilično prioritetnih poslova iz sopstvenih sredstava. Urađen je, pored ostalog, deo novog cevovoda u Ulici prote Milana Đurića gde je rešen problem azbestnog cevovoda fi-300 koji je zimus pukao i pretio da potopi maltene pola grada. Obavljena je rekonstrukciji kompletne vodovodne mreže fi-250 u Ulici braće Čolić u Sevojnu i zamenjeni ulični priključci. A najveći ovogodišnji poduhvat završavaju do kraja meseca: pumpnu stanicu Dovarje, koja će biti srce distributivnog sistema “Vodovoda“. Omogućava da nisku zonu povežu sa visokom. Time svaka buduća havarija na visokoj zoni više neće opterećivati Krčagovo, visoke zone Sevojna ni Lužničku dolinu, koji će tada vodu dobijati niskom zonom.
(objavila “Politika“ autor B.Pejović)
