OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA ZLATIBORSKE VESTI

Psihološki pogled na gojaznost

U okviru Specijalne bolnice „Čigota“ osmišljen je multidisciplinarni program pod nazivom „Čigotica program“. Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti zvanično je počeo da radi krajem jula 2008. godine. Uspešnom radu programa doprinosi stručni tim koji čine pedijatar, endokrinolog, profesor fizičkog vaspitanja, medicinske sestre, dijetetičari, specijalista fizikalne medicine, fizioterapeut i psiholog. Ovoga puta razgovor na temu gojaznosti obavili smo sa psihologom Jelenom Smiljanić, koja je ujedno i edukant REBT psihoterapije i trener asertivne komunikacije.

Šta za Vas, kao psihologa, predstavlja gojaznost?

Gojaznost je dugo, kroz istoriju, smatrana znakom zdravlja, a mršavost znakom bolesti. Međutim, danas znamo da to nije istina, naprotiv. Gojaznost je bolest nastala međudejstvom bioloških, psiholoških i socio-kulturoloških činioca. Ona je udružena sa brojnim zdravstvenim problemima i važan je činilac rizika za mnoga oboljenja i stanja neravnoteže u telu, između ostalih i psihička.

Koji su psihološki uzroci gojaznosti?

Psihologija nudi mnoštvo teorija koje nastoje objasniti uzroke gojaznosti. Tako, psihoanalitičari su smatrali da uzrok gojaznosti možemo tražiti u najranijem detinjstvu, kod majki koje su bile anksiozne, nesigurne u svojoj majčinskoj ulozi, te sklone da svaki detetov plač tumače kao potrebu za hranom. Na taj način su sprečile zdravu diferencijaciju i razvoj emocija (jer bebe u početku razlikuju samo stanja prijatnosti i neprijatnosti) i snažno detetu utisnule poruku da se svaka vrsta neprijatnosti može rešiti uzimanjem hrane. Stav da je hrana lek za sve opstaje tokom celog života, ako se ne osvesti. Objašnjenje, ipak, nije tako jednostavno. Socijalnipsiholozi, na primer, ističu da dete uči po modelu, imitira obrasce ponašanja roditelja i ukoliko su ti obrasci nezdravi (kao što je nezdravo posezanje za hranom kad god smo uznemireni) dete će usvojiti nezdrave navike kao nešto što je prihvatljivo. Bihevioristi, nadalje, smatraju da je gojaznost naučeni poremećaj. Oni kao glavni uzrok gojaznosti ističu uslovljavanje, tj. činjenicu da smo nekada nešto pojeli kada smo bili tužni, ljuti ili se osećali krivim, a onda je došlo do povisivanja nivoa hormona zaduženih za dobro raspoloženje i mi smo shvatili uzročno-posledičnu vezu: uzimanje hrane=bolje raspoloženje. Drugim rečima, „uslovili smo se“ na dobar osećaj nakon uzimanja hrane i spremni smo da ga i dalje tražimo. Naravno da tako ne rešavamo inicijalni problem, a imamo posledice u vidu gojaznosti, kada se u dužem vremenskom periodu ponašamo na taj način. U svakom slučaju, u pitanju je kompleksna priča.

Koje su psihološke karakteristike gojaznih mladih?

Brojne studije utvrdile su određene specifičnosti u psihološkom funkcionisanju adolescenata sa prekomernom telesnom težinom. Gojaznost uzrokuje psihosocijalne probleme – nisko samopoštovanje, depresiju, anksioznost i teškoće u interpersonalnim odnosima. Gojazni su više izloženi vršnjačkoj agresiji i socijalnoj odbačenosti. Odbačenost od društva produbljuje psihološke probleme što uzrokuje prekomerni unos hrane da bi se ublažila neprijatna osećanja i tako se stvara začarani krug. Izolovanost od strane socijalne sredine može imati trajne posledice po život gojazne mlade osobe. Istovremeno, gojazni adolescenti često imaju eksterni lokus kontrole, što znači da nisu svesni sopstvenog udela u nastanku gojaznosti, već se zaklanjaju iza izgovora da bi sebi i drugima opravdali nastanak i opstanak tog problema. A uspeh procesa mršavljenja zavisi upravo od njihovog lokusa kontrole. Cilj je probuditi svest o sopstvenoj odgovornosti za gojaznost, jer samo tako proces mršavljenja može biti uspešan.

Kako izgleda posao psihologa u okviru programa „Čigotica“?

Rad psihologa sa decom je svakodnevni, intenzivan i odvija se u više segmenata. Deca i roditelji odmah na prijemu popunjavaju inicijalne upitnike. Pitanja iz upitnika osnov su za inicijalni intervju sa psihologom. U prvim danima programa sa svakim detetom obavlja se individualni razgovor. Tada, psiholog procenjuje da li je detetu neophodan intenzivniji savetodavni i/ili terapijski rad i u skladu sa tim određuje intenzitet daljeg viđanja. Najveći broj dece dolazi dobrovoljno na program „Čigotica“ i od početka je svestan cilja tog boravka. Određen broj dece dođe dobrovoljno, ali pre svega da bi uživali na Zlatiboru, družili se i bili bez roditelja neko vreme. Ovakva situacija zahteva rad sa detetom na osvešćivanju problema, jačanju motivacije i definisanju ciljeva koje treba postići na programu i po njegovom završetku. Naposletku, jedan broj dece dođe na program protiv svoje volje – pod prisilom ili nagovorom roditelja i često nisu ni svesna problema, a kamoli motivisana da ga rešavaju. Ova situacija zahteva poseban rad na savladavanju otpora da bi se postigli određeni rezultati. Inače, svaki učesnik programa popunjava testove koji ispituju samopoštovanje, depresivnost, lokus kontrole po pitanju sopstvenog viška kilograma i po potrebi, simptome antisocijalnog ponašanja. Kada se podaci obrade, detetu se rezultati testiranja saopštavaju i obrazlažu. Na osnovu rezultata, nalaz se zapisuje na otpusnoj listi deteta. Psiholog je u stalnom kontaktu sa roditeljima, informiše ih o rezultatima testiranja, ali i detetovim krizama, postignućima i uspesima. Tokom trajanja programa održi se šest psiholoških radionica. Radionice se iz raznih uglova bave problemom gojaznosti (veza nezdravih emocija i prejedanja, kontrola impulsa, motivacija, asertivnost, krizna stanja i slično). Učesnici na radionicama imaju priliku da izraze svoj stav na različite teme, da daju predloge i sugestije, da budu kreativni i da se nauče važnosti međusobnog poštovanja, pažljivog slušanja drugih i toleranciji različitosti. Tokom samog trajanja programa može doći do emocionalnih i psiholoških problema – veliki broj dece se po prvi put odvaja od roditelja, dan im je potpuno drugačije koncipiran od onog na šta su navikli, sprema im se hrana koju inače retko konzumiraju, zahteva se fizička aktivnost, najčešće ne poznaju nikog od osoblja i druge dece koja borave na programu, velike su individualne razlike među njima i slično. Deci puno znači što se, pored obaveznog i unapred određenog dela programa, uvek po potrebi mogu obratiti psihologu.

Koji su glavni ciljevi boravka dece na programu?

Ciljevi su držanje težine pod kontrolom, sprečavanje pogoršanja zdravstvenog stanja, održavanje optimalnog funkcionisanja osobe (redovno pohađanje nastave, rekreacija, druženje sa vršnjacima..) i emocionalne dobrobiti (pozitivan odnos prema sebi i adekvatan odnosprema hrani).

Koje su najčešće zamke u koje deca upadnu po povratku kući?

Činjenica da pokušavaju svoj cilj da ostvare što brže, ako može odjednom. To je ekstreman pristup rešavanju problema i nikada ne daje pozitivne rezultate, jer kada sebi postavimo nerealne ciljeve osećamo bes i krivicu pošto nismo u stanju da se pridržavamo takvog režima. Na kraju odustanemo, jer smo uvereni da nemamo dovoljno volje i da je cilj neostvariv za nas. Dakle, ono što je potrebno, pored jake volje, je precizanplan i kretanje korak po korak do potpune realizacije.

Koji je Vaš savet za dalje deci koja su završila lečenje u Čigoti?

Savet deci je da budu istrajna, motivisana, da nikada ne odustanu od sebe jer je zdravlje najvažnije. Borba sa viškom kilograma je celoživotna borba, ali borba u kojoj se itekako može pobediti. Ne mogu da pričam o deci, a da ne spomenem roditelje. Pošto promena ponašanja zahteva stalni trud gojaznog deteta i njegove porodice, motivacija predstavlja najvažniji aspekt procesa mršavljenja, ali i najveći izazov. Kod mlađe dece roditelji lakše mogu nadgledati sprovođenje pravilnog režima ishrane, ograničiti vreme ispred ekrana i kreirati vreme za rekreaciju. Adolescenti, s druge strane, imaju puno mogućnosti da van kuće prave razne izbore kada je u pitanju hrana i bavljenje fizičkim aktivnostima. Izuzetno je važno da roditelji ostvare dobar odnos sa detetom, da zajedno provode kvalitetno vreme, da razgovaraju, da pokažu razumevanje i podršku. Poželjno je da podstiču svoju decu na zdrav način života, da im i ličnim primerom pokažu kako treba živeti. Uzalud roditelj kaže “bavi se sportom, vežbaj” i slično, a onda uzme grickalice i sam sedne ispred TV ekrana. Danas deca provode previše vremena uz savremenu tehniku, pre svega mobilni telefon. To nekada bude i po 8 do 10 sati dnevno. Zato im treba nuditi druge, zdravije opcije- da što više vremena provode u prirodi i organizovanim vidovima fizičke aktivnosti.

5 TOP saveta:

1. Ne preskačite obroke
2. Jedite polako
3. Budite “prisutni” dok jedete
4. Otkrijte situacije koje povezujete sa hranom
5. Prepoznajte svoja osećanja

Izvor: zlatiborpress.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

U Srbiju do kraja sedmice stiže 20 doza ruske vakcine na laboratorijsku kontrolu

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za utorak – 1. decembar

Oglasna Tabla

Taksa za javni servis od 1. januara poskupeće na 299 dinara

Oglasna Tabla

Završena rekonstrukcija magistralnog puta do Zlatibora

Oglasna Tabla

Čomić: Zakon o istopolnom partnerstvu pred poslanicima do proleća

Oglasna Tabla

U Bajinoj Bašti proglašena vanredna situacija

Oglasna Tabla

Blago opadanje u okrugu: Dnevni izveštaj Zavoda za javno zdravlje Užice

Oglasna Tabla

Užičanin oglasio avionski top na prodaju

Oglasna Tabla

79 godina od bitke na Kadinjači

Oglasna Tabla