У случају срчаног удара добро указана прва помоћ може спасити нечији живот, зато је врло важно да знамо шта треба чинити у овако критичној ситуацији.
Инфаркт настаје када се заустави проток крви у срце, углавном због блокаде коронарне (срчане) артерије.
Неки од симптома овог стања могу бити бол у грудима, кратак дах, мучнина, вртоглавица, или бол у рукама, леђима, вилици или стомаку.
У Србији око 60.000 људи годишње умре од инфаркта, а најчешће обољевају старији од 40 година. Међутим, у последње време сведоци смо алармантних података који указују да је све већи број млађих који бивају хоспитализовани управо због срчаног удара.
Важно је имати на уму и да је ово обољење врло непредвидиво и да особу може задесити у било ком окружењу и у било које време, чак и у сну.
Правовремена реакција може значајно повећати шансе за преживљавање, а „Блиц“ је издвојио неке од најважнијих корака у указивању прве помоћи.
Шта радити ако вас задеси срчани удар у друштву?
Хитна помоћ: Неко од присутних нека одмах позове Хитну помоћ (у Србији је то 194) и обавести их о ситуацији и да се сумња на срчани удар.
Останите смирени: Покушајте да останете мирни, јер стрес може погоршати ситуацију. Ако осећате бол у грудима, нека вам неко помогне да седнете или легнете у удобан положај.
Нитроглицерин: Нека неко од присутних стави нитроглицерин под језик особи која има симптоме срчаног удара, уколико је доступан, и то у лежећем положају. У сваком случају најбоље је сачекати Хитну помоћ, јер постоје и друга стања која личе на инфаркт срца, а то нису. Међутим, овај корак је најбоље препустити медицинским радницима.
Примена ЦПР: Ако се деси да особа која доживљава срчани удар падне у несвест, присутни би одмах требало да почну са реанимацијом (кардиопулмоналном реанимацијом, ЦПР). Прво се провери дисање, ако га нема, уради се 30 компресија на средини груди, затим 2 вештачка дисања, и онда понављање. Наставити све док не стигне помоћ.
Дефибрилатор, ако је доступан: Ако се у близини налази аутоматски екстерни дефибрилатор (АЕД), нека га неко од присутних употреби према упутству на уређају. Дефибрилатор може помоћи у обнављању нормалног ритма срца.
Шта радити ако вас задеси срчани удар док сте сами?
Позовите хитну помоћ: Прво позовите хитну помоћ (194) и објасните им да сумњате на срчани удар. Оператеру опишите симптоме (бол у грудима, бол у руци, знојење, мучнина, вртоглавица, кратак дах). Ако можете, објасните где се налазите како би вас лакше нашли. Немојте чекати чак иако симптоми нису драматични, јер срчани удар може постати озбиљнији и напредовати брзо.
Останите на линији са оператером: Док чекате хитну помоћ, будите на линији са оператером. Оператер може давати додатне упуте за помоћ и може вам рећи када да очекујете долазак медицинског тима.
Покушајте остати мирни и не напустите место: Ако осећате бол у грудима, покушајте да останете мирни и да се не померате превише. Седните или легните у удобан положај и не паничите.
Обавестите неког од блиских ако можете: Позовите неког од пријатеља, комшија или породице и обавестите их о вашем стању и питајте за помоћ у случају да не можете да стигнете до телефона или ако изгубите свест.
Узмите нитроглицерин: Ако имате нитроглицерин и нисте алергични, узмите га и ставите под језик и будите у лежећем положају.
Не покушавајте да возите сами: Ако осећате да имате срчани удар, немојте покушавати да возите сами до болнице. Срчани удар може погоршати вашу способност да возите, што може бити опасно. Чекајте хитну помоћ.
Никако немојте кашљати на силу: Друштвеним мрежама кружи информација да снажно удисање и снажно искашљавање омогућава да останете при свести док хитна помоћ не стигне,и да смири срце. Ова информација је погрешна. Напротив, на овај начин стање може да се погорша и губи се драгоцено време.
Три корака методе „гледам, слушам, осећам“
Једноставну методу од три корака – гледам, слушам, осећам, која може да спаси живот особи која је доживела срчани удар (инфаркт миокарда), свако би требало да зна да примени док чека Хитну помоћ.
Докторка Ивана Стефановић, специјалиста ургентне медицине у Градском заводу за хитну медицинску помоћ у Београду, објаснила је да је метода „гледам, слушам, осећам“ корисна не само за помоћ особи која је доживела инфаркт, већ и за процену дисања.
„Рецимо, кад би се неко срушио, без обзира на ваше медицинско знање и неопходну дијагностику, и даље би се процена дисања вршила овом методом. И лаици и професори факултета, процену дисања врше методом „гледам, слушам, осећам“, каже др Стефановић.
Ова метода подразумева три корака:
Гледате да ли се подиже грудни кош и стомак
Слушате да ли има звукова дисања
Осећате на свом образу да ли има издахнутог даха (прислоните образ изнад уста особе да бисте на кожи осетили њен дах)
„Довољно је да један знак не постоји, и да схватите да особа не дише. Самим тим, одмах започињете реанимацију“, објаснила је др Стефановић.
Према њеним речима, процена свести најлакше се процењује питањима:
Да ли ме чујеш?
Да ли си добро?
„Ако особа не одговара, методом „гледам, слушам, осећам“, проверите дисање. Немојте палпирати пулс ако нисте медицински професионалац, зато што ћете најчешће напипати свој пулс, а на тај начин се долази до погрешне процене.
Наводи да искуства лекара из београдске Хитне помоћи показују да се већина грађана углавном плаши да нешто погрешно не уради при указивању прве помоћи, а, у ствари, нема разлога за такву врсту страха.
„Ако је особа без свести и дисања, ви немате шта да покварите. Чак и ако сте погрешно проценили – да особа не дише а дише, компресије грудне кости неће је угрозити. Али, ако не дише, ваше нечињење води у смрт. Шта год да урадите, можда и на лошем месту, купујете време до доласка Хитне помоћи. Такве особе, према неким студијама имају 30 а према другим и до 60 одсто веће шансе да преживе. Зашто ми те шансе не би дали и некоме непознатом а камоли некоме нама блиском“, поручила је др Ивана Стефановић.
Тренд млађих који доживљавају срчани удар не опада
Тренд све млађих особа које доживљавају срчани удар не опада. Према речима доктора Немање Ђенића, начелника клинике за Ургентну интерну медицину на ВМА истиче да је све већи број људи млађих од 40 година са бруталним инфарктима који се често завршавају и фатално.
Др Ђенић истиче да је да је најмлађи пацијент на њиховом одељењу млада жена, старости 32 године која је примљена са знацима акутног инфаркта.
„Она је имала дијабетес и непрепознату шећерну болест што је уз генетику и изостанак превентивних прегледа резултирало инфарктом. Срећом, она је данас добро и лепо се опоравља“, каже др Ђенић.
Како истиче, клиничке слике код млађих људи су све теже.
„Нажалост, морам да кажем да су клиничке слике чак и теже код млађих људи. Уочава се и да код млађих људи инфаркт често зна да буде бруталан и клинички изразито јак и може лоше да се заврши. Ово је један аларм да се начин и стил живота“, каже др Ђенић.
Напомиње и да до фаталног исхода може да доведе:
неприлагођена физичка активност
злоупотреба алкохола
злоупотреба психоактивних супстанци
стрес
неспавање
недолазак код лекара
скривени дијабетес
Б92
