OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA SRBIJA

PROTIVPRIRODNI DUG

Dok se koplja lome oko toga da li treba graditi mini hidrocentrale u zaštićenim područjima ili ne, postoje i one reke koje polako izdišu u potpunoj tišini. Jedna od njih je Prištavica, koja nastaje u Čajetini, izvire u Alinom potoku, protiče ispod Stopića pećine kroz nepristupačan kanjon neopisive lepote a nizvodno daruje jedan od svojih izvora, Zmajevac, za vodosnabdevanje svih sela od Rudina do Ravni. Na prelasku u Opštinu Užice Prištavicu čekaju cevi Ø900mm da je sprovedu trasom cevovoda MHE Ravni (u izgradnji) da bi zatim „predahnula“ kod ribnjaka a zatim kroz cevi MHE Vrane (operativna od 2017.) bila sprovedena u Veliki Rzav. Ono što živi u ovoj reci nalazi se uzvodno, u Čajetini. U Užicu, Prištavica je umrla.

Poseban splet zakona je potreban da se dobije Objedinjena dozvola za ubistvo jedne reke. Mnogi od tih zakona su kratkovidi i menjani sa predumišljajem, a čak i oni koji su konstruktivni često se ne poštuju.

1. POMOR RIBE I DEGRADACIJA EKOSISTEMA

Prištavica nije u režimu zaštite. Nema tu sreću da protiče kroz nacionalni park ili park prirode. To je reka koja je za državu nevidljiva, osim kao ribolovno područje i mrestilište Rzavskih pastrmki. A i to je prestala da bude. Postoji uredba kojom nije obavezno raditi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u slučaju gradnje MHE kapaciteta ispod 1MW. Prištavica ima tu nesreću da je suviše mala (470KW MHE Ravni i 158KW MHE Vrane) da bi napravila više struje od te kvote koja bi joj garantovala barem minimalnu zaštitu u startu. A ta se zaštita prvenstveno ogleda u registrovanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta koje su u Prištavici BILE prisutne. Kao primer: vodenkos, potočni rak i potočna pastrmka.


12.04.2018. prijavljen je veliki pomor ribe kao posledica izgradnje MHE Ravni, a 06.09.2018. nepostojanje biološkog minimuma i degradacija obala u slučaju MHE Vrane.

2. HIPOTEKA NA REKU – Kreditiranje na račun građana

U delu svog toka koji će biti zahvaćen cevovodom, na dve katastarske parcele KO Skržuti (parcela br.4087) i KO Ravni (parcela br.3177), REKA Prištavica je stavljena pod hipoteku. Investitor je od ProCredit banke dobio kredit a zabeležba postoji u e-katastru kao i na fizičkim katastarskim listovima. Što je potpuno neustavno jer je Zakonom o javnoj svojini izričito zabranjeno postavljanje bilo kakvog založnog tereta na javnim dobrima i javnoj svojini Republike Srbije u koje spada i reka sa svojim koritom i priobaljem. Ima onih koji pokušavaju to da „prevedu“ na sledeći način: hipoteka nije zapravo na reku već na vodozahvat, cevovod i mašinsku zgradu. Reka, da zaključimo na osnovu te tvrdnje, zadržava potpunu slobodu da neometano teče cevovodom pod hipotekom u dužini od nekoliko kilometara umesto svojim prirodnim koritom. Na sajtu ProCredit banke možete videti njihovu Politiku zaštite životne sredine koja zvuči veoma ekološki osvešćeno. Toliko osvešćeno da nikako ne bi smela da toleriše ovakve sive zone zelene energije. Osim ako prihvatimo novo tumačenje pojma #zelena_energija kao „energija boje novca“. Uništavanje javnog dobra javno je i finansirano, iz džepa običnog građanina vraća se taj kredit, zaveden pod stavkom br.6 na računu EPS-a kao naknada za povlašćene proizvođače EE. U prethodnoj godini EPS je, što iz džepa građana što iz sopstvenog džepa isplatio 3.323.248,39 din. kao podsticaj za MHE Vrane, koja ima status povlašenog proizvođača. MHE Ravni, u izgradnji, ima status privremenog povlašćenog proizvođača.

CEVOVOD U REČNOM KORITU – Nepoštovanje propisa i struke

Prištavica je mala BUJIČNA planinska reka. Što znači da nimalo nije za potcenjivanje njena razorna moć u doba prolećnih i jesenjih kiša. Zabeleženo je da je odnosila vodenice pa čak i ljudske živote. Kada takvoj reci sravnite virove, obrijete korito i sjurite je u cevovod izuzimate prirodne amortizere poplavnih talasa, kao što su zemljište i vegetacija čak i ako je cevovod urađen po svim propisima. No u slučaju MHE Ravni, čak ni osnovni propis struke nije ispoštovan, a to je da se cevovod ne sme postavljati u nivou stogodišnjih voda. U kanjonskom delu korita cevi idu gotovo paralelno sa rečnim tokom, što direktno ugrožava stanovništvo nizvodnih područja.

PROSTORNI PLANOVI I LOKALNA ODGOVORNOST

Kada je prozvana, lokalna vlast najčešće reaguje kao da je nevoljni saučesnik, u smislu da nad takvim projektima, koji su dobili dozvole od strane nekoliko Ministarstava i finansirani ozbiljnim svotama (0.86 miliona EVRA za MHE Ravni), nemaju apsolutno nikakvo pravo veta. I obično je prvi izgovor: postojanje lokacije za MHE u Prostornom planu opštine, koji je (donekle) obavezujući dokumenat. Osim što to za Prištavicu nije slučaj. Ni jedna ni druga MHE lokacija nisu prisutne u Prostornom planu grada Užica. Lokacija MHE Vrane se čak direktno kosi sa Prostornim planom akumulacije Rzav, i u rešenju postoji uslov da se sva oprema blagovremeno ukloni ukoliko dođe do potapanje prodručja i formiranja akumulacije „Roge“. Lokalna vlast je zapravo jedina nadležna za slučajeve gradnje MHE u područjima koja nisu prepoznata kao zaštićene zone. Lokalna vlast je ta koja sme, može i treba da traži izradu studije o Proceni uticaja. I lokalna vlast je ta koja izdaje građevinske dozvole. Za MHE Ravni izdata je dozvola uz prigodan otklon: u slučaju nepoštovanja propisa združeno odgovaraju projektant, izvođač radova i investitor.

MASKIRANjE UBISTVA KROZ OBNOVU VODENICA


Mnogi MHE projekti deklarišu se kao revitalizacija starih vodenica. Na Prištavici ih je bilo desetina. Neke je sama Prištavica odnela u svojim bujičnim divljanjima. Ostaci dve vodenice nalaze se na početku i na kraju cevovoda MHE Ravni. Neće one biti obnovljene osim u smislu da će njihove lokacije biti povezane monstruoznim cevovodom velikog prečnika. Neće mleti žito, neće biti podsećanje na idiličan seoski život. Satrunuće, kao i reka koja ih je pojila.


Verovatno postoje ljudi kojima je prirodno da teška mašinerija preore rečno korito, izravnja virove, poseče vegetaciju, koristi infrastrukturu u vidu novoformiranih puteva širine nekoliko metara, koji mnogostruko prevazilaze širinu pokojne reke. Verovatno postoje ljudi koji ne vide prepreku u odokativnoj metodi utvrđivanja biološkog minimuma na kojem će živeti neko drugi i nemaju problem sa osudom na smrt ekosistema čijeg postojanja nisu ni bili svesni. Postoje sigurno. Ali takvim ljudima se ne bi smela prepustiti odluka o sudbini naše prirode. Jer: postoji prag obnovljivosti izvora električne energije. U slučaju Prištavice, taj prag je davno pregažen bagerima.

Libergraf.rs / Tijana Jevtić

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Bravo Srbijo! prikupljen novac za malog Petra iz Kragujevca!

Oglasna Tabla

Načelnica Doma zdravlja: Zaražene bebe iz Arilja nemaju upalu pluća

Oglasna Tabla

Mladi policajac spasao šestomesečnu bebu iz zaključanog auta (VIDEO)

Oglasna Tabla

Dobrodošlica za nove investitore

Oglasna Tabla

U Zlatiborskom okrugu od virusa kovid-19 obelo 116 osoba

Oglasna Tabla

Novi repertoar bioskopa Art

Oglasna Tabla

Za sada bez novih mera, konačna odluka u petak!

Oglasna Tabla

Obaveštenje o plaćanju usluge zakupa i održavanja groblja

Oglasna Tabla

U bolnicama Zlatiborskog okruga hospitalizovano 315 covid pacijenata

Oglasna Tabla