У Србији тренутно послује скоро 16.000 компанија чија је главна делатност рачунарско програмирање, од којих је ове године основано 1.919, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл. Што се тиче зарада, у фирми СМС Робот просечна плата је прошле године износила 3.708.750 динара (31.600 евра), што представља највишу нето зараду у овом сектору у Србији.
Међу ИТ компанијама које према последњем финансијском извештају имају највише просечне нето плате четири су из Београда, док је само једна са седиштем у Сремској Каменици.
Према истраживању „Пулс српске ИТ заједнице“, које су спровели сајт за запошљавање ИТ стручњака ХеллоWорлд.рс и међународна истраживачка агенција Масми на узорку од 1.328 професионалаца и почетника у области ИТ индустрије, плате су наставиле са растом и сада просечна зарада у Србији износи 1.600 евра.
„Чак 10 одсто кандидата зарађује више од 3.000 евра, што је пет пута више од просечне плате у Србији која износи 73.114 динара (око 623 евра). Поред високих плата, све више можемо приметити кандидате који у ИТ индустрију улазе са средњим образовањем, што показује податак да је сваки четврти стручњак у ИТ области завршио само средњу школу“, објашњава за Бизнис.рс ПР сајта ХеллоWорлд.рс Марко Вучетић.
Резултати овогодишњег истраживања показују да у ИТ заједници преовлађују мушкарци, и то старости од 18 до 39 година, са стеченим вишим или високим образовањем. Истраживање је такође показало да мушкарци зарађују у просеку 1.700 евра, док жене имају нижу просечну зараду од 1.300 евра.
У погледу задовољства послом, чак седам од 10 запослених у ИТ-ју је задовољно и сматра да је њихова компанија добро место за рад. Међутим, тек око 60 процената их је спремно да остане у истој фирми и у наредних годину дана, што указује да је то само једна од ствари које утичу на задржавање запослених у компанији.
Медиори и сениори се у тренутној/последњој компанији у просеку задржавају нешто дуже – медиори 27 месеци, док се сениори одлучују за промену компаније у просеку на сваких 4,5 година. Код младих стручњака је период промене посла знатно краћи – на годину дана.
Највише програмера има у Београду
Када се упореде региони, Београд има далеко највише стручњака у овој области, и то скоро половину. ИТ-јевци у главном граду зарађују у просеку 1.765 евра. Војводина је следећи регион по висини плате (1.526 евра), затим Јужна и Источна Србија (1.225 евра), а најмање су плаћени ИТ стручњаци у Шумадији и Западној Србији (1.192 евра).
Како би стигли до високих зарада, кандидати наводе да најчешће користе технологије: ХТМЛ/ЦСС, ЈаваСцрипт, Јава, Ц#, Пyтхон.
Споро напредовање и висина плате разлози за промену посла
Кључни разлози за промену посла су, како показује ово, а и нека друга истраживања, већ годинама исти. Готово трећина стручњака из најбрже растуће индустрије као први разлог за промену посла наводи неадекватне плате.
„Као још један битан фактор за одлуку о промени посла истиче се и споро напредовање, те 16 одсто њих напусти фирму из овог разлога, док прва два разлога која наводе су нешто на шта компанија може да утиче и промени одлуку стручњака да остане на тренутном послу, али 15 процената стручњака наводи да им се указала боља прилика због које су променили посао“, образложио је наш саговорник.
Марко Вучетић је додао да, поред ових фактора, на промену компаније утичу и сада актуелни модели рада од куће и хибридни модел.
„Уколико компанија својим запосленима не омогући овакве начине рада, постоји реална могућност да ће им радници отићи“, упозорио је.
Према речима директорке ИТ фирме Qнит Милице Милојевић, која је у истој компанији већ седам година и која је започела свој развојни пут као QА тестер док је сада на позицији оперативног директора (ЦОО), веома је важна подршка у развоју и дефинисан каријерни пут током година.
„Заиста сматрам да већина људи који мењају посао тражи подршку у развоју. Управо кроз индивидуални приступ који имамо за сваког запосленог трудимо се да препознамо уколико има интересовања и потенцијал за неку другу ролу у ИТ-ју, да га подржимо у томе и омогућимо да настави развојни пут у нашој компанији. С обзиром на то да је ИТ индустрија у експанзији и да се технологије мењају и настају нове, јако је битно људима који су доста дуго у фирми и можда желе промену омогућити да се то деси у оквиру нашег система, и на тај начин наставити дугорочну сарадњу, што је заправо и једна од вредности наше компаније“, сматра наша саговорница.
Скачу и цене ИТ услуга
Милојевић потврђује да поскупљења утичу и на ИТ сектор и истиче да се цене мењају и да вредност једне услуге није иста као пре две или три године. Тако и њихове услуге ка клијентима у ИТ сектору поскупљују.
„Што се тиче плата, трудимо се да у складу са поскупљењима која се дешавају у последње време правимо план за наше запослене како бисмо кроз одређене бонусе и повишице испратили тренд поскупљења“, нагласила је наша саговорница.
Када је реч о задовољству запослених, она је оценила да то доста зависи од самог сениоритета, те се у Qниту труде да имају индивидуални приступ.
„Већина запослених цени слободу и избор да ли ће тај дан остати код куће да ради или ће доћи у канцеларију. Висина зараде је свакако круцијална, али поред тога бих истакла једну од нама важних вредности, а то је подршка и посвећеност у развојном путу запосленог. То значи да када запослени наиђе на неки изазов увек постоји особа која може да му помогне и да му пружи другачију перцепцију у односу на ону коју он тренутно види. То нам омогућава да изазов претварамо у прилику и растемо заједно“, открила је Милојевић за Бизнис.рс.
И са средњом школом до високих плата
У претходних неколико година влада велико интересовање кандидата који су у потрази за запослењем да се преквалификују у ИТ област. Да у ИТ сектору не раде само људи који имају високо образовање показује податак да сваки четврти стручњак има завршену средњу школу. Чак 55 процената ипак има завршен факултет или вишу школу, док 19 одсто кандидата има завршене мастер и докторске студије.
„Ови подаци сведоче да је ИТ индустрија отворена за преквалификанте, као и да се посао у овој области може пронаћи са средњом школом уз познавање технологија“, закључио је Марко Вучетић.
бизнис.рс
