13.5 C
Uzice
октобар 15, 2019
FOTO RAZGLEDNICA NA TANJIRU ZDRAVLJE

ProMEDite porodični jelovnik – zdravi i ukusni recepti sa medom

U mnogim zemljama med se deci daje od rođenja, mada stručnjaci uglavnom preporučuju da se sačeka do prvog rođendana i sazrevanja sistema za varenje. Prema sastavu, med se visoko kotira među prehrambenim proizvodima.

„Vrhunski med je kao vrhunsko vino – ukus mu je prefinjen, kompleksan i prepoznatljiv“
– Magazin Opre Vinfri

Mirisan i viskozan, med je najomiljeniji prirodni zaslađivač. Širom sveta, ljudi ga stavljaju u čaj, mažu na hleb, dodaju u slane i slatke obroke, ili ga prosto jedu samog, ne bi li se zdravo osladili. Med, kao što svi znamo, prave pčele, i to od nektara sakupljenog sa biljaka, i iako nema svo cveće nektar pogodan za spravljanje kvalitetnog meda, postoje mnoge vrste koje daju i te kako dobar med, te stoga imamo i stotine vrsta meda.

Mnoštvo biljnih sastojaka u medu podstiče i jača čovekov imuni sistem, a što se količine meda koju dnevno treba unositi u organizam tiče, eksperti kažu da treba da se unosi onoliko grama meda koliko osoba ima kilograma, ali ne odjednom, već u toku čitavog dana. Radi što bolje orjentacije, treba znati da se kašikom zahvata oko 30, a kašičicom 15-ak grama meda. U slučaju preterane konzumacije meda, može doći do mučnine, porasta telesne temperature i sličnih manifestacija, koje će nestati kada se pojedeni med svari. Naravno, osobe kojima je i inače zabranjen ili ograničen unos šećera iz zdravstvenih razloga, trebalo bi da poslušaju taj savet i kada je med u pitanju.

SASTAV

Pored ukusa i boje, ono što u najvećoj meri razlikuje vrste meda, jeste količina minerala koju sadrže. Iako sastav meda stalno varira, i ne može se unapred znati tačan procenat svih materija koje ga čine, generalno važi da bagremov med ima relativno malo minerala, lipov nešto više – do 18, za njim sledi livadski, a najviše imaju šumski i kestenov med, sa preko 40 mineralnih materija. Zato je najbolje koristiti kestenov med pri pojačanom psiho-fizičkom naporu, kako bismo što adekvatnije „nahranili“ mozak. Prema sastavu, med se visoko kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline, zatim vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulanse, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti.

KVALITET

Svako ko želi da sazna kakav med je kupio, može da napravi sledeći test – med se zahvati kašičicom, i prati se nit koja se stvara dok klizi sa nje. Med ne bi trebalo da se prekida, niti da stvara kapljice (kao voćni sirupi), već se samo istanjuje u slapovima. Pravi med se tokom vremena kristališe i po tome se razlikuje od raznih drugih supstanci koje liče na med, ali to nisu.

PRIPREMA MEDA

Nema potrebe naročito ga pripremati pre upotrebe. Ukoliko tečan med postane gust (kristalizuje se) potrebno je samo da stavite teglu u vruću vodu, i sačekate 15-ak minuta.

UPOTREBA

Pri upotrebi meda za zaslađivanje toplih napitaka, prvo treba sačekati da se napici ohlade na 40-450C, jer će u suprotnom med izgubiti svoja lekovita svojstva. Kako ističu domaći pčelari, ukoliko osoba pati od bolesti mokraćnih kanala, poželjno je da pije med rastvoren u čaju od šipka, u slučaju prehlade – lipov med u šolji toplog mleka, za ublažavanje srčanih tegoba – livadski med sa sokom od 1 limuna u šolji vode, a za popravljanje opšteg stanja organizma, dobro je svako jutro na prazan stomak popiti šolju mlake vode sa kašikom meda.

Kako bismo obezbedili unos svih neophodnih materija, najbolje je med kombinovati sa polenom, matičnim mlečom i propolisom.

ČUVANJE

Med lako upija vlagu, te će se pokvariti ukoliko stoji loše zatvoren. Čak može i da se ukiseli, budući da dolazi do fermentacije. Takav med peni po površini, i dolazi do izmene mirisa. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi na tamnom mestu. Kako bi se zadržala sva blagodatna dejstva, med treba da se skladišti i konzumira isključivo nemetalnim posuđem – na primer, treba da se čuva u staklenim ili keramičkim posudama, a uzima drvenim ili plastičnim kašičicama.

MED U DEČIJOJ ISHRANI

U mnogim zemljama med se deci daje od rođenja, mada stručnjaci uglavnom preporučuju da se sačeka do prvog rođendana i sazrevanja sistema za varenje. Uvodi se postepeno, kao zaslađivač u mleku ili čaju. Kada dete pati od alergija, savetuje se oprez prilikom uvođenja meda, i davanje doza od po jednog grama na svaki kilogram telesne mase deteta, podeljeno na dve do tri doze, nakon čega se dete nekoliko dana prati.

KUVANJE

Izvrstan je dodatak marinadama, salatnim prelivima, ili domaćim mlečnim i voćnim napicima. Isto tako, možete ga staviti u grčki jogurt ili voćnu salatu; preliti preko mekih sireva i izgrilovati. Ukoliko ga dodate kolačima koji se peku, dobićete slasne i vlažne kolače. Mi ćemo vam predložiti nekoliko recepata, kako biste isprobali čaroban ukus koji med daje raznim vrstama hrane.

RECEPTI SA MEDOM

Začinjena marinada za piletinu

Pomešajte kašičicu mlevenog kumina, korijandera i kardamona, kašiku meda i maslinovo ulje. Umasirajte u očišćeni pileći file i ostavite da odstoji u frižideru najmanje pola sata, a idealno bi bilo nekoliko sati. Pecite na roštilju, povremeno prelivajući ostatkom marinade.

Pečeni zalogajčići

Pomešajte jednake količine meda i maslinovog ulja, i začinite solju i biberom (kajen biber, ukoliko želite pikantnije) po ukusu. Prelijte preko nesoljenih orašastih plodova (orah, indijski orah, badem), promešajte, kako bi se svi lepo uvaljali, a zatim ih ispecite u rerni na 2000C/1800C ukoliko imate turbo rernu/6 gas. Zalogajčiće pecite 10-15 minuta, s tim što ih na pola pečenja treba okrenuti kako bi se ravnomerno ispekli. Servirajte ohlađeno.

Pikantni salatni preliv

Pomešati 6 kašika maslinovog ulja, kašiku belog vinskog sirćeta, kašičicu senfa, i kašiku meda. Prema sopstvenom ukusu, možete dodati malo pavlake, bibera, usitnjenog belog luka ili limunovog soka. Preliti salatu. Uživajte!

Svinjetina u medu i ruzmarinu

Kada pravite pečenu svinjsku plećku, odnosno pečenicu, predlažemo da pre pečenja u nju utrljate ruzmarin, kao i da ispod i na samom mesu ostavite grančice, odnosno iglice ruzmarina. Otprilike 5 minuta pre nego što će biti gotovo, izdašno premažite medom, i vratite u rernu. Na taj način dobićete hrskavu, medenu koricu.

Umak od nane i tahini paste

Umešajte 4 kašike tahini paste (pasta od mlevenog susama), 2 kašike jogurta, 2 kašičice meda, sok od 1 limuna, češanj usitnjenog belog luka, so i biber po ukusu, i manju šaku iseckanih listova nane. Ovaj umak se fantastično slaže sa sočnom jagnjetinom i toplim lepinjama.

Brzi preliv za palačinke

Na tihoj vatri, u tiganju, kratko otopiti puter sa duplo manjom količinom meda. Sipati direktno preko palačinki, i počastiti se bogatim ukusom medenih poslastica.

Slasno pečeno povrće

Napravite ukusno pečeno povrće tako što ćete ga preliti jednostavni prelivom od pomorandže. Pomešajte koru i sok 1 pomorandže, kašiku meda, čen usitnjenog belog luka i malo majčine dušice. Sipajte malo maslinovog ulja, pa umućenim prelivom prelijte isečeno povrće. Pecite u zagrejanoj rerni pola sata, dok povrće ne bude pečeno, odnosno dok ne postane zlatkasto i lepljivo.

Med sa kozjim sirom

Ovo je recept za poprilično stajliš predjelo. U posudu za pečenje stavite pitu kozjeg sira, a odozgo poprskajte medom i iseckanim orasima. Stavite u rernu na 1800C i pecite dok sir i med ne omekšaju. Servirati sa bagetom ili krekerima.

Domaće kranč žitarice

Napravite idealan doručak, tako što ćete pomešati ovsene pahuljice sa duplo manjom količinom seckanih lešnika i semenki suncokreta. Dodajte mleveni cimet, prema ukusu. U posudi istopite puter sa nekoliko kašika meda, pa sve pomešajte. Pecite u rerni dok ne dobije zlatnu boju, otprilike 45 minuta, na nižoj temperaturi. Kada se ohladi, dodajte osušeno voće po ukusu. Servirajte sa mlekom, voćnim sokom, grčkim ili običnim jogurtom.

Napitak od limuna i đumbira

U šolju iscedite sok od ½ limuna, dodajte manji grumen sitno izrendanog đumbira i kašiku meda (ili više, ukoliko želite slađi napitak). Prelijte vrućom vodom i ukrasite kriškom limuna.

Mirisni šejk od banane

U blenderu izmešajte zrelu bananu, manju šolju jogurta, malo soka od jabuke, malo meda i cimeta. Ubacite manju šaku običnih ili pekan oraha, badema ili lešnika, i dobro izblendajte. Sipajte u dve visoke čaše, ukrasite prstohvatom cimeta, i osvežite se ovim energetskim napitkom, idealnim za popodnevnu užinu.

MEDENI REČNIK

Vrcanje meda – metoda odvajanja meda od saća. Nakon skidanja voštanog poklopca, okviri sa saćem se vade iz košnica i prenose u prostor za vrcanje, gde se okreću oko svoje ose. Vrcaljke mogu biti aluminijumske ili pocinkovane, pokreću se mehanički ili električno, a na dnu imaju slavine preko kojih se izvrcan med izliva i, kasnije, pakuje.

Polen – cvetni prah; koncentrat biogenih materija. Ne koristiti ga u izvornom obliku, jer naš organizam ne može da razgradi polenovu opnu. Najbolje je uveče potopiti kašičicu polena u mlakoj vodi ili jogurtu, i tako dobijen napitak ujutru promešati i popiti. Idealno je da se čuva u zamrzivaču.

Propolis – smolasta smesa koju pčele sakupljaju sa biljaka, kako bi zatvorile neželjene otvore ili izgradile ulaze na košnicama. Ima zaštitnu ulogu, budući da ga i pčele ga koriste kao dezinfekciono sredstvo kojim uništavaju uzročnike infekcija, odnosno za sterilizaciju saća. Za razliku od sintetičkih antibiotika, bakterije ne grade otpornost na njega. Čuva se na tamnom mestu na sobnoj temperaturi.

Matični mleč (kraljičino mleko) – materija koju luče mlade pčele. Jedna vrsta mleča se koristi za ishranu radilica, dok se druga koristi za ishranu matice prilikom polaganja jaja. Izuzetno hranljiv, prirodni lek protiv umora, iscrpljenosti, slabosti, loše koncentracije i senilnosti, nesanice, nervoze, psihičkih uznemirenosti, srčanih oboljenja, loše cirkulacije, prevremenog starenja. Dovoljno govori činjenica da matica, hraneći se njime, živi do sedam godina, za razliku od pčele koja živi do 60 dana. Dokazano je da potpomaže regeneraciju ćelija ljudskog organizma.

Tečni med – najkomercijalnija vrsta meda, bez vidljivih kristala. Najpogodniji je za upotrebu pri kuvanju i pečenju.

Med u saću – prodaje se onako kako je i napravljen, u tablama saća. Kompletno je jestiv.

Med sa saćem – tečni med u koji su ubačeni komadi isečenog saća.

Prirodno kristalizovan med – med u kom se fruktoza prirodno delimično kristalizovala. Stepen kristalizacije zavisi od odnosa glukoze i fruktoze u medu – što je veći udeo fruktoze, med će se slabije kristalizovati.

Kremasti med – u trgovine se doprema u fino kristalizovanom stanju. Dok se ostale vrste meda vremenom spontano kristalizuju, ovaj med se tendenciozno pretvara u gustu smesu, da bi na sobnoj temperaturi mogao da se maže kao puter.

Aromatizovan med – med kom je dodato voće, boja ili aroma.

Obogaćen med – med natopljen biljkama, začinima, korama biljaka ili voća.

Osušeni med – dehidrirani med, pomešan sa drugim sastojcima kako bi bio dostupan u velikim količinama.

Štapići od meda – tečni med zapakovan u slamčice, obično obogaćen ukusima. Sadržaj slamčice se ili pije, kao slatkiš, ili se istisne u napitak.

Košer med – med spravljen, prerađen i zapakovan u skladu sa hebrejskim prehrambenim pravilima, odobren od strane neke organizacije za sertifikaciju košer hrane.

Organski med – med spravljen, prerađen i zapakovan u skladu sa preporukama Ministarstva poljoprivrede, a potvrdu kvaliteta bi trebalo da vrši telo koje je odobreno od strane Ministarstva.

Sirov med – med bez dodataka.

MEDENI MENI

Kao i vino, i med svake godine može da ima različit ukus i boju, čak i ako dolazi sa iste lokacije i od istog pčelara. To sve zavisi od vremenskih uslova koji su preovladavali u godini u kojoj je med sakupljan, kao i od „sezone cvetanja“. Boja, ukus i konzistencija se razlikuju u zavisnosti od vrste cveća sa kog je nektar sakupljen i načina prerade, ali opšte pravilo glasi – što je med tamniji, ukus je jači. Može se prodavati bistar i tečan, mutan i gust, u saću, ili kao komad saća u tečnom medu.

U trgovinama se mogu pronaći razni ukusi meda: od narandžinog cveta (omiljen u SAD, Meksiku i Evropi), limunovog cveta (Meksiko), bagrema (Kina, Kanada, Evropa). Nešto intenzivniji ukus ima med napravljen od eukaliptusa (Australija i Mediteran), manuke (Novi Zeland), lavande (Francuska), kao i himetos, vrsta meda koja je veoma popularna u Grčkoj, a nazvana je po istoimenoj planini. Detaljnije ćemo opisati samo pojedine vrste:

Bagremov med je najsvetliji, najslađi, najbrže se resorbuje kroz krvni sistem i brzo se transportuje u vitalne organe koji ga koriste.

Livadski med je, sa druge strane, kompleksniji i sadrži pregršt vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika kojima se biljke brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.

Šumski med je taman, bogat mineralima. Kod nas, ovaj med nema godišnju produkciju, te je zbog svega toga i njegova cena nešto viša. Najčešće se dobija od lipe, hrasta ili bora.

Med od akacije je blago-cvetnog ukusa, proziran i ne kristalizuje se.

Med od deteline je bele boje, kremast, blagog ukusa, a ponekad može biti i pikantan.

Med od cveta jabuke je boje svetlog ćilibara, sa notom jabuke u ukusu.

Med od astre je svetle boje, a ukus prilično varira u zavisnosti od regije na kojoj je raslo cveće sa kog je nektar sakupljan.

Med od avokada je taman, dosta jakog, puterastog ukusa.

Med od lipe je taman, specifičnog ukusa, koji blago podseća na mentu kada se pomeša sa nekom vrstom neutralnijeg meda.

Med od kupine je svetle boje, prijatnog , laganog voćnog ukusa.

Med od borovnice je svetao, a ukus borovnice ostaje u ustima tek nakon konzumacije.

Med od heljde je taman i jakog je, sladnog ukusa heljde.

Med od uljane repice je svetao, delikatan, brzo se kristalizuje.

Med od kestena je taman, intenzivnog ukusa, ostavlja blago gorak ukus u ustima, savršeno se slaže sa gorgonzolom ili parmezanom.

Med od brusnice je srednje-taman, ima blag voćni ukus, a nakon konzumacije, u ustima ostavlja ukus voćnog tarta.

Med od eukaliptusa je taman, blage slatkoće, a neke varijacije ovog meda imaju i ukus mentola.

Med od kiprovine (vrbovice) je veoma svetao, ima blag, voćni, puterast ukus.

Med od zlatošipke je svetao, dok mu je ukus robustan, i podseća na divlje cveće i pčelinji vosak.

Med od vresa je veoma taman, dok mu je ukus gorak; podseća na zagoreli šećer.

Med od lavande je srednje-taman, a ukus podseća na cvet lavande.

Med od narandžinog cveta je srednje-taman, a ukus ima citrusnu notu pomorandže.

Med od bundeve je srednje-taman, laganog ukusa sa notom bundeve.

Med od žalfije je veoma svetao, skoro beo i ima blag ukus; sporo se kristalizuje.

Med od maline je kremast i svetao, blagog je ukusa maline, a kristalizuje se čim se odstrani iz saća, tako da se uvek prodaje u kremastom stanju.

Med od ruzmarina ima boju bledog ćilibara, mirisan je i odlično se slaže sa sirevima.

Med od suncokreta je svetao, ima prepoznatljivu cvetnu aromu i brzo se kristalizuje.

Med od majčine dušice ima boju zagorele trave, dok ukus ima biljnu notu.

Med od bele žalfije je žute boje, ukus mu je nalik na detelinu, dok za sobom ostavlja elegantan cvetni ukus.

Manuka med se vekovima koristi za lečenje rana. Prema istraživanjima koja sprovode stručnjaci sa Instituta Kardif, a prenosi Dejli mejl, ovaj med mogao bi da postane odlično oružje protiv otpornih bakterija. Stručnjaci su prepoznali vrednost ove vrste meda, što je dovelo do njegovog uključivanja u mnoge moderne proizvode za negu.

Važno je znati da, dok neke vrste meda imaju ukus kao i ono od čega su napravljene (med od heljde će imati ukus kao heljda), to nije uvek slučaj. Med se pravi od nektara voća, a ne od cele voćke, pa u skladu sa time, ukus ponekad zaliči na voćku od koje je napravljen, a ponekada ne. Kada su u pitanju svi aromatizovani medovi, važno je znati da proizvođači umeju da ih „obogate“ veštačkom ili sličnom bojom ili aromom, i zato uvek treba pažljivo pročitati deklaraciju.

NAJSTARIJI PČELARI

Gruzijci su dugo godina tvrdili da su prvi vinari na svetu, ali da li su i pioniri u pčelarstvu? Nakon temeljnog ispitivanja tegli koje su iskopane 170 km od Tbilisija, arheolozi su u njima pronašli tragove najstarijeg meda na svetu. Smatra se da su ostatke meda, pronađene u keramičkim posudama, pčele u Gruziji napravile pre otprilike 5,500 godina – što je bilo 2,000 godina pre nego što je napravljen med otkriven u Tutankamonovoj grobnici u Egiptu, koji se smatrao najstarijim pronađenim medom.

U starom Egiptu, kao i u staroj Gruziji, med se očigledno pakovao za put u zagrobni život. I to ne samo jedna vrsta, jer su u grobnici otkopanoj 2003. godine, koja je pripadala gruzijskoj plemkinji, pronađeni ostaci meda od lipe i bobičastog voća, kao i livadski med.

Tekst je objavljenu 2. broju časopisa “Kuvajmo s decom”, februar 2014.
Foto:Pcelarsko gazdinstvo Vukajlovic

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Đaci pošumljavaju požarišta

Oglasna Tabla

Počela vakcinacija protiv gripa u svim domovima zdravlja

Oglasna Tabla

Vlada Srbije:Komercijalni letovi na Ponikvama od naredne godine

Oglasna Tabla

Užička gimnazija obeležila 180 godina postojanja

Oglasna Tabla

Šampion, u svom maniru: pobeda i trka za najboljeg u državi

Oglasna Tabla

Žetva medalja plivača „Sloboda“ iz Užica

Oglasna Tabla

15. oktobar – Međunarodni dan seoskih žena

Oglasna Tabla

5. revija predstava za decu Oktobarske čarolije – „Zlatokosa“

Oglasna Tabla

Uživajte u miholjskom letu: Danas sunčano i toplo, temperatura do 29 stepeni

Oglasna Tabla